17/11/2022

Bloomberg Adria – питања у вези с тржиштем криптовалута у Србији након банкрота компанија које су се бавиле трговањем криптовалутама на светском тржишту

Питања: С обзиром на то да је дошло до још једног краха у индустрији криптовалута, банкротом једне од водећих светских мењачница за криптовалуте FTX, молимо вас да нам одговорите на следећа питања. Колико мењачница криптовалута тренутно регуларно послује у Србији? Знамо да није издата још ниједна лиценца, али мислим на оне фирме којима је привремено омогућено да раде док се не установи да ли ће им бити издата лиценца. ЕCD је једна од њих. Има ли их још и које су то мењачнице у питању? Имате ли увид у пословање и финансије ових мењачница? Ово питам стога што је општа појава код мењачница/берза за криптовалуте да немају 100 одсто резерви средстава корисника, тј. не би биле у стању да свим корисницима исплате њихова средства у исто време. Да ли тако функционишу и мењачнице криптовалута код нас? С тим у вези, шта би се десило када би једна од таква мењачница у нашој земљи пропала? Шта би било с потраживањима корисника – да ли би они уопште могли да се обрате некој институцији за помоћ, да ли би били заштићени на било који начин?

Одговор: Законом о дигиталној имовини изричито је прописано да Република Србија, Народна банка Србије, Комисија за хартије од вредности и други надлежни органи и органи јавне власти не гарантују за вредност дигиталне имовине и не сносе одговорност за било коју евентуалну штету и губитке које корисници и други имаоци дигиталне имовине и/или пружаоци услуга повезаних с дигиталном имовином и/или трећа лица претрпе у вези са обављањем трансакција с дигиталном имовином. Пружаоци услуга повезаних с дигиталном имовином дужни су да пре успостављања пословног односа с корисником дигиталне имовине или трансакције с дигиталном имовином корисника дигиталне имовине обавесте о ризицима обављања трансакција с дигиталном имовином, укључујући ризик од делимичног или потпуног губитка новца односно друге имовине, као и о томе да се на трансакције с дигиталном имовином не примењују прописи којима се уређује осигурање депозита или заштита инвеститора, као ни прописи којима се уређује заштита корисника финансијских услуга. Народна банка Србије од 2014. године континуирано указује на ризике улагања у виртуелне валуте и упозорава грађане да при улагању новца у куповину виртуелних валута треба да буду опрезни и свесни да то чине на сопствену одговорност и да самостално сносе све ризике таквог улагања, укључујући могућност потпуног губитка уложеног новца, а наш став се није променио ни након што је усвојен регулаторни оквир у овој области. Томе посебно у прилог говоре дешавања на светском тржишту криптовалута и недавни догађаји покретања стечајних поступака против компанија које су се бавиле трговањем криптовалутама. Треба имати у виду да ниво заштите корисника дигиталне имовине није ни у једној држави у којој је дозвољено коришћење виртуелних валута (без обзира на то да ли је реч о напреднијим системима) на нивоу заштите корисника финансијских услуга, нити су трансакције с дигиталном имовином обухваћене системом какав је систем осигурања депозита, којим би се обезбедила заштита новца и друге имовине корисника дигиталне имовине у случају стечаја или ликвидације пружаоца услуга повезаних с дигиталном имовином. У Републици Србији у овом тренутку само једно привредно друштво пружа услуге повезане с виртуелним валутама у складу с прелазним режимом који је предвиђен Законом о дигиталној имовини. Будући да је у питању привредно друштво које је те услуге пружало и пре доношења Закона о дигиталној имовини, то привредно друштво је било предмет надзора Народне банке Србије на основу Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма. Наиме, лица која пружају услуге повезане с виртуелним валутама у нашој земљи обвезници су Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма од 1. априла 2018. године и примену тог закона од тада надзире Народна банка Србије. Напомињемо и да у складу са Законом о дигиталној имовини тзв. криптомењачнице, тј. лица која пружају услугу куповине и продаје виртуелних валута за новац не могу да држе новац својих корисника, тј. могу примати новац својих корисника искључиво ради конкретне трансакције. С друге стране, иако у нашој земљи тренутно не послују, нити су пословале тзв. криптоберзе, тј. платформе за трговање дигиталном имовином које омогућавају повезивање трећих лица ради куповине, продаје и/или замене дигиталне имовине – организатори оваквих платформи у складу са Законом о дигиталној имовини могу да држе новац својих корисника ради трансакција на тој платформи, али су дужни да за сваког корисника отворе рачун у банци који је одвојен од новчаног рачуна организатора те платформе и који не може бити предмет принудне наплате и извршења које се спроводи над тим организатором. Будући да је Законом о дигиталној имовини прописана обавеза пружаоца услуга да води евиденцију о новчаним средствима и виртуелним валутама корисника које држи, наша земља је тим законом, у односу на упоредну регулативу и праксу у овој области, у већој мери обезбедила умањење ризика од губитка новца и друге имовине корисника, али ти ризици се ипак не могу предвидети нити елиминисати, на шта Народна банка Србије континуирано упозорава. Напомињемо и да у случају стечаја одређеног пружаоца услуга повезаних с дигиталном имовином, у нашој земљи се, као и у упоредном праву, примењују редовна правила стечајног поступка, а корисници имају статус поверилаца у том поступку и на тај начин се и намирују.

Кабинет гувернера