17.11.2022.
Pitanja: S obzirom na to da je došlo do još jednog kraha u industriji kriptovaluta, bankrotom jedne od vodećih svetskih menjačnica za kriptovalute FTX, molimo vas da nam odgovorite na sledeća pitanja. Koliko menjačnica kriptovaluta trenutno regularno posluje u Srbiji? Znamo da nije izdata još nijedna licenca, ali mislim na one firme kojima je privremeno omogućeno da rade dok se ne ustanovi da li će im biti izdata licenca. ECD je jedna od njih. Ima li ih još i koje su to menjačnice u pitanju? Imate li uvid u poslovanje i finansije ovih menjačnica? Ovo pitam stoga što je opšta pojava kod menjačnica/berza za kriptovalute da nemaju 100 odsto rezervi sredstava korisnika, tj. ne bi bile u stanju da svim korisnicima isplate njihova sredstva u isto vreme. Da li tako funkcionišu i menjačnice kriptovaluta kod nas? S tim u vezi, šta bi se desilo kada bi jedna od takva menjačnica u našoj zemlji propala? Šta bi bilo s potraživanjima korisnika – da li bi oni uopšte mogli da se obrate nekoj instituciji za pomoć, da li bi bili zaštićeni na bilo koji način?
Odgovor: Zakonom o digitalnoj imovini izričito je propisano da Republika Srbija, Narodna banka Srbije, Komisija za hartije od vrednosti i drugi nadležni organi i organi javne vlasti ne garantuju za vrednost digitalne imovine i ne snose odgovornost za bilo koju eventualnu štetu i gubitke koje korisnici i drugi imaoci digitalne imovine i/ili pružaoci usluga povezanih s digitalnom imovinom i/ili treća lica pretrpe u vezi sa obavljanjem transakcija s digitalnom imovinom. Pružaoci usluga povezanih s digitalnom imovinom dužni su da pre uspostavljanja poslovnog odnosa s korisnikom digitalne imovine ili transakcije s digitalnom imovinom korisnika digitalne imovine obaveste o rizicima obavljanja transakcija s digitalnom imovinom, uključujući rizik od delimičnog ili potpunog gubitka novca odnosno druge imovine, kao i o tome da se na transakcije s digitalnom imovinom ne primenjuju propisi kojima se uređuje osiguranje depozita ili zaštita investitora, kao ni propisi kojima se uređuje zaštita korisnika finansijskih usluga. Narodna banka Srbije od 2014. godine kontinuirano ukazuje na rizike ulaganja u virtuelne valute i upozorava građane da pri ulaganju novca u kupovinu virtuelnih valuta treba da budu oprezni i svesni da to čine na sopstvenu odgovornost i da samostalno snose sve rizike takvog ulaganja, uključujući mogućnost potpunog gubitka uloženog novca, a naš stav se nije promenio ni nakon što je usvojen regulatorni okvir u ovoj oblasti. Tome posebno u prilog govore dešavanja na svetskom tržištu kriptovaluta i nedavni događaji pokretanja stečajnih postupaka protiv kompanija koje su se bavile trgovanjem kriptovalutama. Treba imati u vidu da nivo zaštite korisnika digitalne imovine nije ni u jednoj državi u kojoj je dozvoljeno korišćenje virtuelnih valuta (bez obzira na to da li je reč o naprednijim sistemima) na nivou zaštite korisnika finansijskih usluga, niti su transakcije s digitalnom imovinom obuhvaćene sistemom kakav je sistem osiguranja depozita, kojim bi se obezbedila zaštita novca i druge imovine korisnika digitalne imovine u slučaju stečaja ili likvidacije pružaoca usluga povezanih s digitalnom imovinom. U Republici Srbiji u ovom trenutku samo jedno privredno društvo pruža usluge povezane s virtuelnim valutama u skladu s prelaznim režimom koji je predviđen Zakonom o digitalnoj imovini. Budući da je u pitanju privredno društvo koje je te usluge pružalo i pre donošenja Zakona o digitalnoj imovini, to privredno društvo je bilo predmet nadzora Narodne banke Srbije na osnovu Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Naime, lica koja pružaju usluge povezane s virtuelnim valutama u našoj zemlji obveznici su Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma od 1. aprila 2018. godine i primenu tog zakona od tada nadzire Narodna banka Srbije. Napominjemo i da u skladu sa Zakonom o digitalnoj imovini tzv. kriptomenjačnice, tj. lica koja pružaju uslugu kupovine i prodaje virtuelnih valuta za novac ne mogu da drže novac svojih korisnika, tj. mogu primati novac svojih korisnika isključivo radi konkretne transakcije. S druge strane, iako u našoj zemlji trenutno ne posluju, niti su poslovale tzv. kriptoberze, tj. platforme za trgovanje digitalnom imovinom koje omogućavaju povezivanje trećih lica radi kupovine, prodaje i/ili zamene digitalne imovine – organizatori ovakvih platformi u skladu sa Zakonom o digitalnoj imovini mogu da drže novac svojih korisnika radi transakcija na toj platformi, ali su dužni da za svakog korisnika otvore račun u banci koji je odvojen od novčanog računa organizatora te platforme i koji ne može biti predmet prinudne naplate i izvršenja koje se sprovodi nad tim organizatorom. Budući da je Zakonom o digitalnoj imovini propisana obaveza pružaoca usluga da vodi evidenciju o novčanim sredstvima i virtuelnim valutama korisnika koje drži, naša zemlja je tim zakonom, u odnosu na uporednu regulativu i praksu u ovoj oblasti, u većoj meri obezbedila umanjenje rizika od gubitka novca i druge imovine korisnika, ali ti rizici se ipak ne mogu predvideti niti eliminisati, na šta Narodna banka Srbije kontinuirano upozorava. Napominjemo i da u slučaju stečaja određenog pružaoca usluga povezanih s digitalnom imovinom, u našoj zemlji se, kao i u uporednom pravu, primenjuju redovna pravila stečajnog postupka, a korisnici imaju status poverilaca u tom postupku i na taj način se i namiruju.
Kabinet guvernera
