17/01/2023
Питања: Неки грађани су се пожалили на такозвану фирму Капитал Голд, која нуди, како они то зову, позајмице. Грађани тврде да ова фирма узима новац од клијената. Да ли по закону ова и сличне фирме имају дозволу да се баве тиме – да, како они кажу, позајмљују новац? Какав је закон што се тиче овога? Коме грађани могу да се обрате у оваквим ситуацијама ако тврде да су преварени и да им је узет додатни новац?
Одговор: Пре свега, са аспекта делокруга Народне банке Србије, указујемо на разликовање појмова кредит и зајам (позајмица), што произлази из Закона о облигационим односима, који као два посебна именована уговора познаје уговор о зајму, који може закључити било који зајмодавац, и уговор о кредиту, који може закључити искључиво банка или друго законом овлашћено лице у својству даваоца кредита.
Сагласно важећим прописима, у Републици Србији обављањем кредитних послова као делатношћу могу се бавити банке, испуњењем услова прописаних одредбама Закона о банкама. Тим законом је предвиђено да се давањем кредита, изузев банака, само изузетно могу бавити и друга лица, и то искључиво ако су за то изричито овлашћена посебним законом (нпр. Фонд за развој Републике Србије, Фонд за развој Аутономне Покрајине Војводине, Агенцијa за осигурање и финансирање извоза Републике Србије) или ако је посебним законом прописано да се по добијању дозволе могу бавити давањем кредита (нпр. платне институције и институције електронског новца), а ради извршавања платних трансакција. Иначе, бављење давањем кредита без дозволе за рад Народне банке Србије, тј. без законског овлашћења, представља кривично дело, за које је запрећена казна затвора.
Да би правни посао представљао уговор о зајму, од битног значаја је да се зајмодавац, који није банка, не бави позајмљивањем новца као својом претежном делатношћу, јер би у супротном такав уговор имао правну природу уговора о кредиту. Додатне индиције које могу указивати на то да се правно лице, предузетник или друго физичко лице баве позајмљивањем новца (недозвољеним кредитирањем) јесу и то што средства остварена по основу камата представљају редован или значајан извор прихода или добити за одређено лице или да се средства позајмљују по каматним стопама вишим од законом прописаних или каматних стопа које се примењују у финансијском сектору.
Битно је напоменути да је код уговора о кредиту камата битан елемент уговора, док се камата код уговора о зајму може уговорити, али и не мора. Дакле, није забрањено да неко физичко лице, предузетник или правно лице у одређеној ситуацији позајми новац другом лицу (и закључи уговор о зајму, којим ће уговорити и наплату камате), али је бављење кредитирањем не само забрањено већ представља и кривично дело, без обзира на то који се термин користи за ту делатност и без обзира на то како се именују уговори које лица која се незаконито баве овом делатношћу закључују с правним лицима, предузетницима или другим физичким лицима којима новац стављају на располагање.
Ако постоје индиције да се неко лице неовлашћено бави давањем кредита, надлежни орган за поступање је Министарство унутрашњих послова Републике Србије и надлежни јавни тужилац, који доноси оцену о томе да ли одређено поступање има обележја кривичног дела. Свако физичко или правно лице које дође до сазнања да се у одређеним радњама стичу елементи кривичног или другог кажњивог дела требало би да обавести надлежне органе ради предузимања даљих мера из њихове надлежности.
Кабинет гувернера
