17.01.2023.
Pitanja: Neki građani su se požalili na takozvanu firmu Kapital Gold, koja nudi, kako oni to zovu, pozajmice. Građani tvrde da ova firma uzima novac od klijenata. Da li po zakonu ova i slične firme imaju dozvolu da se bave time – da, kako oni kažu, pozajmljuju novac? Kakav je zakon što se tiče ovoga? Kome građani mogu da se obrate u ovakvim situacijama ako tvrde da su prevareni i da im je uzet dodatni novac?
Odgovor: Pre svega, sa aspekta delokruga Narodne banke Srbije, ukazujemo na razlikovanje pojmova kredit i zajam (pozajmica), što proizlazi iz Zakona o obligacionim odnosima, koji kao dva posebna imenovana ugovora poznaje ugovor o zajmu, koji može zaključiti bilo koji zajmodavac, i ugovor o kreditu, koji može zaključiti isključivo banka ili drugo zakonom ovlašćeno lice u svojstvu davaoca kredita.
Saglasno važećim propisima, u Republici Srbiji obavljanjem kreditnih poslova kao delatnošću mogu se baviti banke, ispunjenjem uslova propisanih odredbama Zakona o bankama. Tim zakonom je predviđeno da se davanjem kredita, izuzev banaka, samo izuzetno mogu baviti i druga lica, i to isključivo ako su za to izričito ovlašćena posebnim zakonom (npr. Fond za razvoj Republike Srbije, Fond za razvoj Autonomne Pokrajine Vojvodine, Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije) ili ako je posebnim zakonom propisano da se po dobijanju dozvole mogu baviti davanjem kredita (npr. platne institucije i institucije elektronskog novca), a radi izvršavanja platnih transakcija. Inače, bavljenje davanjem kredita bez dozvole za rad Narodne banke Srbije, tj. bez zakonskog ovlašćenja, predstavlja krivično delo, za koje je zaprećena kazna zatvora.
Da bi pravni posao predstavljao ugovor o zajmu, od bitnog značaja je da se zajmodavac, koji nije banka, ne bavi pozajmljivanjem novca kao svojom pretežnom delatnošću, jer bi u suprotnom takav ugovor imao pravnu prirodu ugovora o kreditu. Dodatne indicije koje mogu ukazivati na to da se pravno lice, preduzetnik ili drugo fizičko lice bave pozajmljivanjem novca (nedozvoljenim kreditiranjem) jesu i to što sredstva ostvarena po osnovu kamata predstavljaju redovan ili značajan izvor prihoda ili dobiti za određeno lice ili da se sredstva pozajmljuju po kamatnim stopama višim od zakonom propisanih ili kamatnih stopa koje se primenjuju u finansijskom sektoru.
Bitno je napomenuti da je kod ugovora o kreditu kamata bitan element ugovora, dok se kamata kod ugovora o zajmu može ugovoriti, ali i ne mora. Dakle, nije zabranjeno da neko fizičko lice, preduzetnik ili pravno lice u određenoj situaciji pozajmi novac drugom licu (i zaključi ugovor o zajmu, kojim će ugovoriti i naplatu kamate), ali je bavljenje kreditiranjem ne samo zabranjeno već predstavlja i krivično delo, bez obzira na to koji se termin koristi za tu delatnost i bez obzira na to kako se imenuju ugovori koje lica koja se nezakonito bave ovom delatnošću zaključuju s pravnim licima, preduzetnicima ili drugim fizičkim licima kojima novac stavljaju na raspolaganje.
Ako postoje indicije da se neko lice neovlašćeno bavi davanjem kredita, nadležni organ za postupanje je Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije i nadležni javni tužilac, koji donosi ocenu o tome da li određeno postupanje ima obeležja krivičnog dela. Svako fizičko ili pravno lice koje dođe do saznanja da se u određenim radnjama stiču elementi krivičnog ili drugog kažnjivog dela trebalo bi da obavesti nadležne organe radi preduzimanja daljih mera iz njihove nadležnosti.
Kabinet guvernera
