26/01/2023
Питања: Колико је било страних инвестиција у Србији током 2022, а како је било ранијих година? Када се бележи раст, а када пад инвестиција и због чега? Из којих страних земаља долази највише инвестиција и у којим областима? Имате ли податак колико је новца уложено? Ко највише улаже у Србију? Који су то услови и фактори који привлаче стране инвеститоре ако се имају у виду дешавања на глобалном нивоу и енергетска криза као последица тога?
Одговор: Према прелиминарним подацима Народне банке Србије, током 2022. године забележен је нови рекорд у приливу страних директних инвестиција (СДИ), које су износиле 4,4 милијарде евра, што је за 13,6% већи прилив од претходне рекордне 2021. године. Република Србија од 2016. године бележи континуирани раст прилива СДИ. Овај тренд раста привремено је успорен током 2020. године као последица првог потреса од појаве пандемије вируса корона, али је поново током 2021. прилив СДИ забележио рекордан износ у том моменту од 3,9 милијарди евра, тако да је у претходне три године остварен укупан прилив од 11,3 милијарде евра. Поред тога, нето прилив СДИ од 2015. године у потпуности је покривао текући дефицит платног биланса, доприносећи дугорочној одрживости екстерне позиције Републике Србије. У наставку је табеларни преглед прилива СДИ у Србију од 2016. до 2022. године.
| Година | Стране директне инвестиције у Србију (млрд евра) |
|---|---|
| 2016. | 2,1 |
| 2017. | 2,5 |
| 2018. | 3,5 |
| 2019. | 3,8 |
| 2020. | 3,0 |
| 2021. | 3,9 |
| 2022.* | 4,4 |
Извор: НБС.
*Прелиминарни податак за 2022. годину.
Податке о приливу СДИ можете наћи на интернет презентацији Народне банке Србије. Напомињемо да су подаци за прилив СДИ за текућу годину оперативни. На сајту је тренутно расположив податак о СДИ закључно са октобром, док ће коначан податак за приливе СДИ за 2022. годину бити објављен 14. фебруара 2023. године. Структура СДИ остала је и географски и пројектно распрострањена у 2022, a према објављеним подацима за прва три тромесечја 2022. године, највећи приливи у Србију дошли су из Кине (1.006,9 милиона евра), Велике Британије (260,7 милиона евра), Немачке (247,6 милиона евра) и Јапана (199,7 милиона евра), при чему је око 60% укупних СДИ било усмерено у разменљиве секторе, највећим делом у прерађивачку индустрију (43,5%), али и у грађевинарство (33,3%) и трговину (10,0%). У вези с вашим питањем ко највише улаже у Србију, ако се питање односило на појединачне инвеститоре, обавештавамо вас да је Законом о званичној статистици (члан 5, тачка 9) утврђено начело статистичке поверљивости, које подразумева заштиту података који се односе на појединачну статистичку јединицу, што важи и за Народну банку Србије, као једног од произвођача званичне статистике, тако да се подаци о појединачним компанијама не објављују. Важно је истаћи да је прилив СДИ остао стабилан упркос заоштравању геополитичких тензија и глобалне економске кризе. Након привременог успоравања које је регистровано током марта и априла 2022. године, од маја је приметан потпуни опоравак и враћање на тренд пре избијања сукоба у Украјини и достизање новог рекорда по приливу СДИ. Најзначајнији фактор који утиче на високе приливе СДИ пре свега јесте постигнута и очувана макроекономска стабилност упркос неизвесностима из међународног окружења. Повољна пословна клима, квалификована радна снага, успостављени споразуми о слободној трговини с многим земљама, као и наставак инвестирања у развој инфраструктуре, додатно су допринели континуираном приливу СДИ.
Кабинет гувернера
