27/06/2023
Питања: У којим све валутама се одвија платни промет српских предузећа и институција са иностраним партнерима? Колико су стране валуте присутне у уговорима по којима се врше плаћања и које су то валуте (да ли се осим евра и долара користе рубља, јуан, рупија...)? По којим критеријумима Народна банка Србије доноси одлуку о томе које ће валуте уврстити у курсну листу? Зашто се још увек котирају раније валуте земаља које су прешле на евро (марка, франак...), односно да ли се ради о обрачунским вредностима из ранијих уговора или је нешто друго у питању?
Одговор: Поводом питања која се односе на валуте у којима домаћа привредна друштва и друге институције уговарају и реализују платне трансакције према својим партнерима у иностранству, указујемо на то да je, према подацима којима располаже Народна банка Србије, валутна структура платних трансакција са иностранством које обављају привредна друштава, банке, као и корисници буџета Републике Србије, стабилна у дужем низу година. С тим у вези, у укупном платном промету према иностранству највише су заступљене следеће валуте: евро – око 68,5%, амерички долар – око 20%, швајцарски франак – 4,9%, док су руска рубља и кинески јуан заступљени у малом обиму (0,6%, односно 0,25%).
Ако посматрамо платни промет који се реализује преко Народне банке Србије за кориснике буџета Републике Србије, као и кориснике који у складу са законом имају отворене рачуне код Народне банке Србије, указујемо на то да се ове трансакције обављају у свим валутама које се налазе на званичној курсној листи за девизе Народне банке Србије, при чему се највећи део трансакција реализује у еврима и америчким доларима, док је удео осталих валута мали. С тим у вези, удео наплата у еврима за комитенте Народне банке Србије у току 2022. године износио је 85,94%, у америчким доларима – 11,58%, у швајцарским францима – 0,07, у британским фунтама – 0,02%, у мађарским форинтама – 0,24%, у дирхамима Уједињених Арапских Емирата – 2,09%, док је укупан удео осталих валута у којима су вршене наплате (канадски долар, шведска круна, данска круна, аустралијски долар, норвешка круна, јен, јуан) мањи од 1%. У вези с плаћањима по налозима комитената Народне банке Србије у току 2022. године, плаћања извршена у еврима чине 90,69%, у америчким доларима – 6,01%, у швајцарским францима – 0,66%, у британским фунтама – 0,07% у дирхамима – 2,34%, у јенима – 0,09%, у јуанима – 0,05%, у кувајтским динарима – 0,03%, а укупна плаћања у осталим валутама (канадски долар, шведска круна, данска круна, аустралијски долар, норвешка круна, мађарска форинта, турска лира) мања су од 1%.
У вези с питањем колико су стране валуте присутне у уговорима по којима се врши плаћање, обавештавамо вас да је са аспекта кредитних задужења са иностранством у периоду 2012 – април 2023. валутна структура по којој се врше плаћања била следећа: евро – 71,21%, амерички долар – 20,74%, XDR – 5,41%, дирхам – 1,27%, док се 1,37% односи на све друге валуте (српски динар, јуан, швајцарски франак, јен, рубља, канадски долар, кувајтски динар и аустралијски долар), од чега се на државни сектор и сектор за који држава гарантује односи највише евра – 50%, америчких долара – 34,67% и XDR – 11,52%, док је код приватног сектора највише евра – 89,97% и америчких долара – 8,43%. У току 2022. године валутна структура је нешто другачија: евро – 54,99%, XDR – 25,01%, амерички долари – 19,35%, а 1,28% све друге валуте (јуан, српски динар, рубља, канадски долари и швајцарски франци), од чега се на државни сектор и сектор за који држава гарантује односи највише евра – 51,54%, америчких долара – 24,28% и XDR – 24,18%, а на приватни сектор евра – 84,04% и америчких долара – 14,69%.
Када су у питању критеријуми по којима Народна банка Србије доноси одлуку о томе које ће валуте уврстити у курсну листу, истичемо да приликом доношења одлуке Народна банка Србије, ради процене евентуалне користи односно ризика увођења нове валуте на домаће девизно тржиште, анализира бројне критеријуме, међу којима су следећи:
Поводом питања зашто се још увек котирају раније валуте земаља које су прешле на евро (марка, франак...), односно да ли се ради о обрачунским вредностима из ранијих уговора или је нешто друго, обавештавамо вас да Народна банка Србије на својој курсној листи за званични средњи курс динара објављује курсеве динара према 35 страних валута, међу којима се налазе и валуте земаља чланица европске Економске и монетарне уније које су 2002. године замењене евром и престале да важе као средство плаћања у тим земљама – тзв. ИН валуте (аустријски шилинг, белгијски франак, финска марка, француски франак, немачка марка, грчка драхма, ирска фунта, италијанска лира, португалски ескудо, шпанска пезета и луксембуршки франак). Курсеви из курсне листе Народне банке Србије за званични средњи курс примењују се за потребе књиговодства и статистике, као и за обрачун царине и других увозних дажбина, сагласно члану 41. Закона о девизном пословању. Будући да још увек у билансима банака и предузећа постоје одређене ставке у ИН валутама, званични средњи курсеви динара према евру за ове валуте и даље се користе за одређена прерачунавања. Званични средњи курсеви динара према овим валутама израчунавају се на основу званичног средњег курса динара према евру и уз примену фиксних паритета Европске централне банке за појединачне ИН валуте у односу на евро. Додатно напомињемо да за пет ИН валута постоји неограничена могућност замене за евро код националних централних банака (Аустрија, Белгија, Немачка, Ирска, Луксембург).
Кабинет гувернера
