27.06.2023.

Biznis i finansije, jun 2023. – pitanja u vezi s valutama koje se koriste u platnom prometu domaćih preduzeća sa inostranim partnerima

Pitanja: U kojim sve valutama se odvija platni promet srpskih preduzeća i institucija sa inostranim partnerima? Koliko su strane valute prisutne u ugovorima po kojima se vrše plaćanja i koje su to valute (da li se osim evra i dolara koriste rublja, juan, rupija...)? Po kojim kriterijumima Narodna banka Srbije donosi odluku o tome koje će valute uvrstiti u kursnu listu? Zašto se još uvek kotiraju ranije valute zemalja koje su prešle na evro (marka, franak...), odnosno da li se radi o obračunskim vrednostima iz ranijih ugovora ili je nešto drugo u pitanju?

Odgovor: Povodom pitanja koja se odnose na valute u kojima domaća privredna društva i druge institucije ugovaraju i realizuju platne transakcije prema svojim partnerima u inostranstvu, ukazujemo na to da je, prema podacima kojima raspolaže Narodna banka Srbije, valutna struktura platnih transakcija sa inostranstvom koje obavljaju privredna društava, banke, kao i korisnici budžeta Republike Srbije, stabilna u dužem nizu godina. S tim u vezi, u ukupnom platnom prometu prema inostranstvu najviše su zastupljene sledeće valute: evro – oko 68,5%, američki dolar – oko 20%, švajcarski franak – 4,9%, dok su ruska rublja i kineski juan zastupljeni u malom obimu (0,6%, odnosno 0,25%).

Ako posmatramo platni promet koji se realizuje preko Narodne banke Srbije za korisnike budžeta Republike Srbije, kao i korisnike koji u skladu sa zakonom imaju otvorene račune kod Narodne banke Srbije, ukazujemo na to da se ove transakcije obavljaju u svim valutama koje se nalaze na zvaničnoj kursnoj listi za devize Narodne banke Srbije, pri čemu se najveći deo transakcija realizuje u evrima i američkim dolarima, dok je udeo ostalih valuta mali. S tim u vezi, udeo naplata u evrima za komitente Narodne banke Srbije u toku 2022. godine iznosio je 85,94%, u američkim dolarima – 11,58%, u švajcarskim francima – 0,07, u britanskim funtama – 0,02%, u mađarskim forintama – 0,24%, u dirhamima Ujedinjenih Arapskih Emirata – 2,09%, dok je ukupan udeo ostalih valuta u kojima su vršene naplate (kanadski dolar, švedska kruna, danska kruna, australijski dolar, norveška kruna, jen, juan) manji od 1%. U vezi s plaćanjima po nalozima komitenata Narodne banke Srbije u toku 2022. godine, plaćanja izvršena u evrima čine 90,69%, u američkim dolarima – 6,01%, u švajcarskim francima – 0,66%, u britanskim funtama – 0,07% u dirhamima – 2,34%, u jenima – 0,09%, u juanima – 0,05%, u kuvajtskim dinarima – 0,03%, a ukupna plaćanja u ostalim valutama (kanadski dolar, švedska kruna, danska kruna, australijski dolar, norveška kruna, mađarska forinta, turska lira) manja su od 1%.

U vezi s pitanjem koliko su strane valute prisutne u ugovorima po kojima se vrši plaćanje, obaveštavamo vas da je sa aspekta kreditnih zaduženja sa inostranstvom u periodu 2012 – april 2023. valutna struktura po kojoj se vrše plaćanja bila sledeća: evro – 71,21%, američki dolar – 20,74%, XDR – 5,41%, dirham – 1,27%, dok se 1,37% odnosi na sve druge valute (srpski dinar, juan, švajcarski franak, jen, rublja, kanadski dolar, kuvajtski dinar i australijski dolar), od čega se na državni sektor i sektor za koji država garantuje odnosi najviše evra – 50%, američkih dolara – 34,67% i XDR – 11,52%, dok je kod privatnog sektora najviše evra – 89,97% i američkih dolara – 8,43%. U toku 2022. godine valutna struktura je nešto drugačija: evro – 54,99%, XDR – 25,01%, američki dolari – 19,35%, a 1,28% sve druge valute (juan, srpski dinar, rublja, kanadski dolari i švajcarski franci), od čega se na državni sektor i sektor za koji država garantuje odnosi najviše evra – 51,54%, američkih dolara – 24,28% i XDR – 24,18%, a na privatni sektor evra – 84,04% i američkih dolara – 14,69%.

Kada su u pitanju kriterijumi po kojima Narodna banka Srbije donosi odluku o tome koje će valute uvrstiti u kursnu listu, ističemo da prilikom donošenja odluke Narodna banka Srbije, radi procene eventualne koristi odnosno rizika uvođenja nove valute na domaće devizno tržište, analizira brojne kriterijume, među kojima su sledeći:

• Kreditni rejting zemlje čija valuta se razmatra za uvođenje na devizno tržište Republike Srbije, pri čemu se uzima u obzir kreditni rejting zemlje dodeljen od strane tri najpoznatije rejting agencije Moody`s, Standard & Poor`s i Fitch;
• Volatilnost valute, tj. važeći režim deviznog kursa i kretanje valute u odnosu na referentnu valutu;
• Obim spoljnotrgovinske razmene – sagledava se da li zemlja čija se valuta razmatra za uvođenje spada u značajnije spoljnotrgovinske partnere Republike Srbije;
• Sagledava se da li postoje i koliko je učešće stranih direktnih investicija iz zemlje čija valuta se razmatra za uvođenje u ukupnim stranim direktnim investicijama u Republiku Srbiju;
• Sa stanovišta doprinosa razvoju turizma i ugostiteljstva posmatraju se određeni pokazatelji kao što su, na primer, učešće broja turista iz zemlje čija valuta se razmatra za uvođenje u ukupnom broju turista koji posećuju Srbiju, broj noćenja i slični pokazatelji;
• Teritorijalni princip – ovaj kriterijum u slučaju zemalja koje se graniče sa Srbijom može da bude argument koji ide u prilog uključivanju njihove valute, s tim da neispunjavanje ovog kriterijuma ne predstavlja nužno ograničenje za uključivanje valute na listu valuta kojima je dozvoljena trgovina u Republici Srbiji;
• Praksa u okruženju – da li zemlje u okruženju kotiraju konkretnu valutu na svojim kursnim listama;
• Učešće nove valute u ukupnoj međunarodnoj trgovini svim valutama, koje se posmatra sa stanovišta potencijalnog rizika koji se javlja prilikom uvođenja bilo koje valute na domaće devizno tržište, a koji se ogleda u povećanoj izloženosti kretanjima u međunarodnom okruženju;
• Procena da li bi se uvođenjem nove valute doprinelo unapređenju saradnje između Republike Srbije i zemlje čija valuta se razmatra za uvođenje.

Povodom pitanja zašto se još uvek kotiraju ranije valute zemalja koje su prešle na evro (marka, franak...), odnosno da li se radi o obračunskim vrednostima iz ranijih ugovora ili je nešto drugo, obaveštavamo vas da Narodna banka Srbije na svojoj kursnoj listi za zvanični srednji kurs dinara objavljuje kurseve dinara prema 35 stranih valuta, među kojima se nalaze i valute zemalja članica evropske Ekonomske i monetarne unije koje su 2002. godine zamenjene evrom i prestale da važe kao sredstvo plaćanja u tim zemljama – tzv. IN valute (austrijski šiling, belgijski franak, finska marka, francuski franak, nemačka marka, grčka drahma, irska funta, italijanska lira, portugalski eskudo, španska pezeta i luksemburški franak). Kursevi iz kursne liste Narodne banke Srbije za zvanični srednji kurs primenjuju se za potrebe knjigovodstva i statistike, kao i za obračun carine i drugih uvoznih dažbina, saglasno članu 41. Zakona o deviznom poslovanju. Budući da još uvek u bilansima banaka i preduzeća postoje određene stavke u IN valutama, zvanični srednji kursevi dinara prema evru za ove valute i dalje se koriste za određena preračunavanja. Zvanični srednji kursevi dinara prema ovim valutama izračunavaju se na osnovu zvaničnog srednjeg kursa dinara prema evru i uz primenu fiksnih pariteta Evropske centralne banke za pojedinačne IN valute u odnosu na evro. Dodatno napominjemo da za pet IN valuta postoji neograničena mogućnost zamene za evro kod nacionalnih centralnih banaka (Austrija, Belgija, Nemačka, Irska, Luksemburg).

Kabinet guvernera