25/08/2023
Питања: Банка Поштанска штедионица је 6. јануара блокирала рачун Фонда солидарности Синдиката радника Електропривреде Србије отворен у тој банци. Та мера је предузета по одлуци председника Извршног одбора Поштанске штедионице. Разлог је тај што се тренутно води судски спор о томе које од два крила те синдикалне организације има право да користи име Синдикат радника ЕПС-а. Међутим, синдикат коме је блокиран рачун уписан је у регистар ресорног Министарства за рад, а суд, нити било који други надлежни орган, није затражио од Поштанске штедионице да се рачун Синдиката радника ЕПС-а блокира.
Да ли Банка Поштанска штедионица има право да блокира рачун корисника из наведених разлога или пак не може то да учини без одлуке суда или неког другог надлежног органа?
Одговор: У вези с Вашим питањем које се односи на право Банке Поштанска штедионица а.д. Београд да блокира рачун клијента Синдиката радника Електропривреде Србије, с обзиром на то да је синдикат уписан у регистар који води Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, а да суд нити други орган нису затражили блокаду рачуна, обавештавамо Вас о следећем.
Народна банка Србије, у складу са Законом о Народној банци Србије, обавља функције у које спада и контрола законитости пословања банака која се врши у посебном поступку (контроли), приликом које се утврђује да ли банка послује у складу са законом и прописима Народне банке Србије донетим на основу закона, као и у поступку по притужби корисника финансијских услуга, у складу са Законом о заштити корисника финансијских услуга. Међутим, напомињемо да Народна банка Србије не утиче на пословне одлуке банака у вези с пословним односом с клијентима, као и да се поступак заштите права и интереса корисника банкарских услуга, у складу са Законом о заштити корисника, пред Народном банком Србије може водити само пре покретања судског поступка.
Законска обавеза банака јесте да поступају у складу са Законом о платним услугама и дужне су да ажурно, свакодневно, врше проверу код АПР-а о томе да ли је настала статусна или друга промена код правног лица/предузетника и на основу те информације, у случају да је настала било каква промена регистрована у АПР-у, у року од три радна дана изврше потребно усклађивање у погледу промена које се региструју у АПР-у. Како je овде реч о синдикату, те се информације не воде у АПР-у, релевантна је одредба члана 72. став 3. Закона, у складу с којом су правна лица и предузетници дужни да банку код које имају отворен текући рачун обавесте о статусној и другој промени која се региструје код других органа и организација, као и да предузму правне радње потребне за усклађивање података у вези са својим текућим рачунима са овом променом – у року од три дана од дана пријема решења о упису те промене.
Поред наведеног, у складу са Одлуком о ближим условима и начину отварања, вођења и гашења текућих рачуна, саставни део документације коју предузетник и правно лице подносе банци уз захтев за отварање текућег рачуна јесте и картон депонованих потписа (у даљем тексту: КДП), лица овлашћених за располагање средствима с рачуна или други документ којим се одређеном лицу даје овлашћење за располагање средствима на текућем рачуну – осим ако је уговорен другачији начин провере аутентичности подносиоца платног налога, односно давања сагласности за извршење платне трансакције. Дакле, саставни део уговорне документације, по правилу, представља и КДП, те уколико се промене подаци на начин да они не би одговарали подацима наведеним у уговорној документацији или би изазвали сумњу у погледу ажурности тих података, банка би имала основ да престане са испуњењем својих уговорних обавеза, тј. са извршењем платних трансакција с рачуна корисника, односно да блокира задужења по рачуну до момента усклађивања података из уговора с подацима који су регистровани код надлежног органа.
Код синдиката посебан проблем представља чињеница да се, у складу с Правилником о упису синдиката у регистар, у регистар синдиката који води Министарство не уписује лице овлашћено за заступање синдиката, због чега банке то утврђују на основу аката синдиката – у складу са статутом или другим општим актом синдиката. С тим у вези, када синдикат банци доставља различита општа акта са опречним информацијама, банка није у могућности да са сигурношћу утврди који од тих аката је меродаван да се утврди да ли су испоштована правила приликом избора овлашћеног лица односно заступника синдиката, те је за решавање спорних ситуација надлежан искључиво суд.
Имајући у виду да се у конкретном случају води спор пред судом ради утврђивања које лице је заиста законски заступник синдиката, након што суд донесе правоснажну пресуду, а затим је синдикат достави банци, биће омогућено и извршавање трансакција преко рачуна синдиката.
Узимајући у обзир претходно наведено, напоменули бисмо да поступање банака, у складу с позитивним прописима, штити интересе клијената (који такође морају бити свесни своје одговорности у погледу информисања банке о статусној и другој промени која се региструје код других органа и организација) и да представља својеврстан вид контроле којим се умањује ризик од наступања значајне материјалне штете која би била последица располагања средствима с рачуна корисника (у конкретном случају синдиката) од стране неовлашћеног лица.
Кабинет гувернера
