25.08.2023.
Pitanja: Banka Poštanska štedionica je 6. januara blokirala račun Fonda solidarnosti Sindikata radnika Elektroprivrede Srbije otvoren u toj banci. Ta mera je preduzeta po odluci predsednika Izvršnog odbora Poštanske štedionice. Razlog je taj što se trenutno vodi sudski spor o tome koje od dva krila te sindikalne organizacije ima pravo da koristi ime Sindikat radnika EPS-a. Međutim, sindikat kome je blokiran račun upisan je u registar resornog Ministarstva za rad, a sud, niti bilo koji drugi nadležni organ, nije zatražio od Poštanske štedionice da se račun Sindikata radnika EPS-a blokira.
Da li Banka Poštanska štedionica ima pravo da blokira račun korisnika iz navedenih razloga ili pak ne može to da učini bez odluke suda ili nekog drugog nadležnog organa?
Odgovor: U vezi s Vašim pitanjem koje se odnosi na pravo Banke Poštanska štedionica a.d. Beograd da blokira račun klijenta Sindikata radnika Elektroprivrede Srbije, s obzirom na to da je sindikat upisan u registar koji vodi Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a da sud niti drugi organ nisu zatražili blokadu računa, obaveštavamo Vas o sledećem.
Narodna banka Srbije, u skladu sa Zakonom o Narodnoj banci Srbije, obavlja funkcije u koje spada i kontrola zakonitosti poslovanja banaka koja se vrši u posebnom postupku (kontroli), prilikom koje se utvrđuje da li banka posluje u skladu sa zakonom i propisima Narodne banke Srbije donetim na osnovu zakona, kao i u postupku po pritužbi korisnika finansijskih usluga, u skladu sa Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Međutim, napominjemo da Narodna banka Srbije ne utiče na poslovne odluke banaka u vezi s poslovnim odnosom s klijentima, kao i da se postupak zaštite prava i interesa korisnika bankarskih usluga, u skladu sa Zakonom o zaštiti korisnika, pred Narodnom bankom Srbije može voditi samo pre pokretanja sudskog postupka.
Zakonska obaveza banaka jeste da postupaju u skladu sa Zakonom o platnim uslugama i dužne su da ažurno, svakodnevno, vrše proveru kod APR-a o tome da li je nastala statusna ili druga promena kod pravnog lica/preduzetnika i na osnovu te informacije, u slučaju da je nastala bilo kakva promena registrovana u APR-u, u roku od tri radna dana izvrše potrebno usklađivanje u pogledu promena koje se registruju u APR-u. Kako je ovde reč o sindikatu, te se informacije ne vode u APR-u, relevantna je odredba člana 72. stav 3. Zakona, u skladu s kojom su pravna lica i preduzetnici dužni da banku kod koje imaju otvoren tekući račun obaveste o statusnoj i drugoj promeni koja se registruje kod drugih organa i organizacija, kao i da preduzmu pravne radnje potrebne za usklađivanje podataka u vezi sa svojim tekućim računima sa ovom promenom – u roku od tri dana od dana prijema rešenja o upisu te promene.
Pored navedenog, u skladu sa Odlukom o bližim uslovima i načinu otvaranja, vođenja i gašenja tekućih računa, sastavni deo dokumentacije koju preduzetnik i pravno lice podnose banci uz zahtev za otvaranje tekućeg računa jeste i karton deponovanih potpisa (u daljem tekstu: KDP), lica ovlašćenih za raspolaganje sredstvima s računa ili drugi dokument kojim se određenom licu daje ovlašćenje za raspolaganje sredstvima na tekućem računu – osim ako je ugovoren drugačiji način provere autentičnosti podnosioca platnog naloga, odnosno davanja saglasnosti za izvršenje platne transakcije. Dakle, sastavni deo ugovorne dokumentacije, po pravilu, predstavlja i KDP, te ukoliko se promene podaci na način da oni ne bi odgovarali podacima navedenim u ugovornoj dokumentaciji ili bi izazvali sumnju u pogledu ažurnosti tih podataka, banka bi imala osnov da prestane sa ispunjenjem svojih ugovornih obaveza, tj. sa izvršenjem platnih transakcija s računa korisnika, odnosno da blokira zaduženja po računu do momenta usklađivanja podataka iz ugovora s podacima koji su registrovani kod nadležnog organa.
Kod sindikata poseban problem predstavlja činjenica da se, u skladu s Pravilnikom o upisu sindikata u registar, u registar sindikata koji vodi Ministarstvo ne upisuje lice ovlašćeno za zastupanje sindikata, zbog čega banke to utvrđuju na osnovu akata sindikata – u skladu sa statutom ili drugim opštim aktom sindikata. S tim u vezi, kada sindikat banci dostavlja različita opšta akta sa oprečnim informacijama, banka nije u mogućnosti da sa sigurnošću utvrdi koji od tih akata je merodavan da se utvrdi da li su ispoštovana pravila prilikom izbora ovlašćenog lica odnosno zastupnika sindikata, te je za rešavanje spornih situacija nadležan isključivo sud.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju vodi spor pred sudom radi utvrđivanja koje lice je zaista zakonski zastupnik sindikata, nakon što sud donese pravosnažnu presudu, a zatim je sindikat dostavi banci, biće omogućeno i izvršavanje transakcija preko računa sindikata.
Uzimajući u obzir prethodno navedeno, napomenuli bismo da postupanje banaka, u skladu s pozitivnim propisima, štiti interese klijenata (koji takođe moraju biti svesni svoje odgovornosti u pogledu informisanja banke o statusnoj i drugoj promeni koja se registruje kod drugih organa i organizacija) i da predstavlja svojevrstan vid kontrole kojim se umanjuje rizik od nastupanja značajne materijalne štete koja bi bila posledica raspolaganja sredstvima s računa korisnika (u konkretnom slučaju sindikata) od strane neovlašćenog lica.
Kabinet guvernera
