04/10/2023
Питања: Под којим је условима и коме је могуће уступање потраживања друштава за осигурање (и друштава за осигурања у стечају) према грађанима? Да ли Закон о заштити корисника финансијских услуга, који брани уступање потраживања банака од грађана било ком правном лицу које није банка, забрањује уступање ових потраживања уколико је реч о „старим” дуговима грађана насталим према банкама које су сада у стечају у периоду док Закон још није ступио на снагу?
Одговор: У вези с питањем које се односи на уступање потраживања друштва за осигурање, указујемо на то да доспело потраживање које друштво за осигурање има, а да то није премија осигурања по основу уговора о осигурању, може бити уступљено у складу са одредбама Закона о облигационим односима које се односе на уступање потраживања уговором.
Уколико је реч о уступању премије осигурања од стране друштва за осигурање другом лицу, напомињемо да је чланом 18. Закона о осигурању прописано да се на уговор о осигурању примењује Закон о облигационим односима. С тим у вези, када је реч о одредбама о уговора о осигурању, Закон о облигационим односима не прописују могућност уступања премије осигурања, а последице неплаћања премије осигурања прописане су чланом 913. тог закона.
Када је реч о уступању потраживања друштва за осигурање у стечају од стране стечајног управника – Агенције за осигурање депозита, оно је у надлежности наведене агенције.
Када је у питању уступање потраживање које банка има према физичком лицу које те финансијске услуге користи у сврхе које нису намењене пословној или другој комерцијалној делатности – та је потраживања, у складу с важећим регулаторним оквиром, могуће уступити искључиво другој банци. Наведено значи да правна лица која нису банке не могу куповати потраживања банке према физичким лицима (грађанима).
Такав режим уступања потраживања које банке имају према корисницима финансијских услуга – физичким лицима успостављен је Законом о заштити корисника финансијских услуга, који је почео да се примењује 5. децембра 2011. године. При томе, прописано је да корисник финансијских услуга – физичко лице задржава сва права која су уговорена, као и право истицања приговора према другој банци које је имао и према првој банци, а друга банка не може корисника довести у неповољнији положај од положаја који би имао да то потраживање није пренето и корисник због тога не може бити изложен додатним трошковима.
Прописани регулаторни режим уступања потраживања, као што то и произлази из наведених одредаба, има у виду банку која је активан правни субјект односно акционарско друштво са седиштем на територији Републике Србије које има дозволу за рад Народне банке Србије и обавља депозитне и кредитне послове односно и друге банкарске послове. Због тога је важећим прописима предвиђена активна улога банке уступиоца потраживања у процесу уступања потраживања (почев од намере уступања до реализације самог уступања – и према Народној банци Србије и према кориснику).
Тако је прописана обавеза банке да, пре доношења одлуке о уступању потраживања од физичког лица другој банци, процени утицај тог уступања на одређене параметре пословања, те да о намераваном уступању обавести Народну банку Србије најкасније 30 дана пре закључења уговора о уступању, уз достављање прописане документације, као и да о уступању потраживања обавести корисника, при чему предмет уступања могу бити потраживања банке из уговора о кредиту, уговора о дозвољеном прекорачењу рачуна и уговора о издавању и коришћењу кредитне картице.
Указујемо и на то да је уступање потраживања прописима из надлежности Народне банке Србије први пут уређено Одлуком о управљању ризицима банке из 2007. године, која је ступила на снагу 1. јула 2008. године, а којом је било предвиђено да банка може доспело потраживање уступити правном лицу у Републици Србији које се претежно бави финансијском делатношћу, под условом да је покушала да га наплати од дужника, при чему банка и ово правно лице не могу бити повезана лица у смислу закона којим се уређују банке, нити банка може то потраживање истовремено уступити већем броју правних лица. Том одлуком нису била прописана ограничења за уступање потраживања која банка има према физичким лицима. Поменута Одлука о управљању ризицима банке престала је да важи 31. децембра 2011. године ступањем на снагу и почетком примене сада важеће Одлуке о управљању ризицима банке, а на режим уступања потраживања банке према физичким лицима од 5. децембра 2011. године примењује се Закон о заштити корисника финансијских услуга и тим законом прописана су ограничења о којима је било речи. Коначно, напомињемо да, када се ради о потраживањима која банка има према предузетнику и пољопривреднику (као и према правном лицу), банка та потраживања може уступити другој банци, а изузетно, ради смањења лоше активе, и другом правном лицу које није банка, али под условом да је то потраживање доспело или, уколико није доспело, треба да се сматра проблематичним потраживањем у смислу прописа Народне банке Србије.
Све изнето се односи на банке које послују и које су под надзором Народне банке Србије, а не односи се на банке у стечају, јер након доношења решења о испуњености услова за отварање стечајног поступка од стране Народне банке Србије, односно отварања поступка стечаја од стране суда, престају све надлежности Народне банке Србије у односу на ту банку, а функцију стечајног управника врши Агенција за осигурање депозита, која је и надлежна за спровођење свих радњи и поступака те банке.
Кабинет гувернера
