05/04/2024
Питања: Читаоци Политике се масовно жале на то што банке затварају пословнице и што скраћују радно време. Не раде ни суботом, тако да запослени не могу да обаве оно што им треба, јер се радно време банака поклапа с радним временом већине запослених од девет до пет. Посебно се жале пензионери који су мање корисници мобилног и интернет банкарства, подизања новца на банкоматима. Питам Народну банку Србије за коментар на ту појаву. Знам да се ради о пословној политици банака, али питам да ли Народна банка Србије може ту нешто да учини и скрене им пажњу на то. Молим вас да ми доставите најновије податке о томе колико је пословница затворено, односно колико их је мање у односу на неки референтни период од пре десет година. Колико је мање банака, колико је мање запослених у банкама?
Одговор: Канали комуникације с клијентима и начин пружања услуга, као и до сада, зависе од пословних политика банака, при чему развој дигиталног и електронског банкарства представља само допуну традиционалним видовима комуникације и постојећим услугама у банкама. Као и до сада, највећи број банака (не и оне које свој пословни модел заснивају на дигиталном банкарству од оснивања) и даље имају експозитуре у којима је могуће вршити исплате и уплате. Процес дигитализације није у знатној мери утицао на пословне политике банака, као ни на број филијала и запослених у банкама. Конкретно, ако се упореди период од десет година, број филијала се смањио за 559 филијала, са 1.903 филијале (фебруар 2014), на 1.344 (фебруар 2024), док се број запослених на нивоу банкарског сектора у истом периоду смањио са 25.737 (фебруар 2014) на 21.938 (фебруар 2024). Истовремено, у Републици Србији тренутно послује 20 банака. За протеклих десет година број банка се смањио за девет банака (у фебруару 2014. било је 29 банака). С обзиром на наведено, може се рећи да је промена броја пословница, као и броја запослених, у одређеној мери последица промена броја банака, односно процеса консолидације. Промене у броју банака које послују у Републици Србији одражавају пре свега развијеност и динамику домаћег тржишта, што представља још једну потврду остварених резултата и кредибилитета банкарског система Републике Србије и Народне банке Србије као супервизора и регулатора тог система. Захваљујући регулаторним и надзорним мерама и активностима Народне банке Србије, укрупњавањем банака у Републици Србији није смањен квалитет финансијских услуга које банке пружају грађанима и привреди, већ је, напротив, допринело већој ефикасности и унапређењу квалитета производа и услуга, као и већој отпорности банкарског сектора, а самим тим и очувању стабилности финансијског система. Као и до сада, Народна банка Србије ће и убудуће настојати да банке, поред одржања стабилности свога пословања и побољшања квалитета својих услуга, додатну пажњу посвете даљем обезбеђењу дугорочно одрживог пословног односа с клијентима.
Кабинет гувернера
