05.04.2024.

Politika – pitanja u vezi s radnim vremenom i brojem poslovnica banaka

Pitanja: Čitaoci Politike se masovno žale na to što banke zatvaraju poslovnice i što skraćuju radno vreme. Ne rade ni subotom, tako da zaposleni ne mogu da obave ono što im treba, jer se radno vreme banaka poklapa s radnim vremenom većine zaposlenih od devet do pet. Posebno se žale penzioneri koji su manje korisnici mobilnog i internet bankarstva, podizanja novca na bankomatima. Pitam Narodnu banku Srbije za komentar na tu pojavu. Znam da se radi o poslovnoj politici banaka, ali pitam da li Narodna banka Srbije može tu nešto da učini i skrene im pažnju na to. Molim vas da mi dostavite najnovije podatke o tome koliko je poslovnica zatvoreno, odnosno koliko ih je manje u odnosu na neki referentni period od pre deset godina. Koliko je manje banaka, koliko je manje zaposlenih u bankama?

Odgovor: Kanali komunikacije s klijentima i način pružanja usluga, kao i do sada, zavise od poslovnih politika banaka, pri čemu razvoj digitalnog i elektronskog bankarstva predstavlja samo dopunu tradicionalnim vidovima komunikacije i postojećim uslugama u bankama. Kao i do sada, najveći broj banaka (ne i one koje svoj poslovni model zasnivaju na digitalnom bankarstvu od osnivanja) i dalje imaju ekspoziture u kojima je moguće vršiti isplate i uplate. Proces digitalizacije nije u znatnoj meri uticao na poslovne politike banaka, kao ni na broj filijala i zaposlenih u bankama. Konkretno, ako se uporedi period od deset godina, broj filijala se smanjio za 559 filijala, sa 1.903 filijale (februar 2014), na 1.344 (februar 2024), dok se broj zaposlenih na nivou bankarskog sektora u istom periodu smanjio sa 25.737 (februar 2014) na 21.938 (februar 2024). Istovremeno, u Republici Srbiji trenutno posluje 20 banaka. Za proteklih deset godina broj banka se smanjio za devet banaka (u februaru 2014. bilo je 29 banaka). S obzirom na navedeno, može se reći da je promena broja poslovnica, kao i broja zaposlenih, u određenoj meri posledica promena broja banaka, odnosno procesa konsolidacije. Promene u broju banaka koje posluju u Republici Srbiji odražavaju pre svega razvijenost i dinamiku domaćeg tržišta, što predstavlja još jednu potvrdu ostvarenih rezultata i kredibiliteta bankarskog sistema Republike Srbije i Narodne banke Srbije kao supervizora i regulatora tog sistema. Zahvaljujući regulatornim i nadzornim merama i aktivnostima Narodne banke Srbije, ukrupnjavanjem banaka u Republici Srbiji nije smanjen kvalitet finansijskih usluga koje banke pružaju građanima i privredi, već je, naprotiv, doprinelo većoj efikasnosti i unapređenju kvaliteta proizvoda i usluga, kao i većoj otpornosti bankarskog sektora, a samim tim i očuvanju stabilnosti finansijskog sistema. Kao i do sada, Narodna banka Srbije će i ubuduće nastojati da banke, pored održanja stabilnosti svoga poslovanja i poboljšanja kvaliteta svojih usluga, dodatnu pažnju posvete daljem obezbeđenju dugoročno održivog poslovnog odnosa s klijentima.

Kabinet guvernera