10/06/2024
Питања: На Самиту лидера Западног Балкана и Европске уније речено је да би земље Западног Балкана могле од 1. јануара 2025. да приступе зони јединственог плаћања у еврима, тзв. SEPA. Да ли је тај датум реалан? Шта је све потребно да урадимо с наше стране? Да ли ће бити измењен Закон о девизном пословању и у ком сегменту? Коју директну корист ће имати привреда и грађани
Одговор: Ради омогућавања ефикаснијих плаћања са Европском унијом и земљама региона, Народна банка Србије спроводи активности које имају за циљ прикључење региону SEPA (Single Euro Payment Area), односно јединственом подручју за плаћања у еврима.
Европски платни савет (European Payment Council), тело које је оформила банкарска индустрија да управља пројектом SEPA, у сарадњи с другим институцијама Европске уније (Европском комисијом и Европском централном банком) утврдило је критеријуме по чијем испуњењу и треће државе могу приступити географском подручју SEPA. Ти критеријуми се првенствено односе на примену прописа из различитих области (платне услуге, пословање банака, спречавање прања новца и финансирање тероризма, заштита конкуренција и података о личности, слобода избора меродавног права и др.).
Када је у питању Република Србија и усклађеност са захтевима SEPA, захваљујући реформама које је спровела Народна банка Србије у претходних десет година, постигнута је готово потпуна усаглашеност прописа Републике Србије који уређују платне услуге с прописима Европске уније и захтевима за прикључење у регион SEPA, што су констатовали и експерти Светске банке приликом израде процене усклађености сваке од земаља Западног Балкана са захтевима за приступ SEPA.
Као што вам је познато, од 2015. године у примени је Закон о платним услугама, модеран правни оквир заснован на правилима која се примењују у Европској унији, што је створило услове за појаву иновативних облика плаћања, транспарентност накнада, већу конкуренцију на тржишту платних услуга, као и већу заштиту корисника платних услуга.
У вези с процедуром приступа SEPA, истакли бисмо да је Народна банка Србије у сарадњи с Министарством финансија и другим институцијама предузела активности на анализи стања у поменутим областима и припреми захтева за приступање SEPA, које укључује и правно мишљење о испуњености утврђених критеријума. Народна банка Србије увелико ради на припреми тих прописа из области платних услуга како би у најкраћем могућем року били усвојени.
Врло интензивно се ради на припреми квалитетне кандидатуре да би се у процесу евалуације обезбедило да захтев буде позитивно оцењен и у том погледу се спроводе активности како би се доношење наведених прописа и званично подношење захтева Републике Србије за приступ региону SEPA спровело у најкраћем могућем року.
Након званичног подношења захтева за приступ подручју SEPA, следи процедура разматрања овог захтева од стране Европског платног савета и Европске комисије. У случају позитивне одлуке Европског платног савета о пријему Републике Србије у SEPA, отпочела би друга фаза која је неопходна да би се омогућила реализација плаћања, а подразумева обезбеђивање техничке инфраструктуре, односно преговоре са Европском централном банком о прикључењу у њихов систем за инстант плаћања – TIPS (Target Instant Payments Settlement). Разговори око модалитета учешћа земаља Западног Балкана у овом систему започети су у априлу ове године и активности с тим у вези одвијаће се паралелно с припремом захтева за приступање SEPA.
Треба напоменути да једино Република Србија у региону поседује техничку инфраструктуру за инстант плаћања IPS НБС систем, који је у функцији већ шесту годину, у којем се већ примењује стандард финансијских порука као у подручју SEPA (XML поруке), а која има капацитет за повезивање на платни систем Европске централне банке уз одговарајуће додатне измене, што би омогућило да све банке у нашој земљи које учествују у IPS НБС систему добију још један канал за извршавање плаћања ка примаоцима у Европској унији. С тим у вези, Народна банка Србије ће у наредном периоду са експертима Европске централне банке спроводити анализу могућности повезивања двају система.
Ради испуњена критеријума за прикључење региону SEPA, Народна банка Србије припрема нацрт посебног прописа којим ће се уредити пословни и технички захтеви за извршавање трансфера одобрења и директних задужења у еврима и чија примена ће отпочети даном приступања Републике Србије SEPA. Наиме, наведени пропис ће уредити правила за извршење међународних и домаћих платних трансакција у еврима, при чему ће послови по основу којих се врше ове трансакције и даље бити предмет регулисања Закона о девизном пословању. Отуда, усвајање регулативе SEPA има за циљ успостављање модела који ће омогућити ефикаснију и јефтинију реализацију платних трансакција у еврима, уз поштовање одредаба прописаних Законом о девизном пословању.
За Републику Србије пројекат SEPA је значајан због обима спољнотрговинске размене са Европском унијом (размена са Европском унијом чини око 60% наше укупне спољнотрговинске размене) и чињенице да се успостављањем ефикасних механизама за плаћања са иностранством могу остварити значајне уштеде у трошковима њихове реализације. Према анализи коју је спровела Светска банка, приступ SEPA доноси неколико користи грађанима и привреди Републике Србије и региона:
Кабинет гувернера
