10.06.2024.
Pitanja: Na Samitu lidera Zapadnog Balkana i Evropske unije rečeno je da bi zemlje Zapadnog Balkana mogle od 1. januara 2025. da pristupe zoni jedinstvenog plaćanja u evrima, tzv. SEPA. Da li je taj datum realan? Šta je sve potrebno da uradimo s naše strane? Da li će biti izmenjen Zakon o deviznom poslovanju i u kom segmentu? Koju direktnu korist će imati privreda i građani
Odgovor: Radi omogućavanja efikasnijih plaćanja sa Evropskom unijom i zemljama regiona, Narodna banka Srbije sprovodi aktivnosti koje imaju za cilj priključenje regionu SEPA (Single Euro Payment Area), odnosno jedinstvenom području za plaćanja u evrima.
Evropski platni savet (European Payment Council), telo koje je oformila bankarska industrija da upravlja projektom SEPA, u saradnji s drugim institucijama Evropske unije (Evropskom komisijom i Evropskom centralnom bankom) utvrdilo je kriterijume po čijem ispunjenju i treće države mogu pristupiti geografskom području SEPA. Ti kriterijumi se prvenstveno odnose na primenu propisa iz različitih oblasti (platne usluge, poslovanje banaka, sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma, zaštita konkurencija i podataka o ličnosti, sloboda izbora merodavnog prava i dr.).
Kada je u pitanju Republika Srbija i usklađenost sa zahtevima SEPA, zahvaljujući reformama koje je sprovela Narodna banka Srbije u prethodnih deset godina, postignuta je gotovo potpuna usaglašenost propisa Republike Srbije koji uređuju platne usluge s propisima Evropske unije i zahtevima za priključenje u region SEPA, što su konstatovali i eksperti Svetske banke prilikom izrade procene usklađenosti svake od zemalja Zapadnog Balkana sa zahtevima za pristup SEPA.
Kao što vam je poznato, od 2015. godine u primeni je Zakon o platnim uslugama, moderan pravni okvir zasnovan na pravilima koja se primenjuju u Evropskoj uniji, što je stvorilo uslove za pojavu inovativnih oblika plaćanja, transparentnost naknada, veću konkurenciju na tržištu platnih usluga, kao i veću zaštitu korisnika platnih usluga.
U vezi s procedurom pristupa SEPA, istakli bismo da je Narodna banka Srbije u saradnji s Ministarstvom finansija i drugim institucijama preduzela aktivnosti na analizi stanja u pomenutim oblastima i pripremi zahteva za pristupanje SEPA, koje uključuje i pravno mišljenje o ispunjenosti utvrđenih kriterijuma. Narodna banka Srbije uveliko radi na pripremi tih propisa iz oblasti platnih usluga kako bi u najkraćem mogućem roku bili usvojeni.
Vrlo intenzivno se radi na pripremi kvalitetne kandidature da bi se u procesu evaluacije obezbedilo da zahtev bude pozitivno ocenjen i u tom pogledu se sprovode aktivnosti kako bi se donošenje navedenih propisa i zvanično podnošenje zahteva Republike Srbije za pristup regionu SEPA sprovelo u najkraćem mogućem roku.
Nakon zvaničnog podnošenja zahteva za pristup području SEPA, sledi procedura razmatranja ovog zahteva od strane Evropskog platnog saveta i Evropske komisije. U slučaju pozitivne odluke Evropskog platnog saveta o prijemu Republike Srbije u SEPA, otpočela bi druga faza koja je neophodna da bi se omogućila realizacija plaćanja, a podrazumeva obezbeđivanje tehničke infrastrukture, odnosno pregovore sa Evropskom centralnom bankom o priključenju u njihov sistem za instant plaćanja – TIPS (Target Instant Payments Settlement). Razgovori oko modaliteta učešća zemalja Zapadnog Balkana u ovom sistemu započeti su u aprilu ove godine i aktivnosti s tim u vezi odvijaće se paralelno s pripremom zahteva za pristupanje SEPA.
Treba napomenuti da jedino Republika Srbija u regionu poseduje tehničku infrastrukturu za instant plaćanja IPS NBS sistem, koji je u funkciji već šestu godinu, u kojem se već primenjuje standard finansijskih poruka kao u području SEPA (XML poruke), a koja ima kapacitet za povezivanje na platni sistem Evropske centralne banke uz odgovarajuće dodatne izmene, što bi omogućilo da sve banke u našoj zemlji koje učestvuju u IPS NBS sistemu dobiju još jedan kanal za izvršavanje plaćanja ka primaocima u Evropskoj uniji. S tim u vezi, Narodna banka Srbije će u narednom periodu sa ekspertima Evropske centralne banke sprovoditi analizu mogućnosti povezivanja dvaju sistema.
Radi ispunjena kriterijuma za priključenje regionu SEPA, Narodna banka Srbije priprema nacrt posebnog propisa kojim će se urediti poslovni i tehnički zahtevi za izvršavanje transfera odobrenja i direktnih zaduženja u evrima i čija primena će otpočeti danom pristupanja Republike Srbije SEPA. Naime, navedeni propis će urediti pravila za izvršenje međunarodnih i domaćih platnih transakcija u evrima, pri čemu će poslovi po osnovu kojih se vrše ove transakcije i dalje biti predmet regulisanja Zakona o deviznom poslovanju. Otuda, usvajanje regulative SEPA ima za cilj uspostavljanje modela koji će omogućiti efikasniju i jeftiniju realizaciju platnih transakcija u evrima, uz poštovanje odredaba propisanih Zakonom o deviznom poslovanju.
Za Republiku Srbije projekat SEPA je značajan zbog obima spoljnotrgovinske razmene sa Evropskom unijom (razmena sa Evropskom unijom čini oko 60% naše ukupne spoljnotrgovinske razmene) i činjenice da se uspostavljanjem efikasnih mehanizama za plaćanja sa inostranstvom mogu ostvariti značajne uštede u troškovima njihove realizacije. Prema analizi koju je sprovela Svetska banka, pristup SEPA donosi nekoliko koristi građanima i privredi Republike Srbije i regiona:
Kabinet guvernera
