24/06/2024
Питања: Читајући финансијске извештаје, наишли смо на податак да фирме једна другој позајмљују новац. Некада је реч о повезаним правним лицима, а некада само о некој врсти пословних партнера. Да ли постоји било каква процена колико је то ванбанкарско тржиште позајмица? Да ли би било ко био задужен да га контролише или је то једноставно препуштено самим фирмама?
Одговор: У складу са Законом о Народној банци Србије и посебним законима којима се уређују пословање банака и пружање платних услуга, у надлежности Народне банке Србије је, између осталог, надзор над банкама које су овлашћене да се баве кредитирањем, као и надзор над платним институцијама и институцијама електронског новца које пружају платне услуге и издају електронски новац, а које, под одређеним условима, у оквиру тих услуга могу давати кредите ради извршавања платних трансакција. Наведеним законима Народна банка Србије није овлашћена да надзире лица која повремено дају позајмице (која се, дакле, не баве кредитирањем), нити лица која евентуално посредују у давању позајмица.
С тим у вези, са аспекта делокруга Народне банке Србије, указујемо на разликовање појмова кредит и зајам (позајмица), које произлази из Закона о облигационим односима, који као два посебна именована уговора познаје уговор о зајму, који може закључити било који зајмодавац, и уговор о кредиту, који може закључити искључиво банка или друго законом овлашћено лице у својству даваоца кредита.
Ово разликовање има значај са аспекта (не)дозвољености бављења кредитирањем или позајмљивањем новца (у смислу стављања новца на располагање неком лицу на одређени рок уз обавезу тог лица да врати позајмљени новац с каматом). Наиме, није забрањено да неко физичко лице, предузетник или правно лице у одређеној ситуацији позајми новац другом лицу (и закључи уговор о зајму, којим ће уговорити и наплату камате), али је бављење кредитирањем (или позајмљивањем новца уз камату), укључујући и позајмице између правних лица, не само забрањено већ представља и кривично дело, без обзира на то који се термин користи за ту делатност и без обзира на то како се именују уговори које лица која се незаконито баве овом делатношћу закључују с грађанима или другим лицима којима новац стављају на располагање. Да би правни посао представљао уговор о зајму, а не уговор о кредиту, од битног значаја је да се зајмодавац, који није банка, не бави позајмљивањем новца као својом делатношћу, јер би у супротном такав уговор имао правну природу уговора о кредиту. Додатна индиција која може указивати на то да се правно лице, предузетник или друго физичко лице баве позајмљивањем новца, тј. недозвољеним кредитирањем јесте и чињеница да средства остварена по основу камата представљају редован или значајан извор прихода или добити за одређено лице или да се средства позајмљују по каматним стопама вишим од законом прописаних или каматних стопа које се примењују у финансијском сектору.
Битно је напоменути да је код уговора о кредиту камата битан елемент уговора, док се камата код уговора о зајму може уговорити, али и не мора. Сагласно важећим прописима, у Републици Србији обављањем кредитних послова, као делатношћу, могу се бавити банке, испуњењем услова прописаних одредбама Закона о банкама. Законом је предвиђено да се давањем кредита, изузев банака, само изузетно могу бавити и друга лица, и то искључиво ако су за то изричито овлашћена посебним законом (нпр. Фонд за развој Републике Србије, Фонд за развој Аутономне Покрајине Војводине, Агенцијa за осигурање и финансирање извоза Републике Србије) или ако је посебним законом прописано да се по добијању дозволе могу бавити давањем кредита (нпр. платне институције и институције електронског новца, а ради извршавања платних трансакција. Штавише, бављење давањем кредита без дозволе за рад Народне банке Србије, односно без законског овлашћења представља кривично дело, односно физичка лица, предузетници и правна лица која се баве давањем кредита без дозволе Народне банке Србије чине кривично дело за које је запрећена казна затвора.
Истичемо и да правна лица за чије оснивање није неопходна дозвола посебног надлежног органа врше регистрацију у складу са законом којим се уређује регистрација привредних субјеката и баве се делатностима за које су регистрована. С обзиром на то да Народна банка Србије таквим правним лицима није издала дозволу за рад, не може бити ни надлежна за контролу њиховог пословања, јер на то није овлашћена прописима који одређују њене надлежности. Пословање таквих правних лица контролишу различити органи у зависности од делатности за које је конкретно правно лице регистровано.
Имајући у виду наведено, Народна банка Србије није овлашћена да надзире правна лица која нису у њеној надлежности, нити за питања у вези са уговором о зајму који та правна лица закључују.
Кабинет гувернера
