24.06.2024.
Pitanja: Čitajući finansijske izveštaje, naišli smo na podatak da firme jedna drugoj pozajmljuju novac. Nekada je reč o povezanim pravnim licima, a nekada samo o nekoj vrsti poslovnih partnera. Da li postoji bilo kakva procena koliko je to vanbankarsko tržište pozajmica? Da li bi bilo ko bio zadužen da ga kontroliše ili je to jednostavno prepušteno samim firmama?
Odgovor: U skladu sa Zakonom o Narodnoj banci Srbije i posebnim zakonima kojima se uređuju poslovanje banaka i pružanje platnih usluga, u nadležnosti Narodne banke Srbije je, između ostalog, nadzor nad bankama koje su ovlašćene da se bave kreditiranjem, kao i nadzor nad platnim institucijama i institucijama elektronskog novca koje pružaju platne usluge i izdaju elektronski novac, a koje, pod određenim uslovima, u okviru tih usluga mogu davati kredite radi izvršavanja platnih transakcija. Navedenim zakonima Narodna banka Srbije nije ovlašćena da nadzire lica koja povremeno daju pozajmice (koja se, dakle, ne bave kreditiranjem), niti lica koja eventualno posreduju u davanju pozajmica.
S tim u vezi, sa aspekta delokruga Narodne banke Srbije, ukazujemo na razlikovanje pojmova kredit i zajam (pozajmica), koje proizlazi iz Zakona o obligacionim odnosima, koji kao dva posebna imenovana ugovora poznaje ugovor o zajmu, koji može zaključiti bilo koji zajmodavac, i ugovor o kreditu, koji može zaključiti isključivo banka ili drugo zakonom ovlašćeno lice u svojstvu davaoca kredita.
Ovo razlikovanje ima značaj sa aspekta (ne)dozvoljenosti bavljenja kreditiranjem ili pozajmljivanjem novca (u smislu stavljanja novca na raspolaganje nekom licu na određeni rok uz obavezu tog lica da vrati pozajmljeni novac s kamatom). Naime, nije zabranjeno da neko fizičko lice, preduzetnik ili pravno lice u određenoj situaciji pozajmi novac drugom licu (i zaključi ugovor o zajmu, kojim će ugovoriti i naplatu kamate), ali je bavljenje kreditiranjem (ili pozajmljivanjem novca uz kamatu), uključujući i pozajmice između pravnih lica, ne samo zabranjeno već predstavlja i krivično delo, bez obzira na to koji se termin koristi za tu delatnost i bez obzira na to kako se imenuju ugovori koje lica koja se nezakonito bave ovom delatnošću zaključuju s građanima ili drugim licima kojima novac stavljaju na raspolaganje. Da bi pravni posao predstavljao ugovor o zajmu, a ne ugovor o kreditu, od bitnog značaja je da se zajmodavac, koji nije banka, ne bavi pozajmljivanjem novca kao svojom delatnošću, jer bi u suprotnom takav ugovor imao pravnu prirodu ugovora o kreditu. Dodatna indicija koja može ukazivati na to da se pravno lice, preduzetnik ili drugo fizičko lice bave pozajmljivanjem novca, tj. nedozvoljenim kreditiranjem jeste i činjenica da sredstva ostvarena po osnovu kamata predstavljaju redovan ili značajan izvor prihoda ili dobiti za određeno lice ili da se sredstva pozajmljuju po kamatnim stopama višim od zakonom propisanih ili kamatnih stopa koje se primenjuju u finansijskom sektoru.
Bitno je napomenuti da je kod ugovora o kreditu kamata bitan element ugovora, dok se kamata kod ugovora o zajmu može ugovoriti, ali i ne mora. Saglasno važećim propisima, u Republici Srbiji obavljanjem kreditnih poslova, kao delatnošću, mogu se baviti banke, ispunjenjem uslova propisanih odredbama Zakona o bankama. Zakonom je predviđeno da se davanjem kredita, izuzev banaka, samo izuzetno mogu baviti i druga lica, i to isključivo ako su za to izričito ovlašćena posebnim zakonom (npr. Fond za razvoj Republike Srbije, Fond za razvoj Autonomne Pokrajine Vojvodine, Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije) ili ako je posebnim zakonom propisano da se po dobijanju dozvole mogu baviti davanjem kredita (npr. platne institucije i institucije elektronskog novca, a radi izvršavanja platnih transakcija. Štaviše, bavljenje davanjem kredita bez dozvole za rad Narodne banke Srbije, odnosno bez zakonskog ovlašćenja predstavlja krivično delo, odnosno fizička lica, preduzetnici i pravna lica koja se bave davanjem kredita bez dozvole Narodne banke Srbije čine krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora.
Ističemo i da pravna lica za čije osnivanje nije neophodna dozvola posebnog nadležnog organa vrše registraciju u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata i bave se delatnostima za koje su registrovana. S obzirom na to da Narodna banka Srbije takvim pravnim licima nije izdala dozvolu za rad, ne može biti ni nadležna za kontrolu njihovog poslovanja, jer na to nije ovlašćena propisima koji određuju njene nadležnosti. Poslovanje takvih pravnih lica kontrolišu različiti organi u zavisnosti od delatnosti za koje je konkretno pravno lice registrovano.
Imajući u vidu navedeno, Narodna banka Srbije nije ovlašćena da nadzire pravna lica koja nisu u njenoj nadležnosti, niti za pitanja u vezi sa ugovorom o zajmu koji ta pravna lica zaključuju.
Kabinet guvernera
