29/07/2024
Питања: Зашто платни промет у банкама ради краће од радног времена експозитура? Другачије речено, зашто је уплату могуће извршити само до 16 часова или до 14 часова ако банка ради дуже? На ово се жале читаоци. Ситуација је следећа: неко жели да уплати дуг по кредитној картици не у својој матичној банци, него по картици неке друге банке чију је кредитну картицу узео ради погодности. Једноставно, жели физички доказ о уплати. Не жели да користи мобилно банкарство. Дакле, питање се односи на тај аспект платног промета.
Одговор: Банке својом пословном политиком и другим унутрашњим актима уређују начин пословања својих експозитура, али су дужне и да обезбеде усклађеност пословања с прописима којима се уређује пословање банака, пружање платних услуга, заштита корисника финансијских услуга и другим прописима.
Када су у питању послови платног промета, Законом о платним услугама утврђена је обавеза банака да, као пружаоци платних услуга, оквирним уговором о платним услугама или уговором о једнократној платној трансакцији, утврде услове извршавања свих будућих платних трансакција. Оквирним уговором о платним услугама утврђују се општи услови пружања платних услуга, врсте платних услуга које банка пружа, услови отварања, вођења и гашења платног рачуна, термински план пријема и извршења платних налога, тарифа накнада за услуге које банка пружа и друге информације које је банка дужна да учини доступним кориснику платних услуга у складу са овим законом. Како је наведеним законом утврђен пословни дан односно део дана у коме платиочев или примаочев пружалац платних услуга који учествује у извршавању платне трансакције послује тако да омогући извршење платне трансакције свом кориснику платних услуга, пружаоци платних услуга су дужни да своје кориснике платних услуга информишу о терминском плану пријема и извршења платних налога у зависности од тога да ли се платни налог доставља у папирној форми преко шалтера или у електронској форми путем апликација за електронско или мобилно банкарство. Дакле, банке у зависности од своје пословне политике и у складу с потребама својих клијената уређују рад својих експозитура и развијају додатне канале пружања услуга својим клијентима како би корисницима платних услуга олакшали њихову доступност. Тако данас банке своје услуге пружају путем шалтера, путем апликација електронског и мобилног банкарства, путем банкомата с различитим функционалностима (на којима се поред исплате готовог новца могу вршити и уплате), путем тзв. покретних експозитура, мреже јавног поштанског оператора и других привредних субјеката и сл.
Како је на нашем тржишту, као и на глобалном тржишту платних услуга, заступљен општи тренд дигитализације финансијских услуга и код домаћих банака и код банака у свету, у настојању да се смањи употреба готовине и да се платне услуге учине лако доступним, да се извршавају на једноставан и брз начин без додатног непотребног ангажовања корисника платних услуга, Народна банка Србије својим континуираним активностима ствара услове за увођење савремених начина плаћања и модернизацију инфраструктуре која треба да подржи развој нових и иновативних начина плаћања који се огледају у бржем, лакшем и јефтинијем извршавању платних трансакција, већој сигурности плаћања, подстицању конкуренције између различитих пружалаца платних услуга, финансијској инклузији, али и креирању свести о потреби заштите животне средине смањењем употребе папирних платних налога у свакодневним трансакцијама плаћања. У том смислу, омогућавањем инфраструктуре за инстант плаћања Народне банке Србије – IPS НБС платни систем, створени су услови да корисници платних услуга могу једноставно и брзо да извршавају своја плаћања без обзира на место и време када желе да плате своје обавезе без одласка у банку и чекања у реду.
Број извршених платних трансакција у IPS НБС систему стално расте, те је тако у јуну 2024. године извршено 7 милиона трансакција, а од почетка рада овог система, од октобра 2018. године, укупно је извршено преко 236 милиона трансакција. Када се наведеном додају и подаци о броју регистрованих корисника електронског банкарства, који је, према последњим подацима у 2023. години, износио близу 4,2 милиона корисника (физичких и правних лица и предузетника), што је око два и по пута више него на крају 2016. године, и 4,2 милиона корисника мобилног банкарства, који је пет и по пута увећан од краја 2016. године, можемо рећи да корисници платних услуга мењају своје навике у плаћањима усвајањем и коришћењем нових технологија заснованих на дигиталним каналима комуникације с банкама.
У прилог томе говоре и подаци Народне банке Србије да је у првом тромесечју 2024. године закључено 58.920 финансијских уговора без одласка у банку, тј. коришћењем могућности уговарања на даљину, што је за 72,5% више него у истом периоду претходне године. Од поменутог броја, 14.176 уговора закључено је путем видео-идентификације корисника – у случају да корисник први пут уговара коришћење услуга банке, при чему је број уговора закључен овим путем порастао за 184,2% у односу на прво тромесечје 2023. године. Преостали уговори закључени су електронским путем (44.744) и то су случајеви када корисник већ има успостављен пословни однос с пружаоцем финансијских услуга и жели да уговори коришћење додатних услуга. Ова категорија је такође у порасту, са забележеним растом од 53,4% у односу на исти период претходне године.
Коришћењем могућности уговарања на даљину у првом тромесечју 2024. године у односу на исто тромесечје 2023. године отворено је 245% (10.443 наспрам 3.025) више текућих рачуна, штедње по виђењу / орочене штедње за 105% (6.519 наспрам 3.187), закључено је 97% више уговора о дозвољеном прекорачењу рачуна (13.819 наспрам 7.018), 34% више готовинских кредита (22.860 наспрам 17.023) и осталих услуга 35% више (5.279 наспрам 3.905).
Имајући у виду наведено, евидентно је да су банке своје пословање усмериле у правцу дигитализације банкарских услуга, али свакако остављајући могућност корисницима платних услуга и доступност традиционалних канала за извршавање платних трансакција на шалтерима. С тим у вези, ради транспарентности свог пословања банке су дужне да учине јавно доступним информације о радном времену својих експозитура, како би корисници платних услуга били информисани у којим експозитурама и у ком времену могу да добију жељену услугу, као и да кориснике платних услуга обавесте о терминском плану пријема и извршења платних налога.
Данас у Србији послује 20 банака и корисници платних услуга могу да изаберу ону банку чије услуге највише одговарају њиховим потребама. Такође, поред банака плаћање путем папирних налога могуће је извршити и преко платних институција, институција електронског новца и њихових заступника, којих има преко 6.000 на нашем тржишту, као и преко ЈП Поште Србије. С обзиром на широку мрежу експозитура наведених пружалаца платних услуга, корисницима платних услуга омогућено је да плаћања могу обављати и преко њихових шалтера када је реч о извршавању папирних платних налога уплатом готовине.
На крају, истичемо и то да је пракса утврђивања пословног дана и времена пријема платних налога за извршење у складу са стандардима Европске уније, који се примењују још од 2007. године и с којима је наш Закон о платним услугама у потпуности усклађен.
Кабинет гувернера
