29.07.2024.
Pitanja: Zašto platni promet u bankama radi kraće od radnog vremena ekspozitura? Drugačije rečeno, zašto je uplatu moguće izvršiti samo do 16 časova ili do 14 časova ako banka radi duže? Na ovo se žale čitaoci. Situacija je sledeća: neko želi da uplati dug po kreditnoj kartici ne u svojoj matičnoj banci, nego po kartici neke druge banke čiju je kreditnu karticu uzeo radi pogodnosti. Jednostavno, želi fizički dokaz o uplati. Ne želi da koristi mobilno bankarstvo. Dakle, pitanje se odnosi na taj aspekt platnog prometa.
Odgovor: Banke svojom poslovnom politikom i drugim unutrašnjim aktima uređuju način poslovanja svojih ekspozitura, ali su dužne i da obezbede usklađenost poslovanja s propisima kojima se uređuje poslovanje banaka, pružanje platnih usluga, zaštita korisnika finansijskih usluga i drugim propisima.
Kada su u pitanju poslovi platnog prometa, Zakonom o platnim uslugama utvrđena je obaveza banaka da, kao pružaoci platnih usluga, okvirnim ugovorom o platnim uslugama ili ugovorom o jednokratnoj platnoj transakciji, utvrde uslove izvršavanja svih budućih platnih transakcija. Okvirnim ugovorom o platnim uslugama utvrđuju se opšti uslovi pružanja platnih usluga, vrste platnih usluga koje banka pruža, uslovi otvaranja, vođenja i gašenja platnog računa, terminski plan prijema i izvršenja platnih naloga, tarifa naknada za usluge koje banka pruža i druge informacije koje je banka dužna da učini dostupnim korisniku platnih usluga u skladu sa ovim zakonom. Kako je navedenim zakonom utvrđen poslovni dan odnosno deo dana u kome platiočev ili primaočev pružalac platnih usluga koji učestvuje u izvršavanju platne transakcije posluje tako da omogući izvršenje platne transakcije svom korisniku platnih usluga, pružaoci platnih usluga su dužni da svoje korisnike platnih usluga informišu o terminskom planu prijema i izvršenja platnih naloga u zavisnosti od toga da li se platni nalog dostavlja u papirnoj formi preko šaltera ili u elektronskoj formi putem aplikacija za elektronsko ili mobilno bankarstvo. Dakle, banke u zavisnosti od svoje poslovne politike i u skladu s potrebama svojih klijenata uređuju rad svojih ekspozitura i razvijaju dodatne kanale pružanja usluga svojim klijentima kako bi korisnicima platnih usluga olakšali njihovu dostupnost. Tako danas banke svoje usluge pružaju putem šaltera, putem aplikacija elektronskog i mobilnog bankarstva, putem bankomata s različitim funkcionalnostima (na kojima se pored isplate gotovog novca mogu vršiti i uplate), putem tzv. pokretnih ekspozitura, mreže javnog poštanskog operatora i drugih privrednih subjekata i sl.
Kako je na našem tržištu, kao i na globalnom tržištu platnih usluga, zastupljen opšti trend digitalizacije finansijskih usluga i kod domaćih banaka i kod banaka u svetu, u nastojanju da se smanji upotreba gotovine i da se platne usluge učine lako dostupnim, da se izvršavaju na jednostavan i brz način bez dodatnog nepotrebnog angažovanja korisnika platnih usluga, Narodna banka Srbije svojim kontinuiranim aktivnostima stvara uslove za uvođenje savremenih načina plaćanja i modernizaciju infrastrukture koja treba da podrži razvoj novih i inovativnih načina plaćanja koji se ogledaju u bržem, lakšem i jeftinijem izvršavanju platnih transakcija, većoj sigurnosti plaćanja, podsticanju konkurencije između različitih pružalaca platnih usluga, finansijskoj inkluziji, ali i kreiranju svesti o potrebi zaštite životne sredine smanjenjem upotrebe papirnih platnih naloga u svakodnevnim transakcijama plaćanja. U tom smislu, omogućavanjem infrastrukture za instant plaćanja Narodne banke Srbije – IPS NBS platni sistem, stvoreni su uslovi da korisnici platnih usluga mogu jednostavno i brzo da izvršavaju svoja plaćanja bez obzira na mesto i vreme kada žele da plate svoje obaveze bez odlaska u banku i čekanja u redu.
Broj izvršenih platnih transakcija u IPS NBS sistemu stalno raste, te je tako u junu 2024. godine izvršeno 7 miliona transakcija, a od početka rada ovog sistema, od oktobra 2018. godine, ukupno je izvršeno preko 236 miliona transakcija. Kada se navedenom dodaju i podaci o broju registrovanih korisnika elektronskog bankarstva, koji je, prema poslednjim podacima u 2023. godini, iznosio blizu 4,2 miliona korisnika (fizičkih i pravnih lica i preduzetnika), što je oko dva i po puta više nego na kraju 2016. godine, i 4,2 miliona korisnika mobilnog bankarstva, koji je pet i po puta uvećan od kraja 2016. godine, možemo reći da korisnici platnih usluga menjaju svoje navike u plaćanjima usvajanjem i korišćenjem novih tehnologija zasnovanih na digitalnim kanalima komunikacije s bankama.
U prilog tome govore i podaci Narodne banke Srbije da je u prvom tromesečju 2024. godine zaključeno 58.920 finansijskih ugovora bez odlaska u banku, tj. korišćenjem mogućnosti ugovaranja na daljinu, što je za 72,5% više nego u istom periodu prethodne godine. Od pomenutog broja, 14.176 ugovora zaključeno je putem video-identifikacije korisnika – u slučaju da korisnik prvi put ugovara korišćenje usluga banke, pri čemu je broj ugovora zaključen ovim putem porastao za 184,2% u odnosu na prvo tromesečje 2023. godine. Preostali ugovori zaključeni su elektronskim putem (44.744) i to su slučajevi kada korisnik već ima uspostavljen poslovni odnos s pružaocem finansijskih usluga i želi da ugovori korišćenje dodatnih usluga. Ova kategorija je takođe u porastu, sa zabeleženim rastom od 53,4% u odnosu na isti period prethodne godine.
Korišćenjem mogućnosti ugovaranja na daljinu u prvom tromesečju 2024. godine u odnosu na isto tromesečje 2023. godine otvoreno je 245% (10.443 naspram 3.025) više tekućih računa, štednje po viđenju / oročene štednje za 105% (6.519 naspram 3.187), zaključeno je 97% više ugovora o dozvoljenom prekoračenju računa (13.819 naspram 7.018), 34% više gotovinskih kredita (22.860 naspram 17.023) i ostalih usluga 35% više (5.279 naspram 3.905).
Imajući u vidu navedeno, evidentno je da su banke svoje poslovanje usmerile u pravcu digitalizacije bankarskih usluga, ali svakako ostavljajući mogućnost korisnicima platnih usluga i dostupnost tradicionalnih kanala za izvršavanje platnih transakcija na šalterima. S tim u vezi, radi transparentnosti svog poslovanja banke su dužne da učine javno dostupnim informacije o radnom vremenu svojih ekspozitura, kako bi korisnici platnih usluga bili informisani u kojim ekspoziturama i u kom vremenu mogu da dobiju željenu uslugu, kao i da korisnike platnih usluga obaveste o terminskom planu prijema i izvršenja platnih naloga.
Danas u Srbiji posluje 20 banaka i korisnici platnih usluga mogu da izaberu onu banku čije usluge najviše odgovaraju njihovim potrebama. Takođe, pored banaka plaćanje putem papirnih naloga moguće je izvršiti i preko platnih institucija, institucija elektronskog novca i njihovih zastupnika, kojih ima preko 6.000 na našem tržištu, kao i preko JP Pošte Srbije. S obzirom na široku mrežu ekspozitura navedenih pružalaca platnih usluga, korisnicima platnih usluga omogućeno je da plaćanja mogu obavljati i preko njihovih šaltera kada je reč o izvršavanju papirnih platnih naloga uplatom gotovine.
Na kraju, ističemo i to da je praksa utvrđivanja poslovnog dana i vremena prijema platnih naloga za izvršenje u skladu sa standardima Evropske unije, koji se primenjuju još od 2007. godine i s kojima je naš Zakon o platnim uslugama u potpunosti usklađen.
Kabinet guvernera
