21/09/2024
Питања: Шта за Србију значи улазак на Јединствено подручје плаћања у еврима и коју конкретно корист ова интеграција може да донесе привреди и грађанима? Да ли су усклађени сви прописи у тој области и колико дуго Народна банка Србије ради на припреми тржишта за ову промену? Какав је став Народне банке Србије о овом питању и да ли постоје ризици с обзиром на то да нисмо земља која користи евро као валуту?
Одговор: Улазак Републике у Србије у Јединствено подручје за плаћања у еврима – SEPA (Single Euro Payment Area) доноси унапређење ефикасности у обављању платног промета са иностранством, тј. потенцијал да међународна плаћања са субјектима из Европске уније и другим чланицама SEPA (Велике Британије, Швајцарске, Норвешке, Исланда и др.) буду јефтинија у погледу накнада и да се скрате рокови за реализацију тих плаћања. Дакле, улазак у Јединствено подручје за плаћања у еврима и повезивање на системе Европске уније по моделу који је договорен за Западни Балкан, а то је повезивање националних система за инстант плаћања на TIPS (Target Instant Payments Settlement) систем Европске централне банке ће омогућити да се и трансакције са Европском унијом обављају на инстант начин – брже него сад, а створиће и претпоставке да оне буду јефтиније од плаћања која се тренутно извршавају преко коресподентских банака у државама чланицама Европске уније или преко матица банака које послују у Србији а основане су у Европској унији. Треба имати у виду да је од укупног платног промета који обаве наша привреда и грађани око 95–98% домаћи платни промет унутар земље, а да је од 2–5% платни промет са иностранством. Превасходни задатак сваке централне банке је да омогући да се домаћи платни промет у земљи обавља на најефикаснији могући начин због поменутог обима, што је Народна банка Србије спровела још пре шест година међу првима у свету увођењем система за инстант плаћања Народне банке Србије и још увек је једина у региону. Сада је циљ да се исти квалитет сервиса (инстант квалитет сервиса) омогући и у размени са Европском унијом и са земљама у региону. Будући да се око 60% спољнотрговинске размене обавља с државама чланицама Европске уније, као и то да близу 45% прилива преко банака по основу дознака долази из држава чланица, јасно је да постоји значајан потенцијал да се остваре поменуте користи и за привреду и за грађане у смислу трошковно ефикаснијих и бржих плаћања. Процес омогућавања напред наведеног састоји се из две фазе. Прва фаза је усаглашавање националних прописа с прописима Европском унијом и формално правно придруживање региону SEPA, а друга фаза је инфраструктурно повезивање платне инфраструктуре наше земље с платном инфраструктуром Европске уније односно Европске централне банке на начин који ће омогућити да се платне трансакције са Европском унијом извршавају у инстант режиму како би биле брже и ефикасније од постојећих начина и механизама за реализацију међународних плаћања. Када је реч о припреми Републике Србије за учешће у SEPA, припреме су почеле још 2014. године, када је усвојен Закон о платним услугама, у који је имплементирана Прва директива о платним услуга, која представља један од кључних регулаторних стубова на којима почива SEPA. Такође, од октобра 2018. године грађанима и привреди омогућена су инстант плаћања путем система за инстант плаћања Народне банке Србије IPS НБС. У овај систем имплементирани су технички стандарди који се примењују у SEPA, попут стандарда ISO 20022 за креирање финансијских порука у XML формату, као и могућности мултивалутне функције и коришћења платних рачуна креираних по IBAN структури која се користи за међународна плаћања. Прописи у области спречавања прања новца и финансирања тероризма, који су такође једни од кључних за учешће у SEPA, захваљујући активностима Народне банке Србије и других институција, усклађени су с релевантним прописима Европске уније. Такође, Република Србија је постигла техничку усклађеност с препорукама FATF-a и усклађена је или је у великој мери усклађена са свих 40 препорука, као што је утврђено у документу Манивала 5th Enhanced Follow-up Report & Technical Compliance Re-rating, усвојеном у децембру 2023. године. Недавним усвајањем измена и допуна Закона о платним услугама, у који је имплементирана Друга директива о платним услугама (31. јула), и усвајањем посебне одлуке којом се утврђују посебни захтеви за реализацију SEPA плаћања у еврима (8. августа) испуњени су преостали регулаторни захтеви за приступање SEPA. Народна банка је у сарадњи с другим институцијама израдила нацрт документа Апликација за прикључење SEPA, која је достављена Европској комисији и Европском платном савету на претходно мишљење, након чијих евентуалних сугестија ће бити припремљена званична апликација и у најкраћем року достављена Европском платном савету на одлучивање као институцији која управља пројектом SEPA. Према оцени Светске банке, Република Србије је у погледу испуњења услова за прикључење SEPA најнапреднија економија у региону Западног Балкана не само због тога што је испунила све регулаторне услове за учешће у SEPA већ и због тога што смо једина економија која има имплементирану техничку инфраструктуру за реализацију плаћања у оквиру SEPA – систем за инстант плаћања IPS НБС. Такође, према оцени Светске банке, нацрт апликације коју је доставила Република Србија најдетаљнија је и најкомплетнија ос свих апликација. Што се тиче друге фазе, Народна банка Србије с партнерима из Европске централне банке већ ради на проналажењу најадекватнијег модела повезивања нашег система за инстант плаћања и система за инстант плаћања Европске централне банке – TIPS. Гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић се у вези с платним инфраструктурама обратила председници Европске централне банке још крајем 2022. године и изразила спремност Републике Србије да се прикључи SEPА и платним системима Европске централне банке. У погледу инфраструктурног повезивања, Република Србија је у огромној предности у односу на економије региона јер има функционалан систем за инстант плаћања у којем учествују све банке у земљи. Код других економија региона то није случај, јер да би омогућиле инстант плаћања са Европском унијом, мораће да спроведу пројекат увођења националних платних система за инстант плаћања, што је временски, организационо и трошковно захтевно. Ако се имају у виду све активности које су предузете у претходном периоду на пољу прикључења SEPA, јасно је да је Народна банка Србије као приоритетни циљ поставила стварање модерног националног платног система, што укључује и приступање наше земље SEPA. У вези са SEPA и чињеницом да је законско средство плаћања у Републици Србији динар а не евро (који се иначе несметано може користити у плаћањима са иностранством, као и у земљи у случајевима прописаним законом), Народна банка Србије не види ризике већ само користи за грађане и привреду. Треба имати у виду да су чланице подручја SEPA и земље које немају евро као званичну валуту (нпр. Шведска, Данска, Швајцарска, Велика Британија и др.). Сматрамо да ће привреда и грађани наше земље имати само користи од овог пројекта с обзиром на то да ће плаћања ка Европској унији и региону моћи да извршавају једнако ефикасно као у нашој земљи (на инстант начин), а створиће се претпоставке да плаћања буду јефтинија.
Кабинет гувернера
