21.09.2024.
Pitanja: Šta za Srbiju znači ulazak na Jedinstveno područje plaćanja u evrima i koju konkretno korist ova integracija može da donese privredi i građanima? Da li su usklađeni svi propisi u toj oblasti i koliko dugo Narodna banka Srbije radi na pripremi tržišta za ovu promenu? Kakav je stav Narodne banke Srbije o ovom pitanju i da li postoje rizici s obzirom na to da nismo zemlja koja koristi evro kao valutu?
Odgovor: Ulazak Republike u Srbije u Jedinstveno područje za plaćanja u evrima – SEPA (Single Euro Payment Area) donosi unapređenje efikasnosti u obavljanju platnog prometa sa inostranstvom, tj. potencijal da međunarodna plaćanja sa subjektima iz Evropske unije i drugim članicama SEPA (Velike Britanije, Švajcarske, Norveške, Islanda i dr.) budu jeftinija u pogledu naknada i da se skrate rokovi za realizaciju tih plaćanja. Dakle, ulazak u Jedinstveno područje za plaćanja u evrima i povezivanje na sisteme Evropske unije po modelu koji je dogovoren za Zapadni Balkan, a to je povezivanje nacionalnih sistema za instant plaćanja na TIPS (Target Instant Payments Settlement) sistem Evropske centralne banke će omogućiti da se i transakcije sa Evropskom unijom obavljaju na instant način – brže nego sad, a stvoriće i pretpostavke da one budu jeftinije od plaćanja koja se trenutno izvršavaju preko korespodentskih banaka u državama članicama Evropske unije ili preko matica banaka koje posluju u Srbiji a osnovane su u Evropskoj uniji. Treba imati u vidu da je od ukupnog platnog prometa koji obave naša privreda i građani oko 95–98% domaći platni promet unutar zemlje, a da je od 2–5% platni promet sa inostranstvom. Prevashodni zadatak svake centralne banke je da omogući da se domaći platni promet u zemlji obavlja na najefikasniji mogući način zbog pomenutog obima, što je Narodna banka Srbije sprovela još pre šest godina među prvima u svetu uvođenjem sistema za instant plaćanja Narodne banke Srbije i još uvek je jedina u regionu. Sada je cilj da se isti kvalitet servisa (instant kvalitet servisa) omogući i u razmeni sa Evropskom unijom i sa zemljama u regionu. Budući da se oko 60% spoljnotrgovinske razmene obavlja s državama članicama Evropske unije, kao i to da blizu 45% priliva preko banaka po osnovu doznaka dolazi iz država članica, jasno je da postoji značajan potencijal da se ostvare pomenute koristi i za privredu i za građane u smislu troškovno efikasnijih i bržih plaćanja. Proces omogućavanja napred navedenog sastoji se iz dve faze. Prva faza je usaglašavanje nacionalnih propisa s propisima Evropskom unijom i formalno pravno pridruživanje regionu SEPA, a druga faza je infrastrukturno povezivanje platne infrastrukture naše zemlje s platnom infrastrukturom Evropske unije odnosno Evropske centralne banke na način koji će omogućiti da se platne transakcije sa Evropskom unijom izvršavaju u instant režimu kako bi bile brže i efikasnije od postojećih načina i mehanizama za realizaciju međunarodnih plaćanja. Kada je reč o pripremi Republike Srbije za učešće u SEPA, pripreme su počele još 2014. godine, kada je usvojen Zakon o platnim uslugama, u koji je implementirana Prva direktiva o platnim usluga, koja predstavlja jedan od ključnih regulatornih stubova na kojima počiva SEPA. Takođe, od oktobra 2018. godine građanima i privredi omogućena su instant plaćanja putem sistema za instant plaćanja Narodne banke Srbije IPS NBS. U ovaj sistem implementirani su tehnički standardi koji se primenjuju u SEPA, poput standarda ISO 20022 za kreiranje finansijskih poruka u XML formatu, kao i mogućnosti multivalutne funkcije i korišćenja platnih računa kreiranih po IBAN strukturi koja se koristi za međunarodna plaćanja. Propisi u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, koji su takođe jedni od ključnih za učešće u SEPA, zahvaljujući aktivnostima Narodne banke Srbije i drugih institucija, usklađeni su s relevantnim propisima Evropske unije. Takođe, Republika Srbija je postigla tehničku usklađenost s preporukama FATF-a i usklađena je ili je u velikoj meri usklađena sa svih 40 preporuka, kao što je utvrđeno u dokumentu Manivala 5th Enhanced Follow-up Report & Technical Compliance Re-rating, usvojenom u decembru 2023. godine. Nedavnim usvajanjem izmena i dopuna Zakona o platnim uslugama, u koji je implementirana Druga direktiva o platnim uslugama (31. jula), i usvajanjem posebne odluke kojom se utvrđuju posebni zahtevi za realizaciju SEPA plaćanja u evrima (8. avgusta) ispunjeni su preostali regulatorni zahtevi za pristupanje SEPA. Narodna banka je u saradnji s drugim institucijama izradila nacrt dokumenta Aplikacija za priključenje SEPA, koja je dostavljena Evropskoj komisiji i Evropskom platnom savetu na prethodno mišljenje, nakon čijih eventualnih sugestija će biti pripremljena zvanična aplikacija i u najkraćem roku dostavljena Evropskom platnom savetu na odlučivanje kao instituciji koja upravlja projektom SEPA. Prema oceni Svetske banke, Republika Srbije je u pogledu ispunjenja uslova za priključenje SEPA najnaprednija ekonomija u regionu Zapadnog Balkana ne samo zbog toga što je ispunila sve regulatorne uslove za učešće u SEPA već i zbog toga što smo jedina ekonomija koja ima implementiranu tehničku infrastrukturu za realizaciju plaćanja u okviru SEPA – sistem za instant plaćanja IPS NBS. Takođe, prema oceni Svetske banke, nacrt aplikacije koju je dostavila Republika Srbija najdetaljnija je i najkompletnija os svih aplikacija. Što se tiče druge faze, Narodna banka Srbije s partnerima iz Evropske centralne banke već radi na pronalaženju najadekvatnijeg modela povezivanja našeg sistema za instant plaćanja i sistema za instant plaćanja Evropske centralne banke – TIPS. Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković se u vezi s platnim infrastrukturama obratila predsednici Evropske centralne banke još krajem 2022. godine i izrazila spremnost Republike Srbije da se priključi SEPA i platnim sistemima Evropske centralne banke. U pogledu infrastrukturnog povezivanja, Republika Srbija je u ogromnoj prednosti u odnosu na ekonomije regiona jer ima funkcionalan sistem za instant plaćanja u kojem učestvuju sve banke u zemlji. Kod drugih ekonomija regiona to nije slučaj, jer da bi omogućile instant plaćanja sa Evropskom unijom, moraće da sprovedu projekat uvođenja nacionalnih platnih sistema za instant plaćanja, što je vremenski, organizaciono i troškovno zahtevno. Ako se imaju u vidu sve aktivnosti koje su preduzete u prethodnom periodu na polju priključenja SEPA, jasno je da je Narodna banka Srbije kao prioritetni cilj postavila stvaranje modernog nacionalnog platnog sistema, što uključuje i pristupanje naše zemlje SEPA. U vezi sa SEPA i činjenicom da je zakonsko sredstvo plaćanja u Republici Srbiji dinar a ne evro (koji se inače nesmetano može koristiti u plaćanjima sa inostranstvom, kao i u zemlji u slučajevima propisanim zakonom), Narodna banka Srbije ne vidi rizike već samo koristi za građane i privredu. Treba imati u vidu da su članice područja SEPA i zemlje koje nemaju evro kao zvaničnu valutu (npr. Švedska, Danska, Švajcarska, Velika Britanija i dr.). Smatramo da će privreda i građani naše zemlje imati samo koristi od ovog projekta s obzirom na to da će plaćanja ka Evropskoj uniji i regionu moći da izvršavaju jednako efikasno kao u našoj zemlji (na instant način), a stvoriće se pretpostavke da plaćanja budu jeftinija.
Kabinet guvernera
