03/12/2024
Зашто је злато сигурна лука у временима економске и геополитичке неизвесности из угла Народне банке Србије? Колико данас износе девизне, а колико златне резерве? Која је улога злата у девизним резервама? На који начин девизне резерве појачавају отпорност домаћег финансијског система? О свему томе сазнаћете у данашњој рубрици „Корисно је да знате” од Слободана Шојића, вишег саветника у Одсеку за управљање девизним резервама.
Злато као сигурна лука (safe haven) у временима економске и геополитичке неизвесности
На самом почетку Слободан Шојић осврнуо се на то да злато као врста улагања има улогу сигурне активе (safe haven), која нарочито долази до изражаја у периодима кризе. „Ово се односи и на улогу злата у девизним резервама, па када се говори о студијама о учешћу злата у девизним резервама, наводи се пет главних разлога зашто централне банке држе злато: 1) историјски стокови, тј. наслеђене количине; 2) статус злата као активе за дугорочно очување вредности; 3) његове перформансе у периодима кризе; 4) непостојање кредитног ризика (dеfault risk); 5) корист од диверсификације портфолија”, истиче Слободан Шојић. Из угла централне банке, као институционалног инвеститора, злато је и гаранција поверења у централну банку, а уобичајено служи и као облик заштите од инфлације на дужи рок. „С обзиром на то да је на злато теже утицати политиком каматних стопа различитих монетарних власти, као класа активе у структури девизних резерви, злато смањује ризик каматних стопа и доприноси очувању вредности инвестиција”, каже он. Даље наводи да ниска корелација злата с традиционалним облицима активе у којима се држе девизне резерве, а нарочито с резервним валутама попут америчког долара, чини злато корисном активом у сврху додатне диверсификације.
С друге стране, злато није каматоносни облик активе, одликује га већа волатилност цене и нешто нижа ликвидност од неких традиционалних класа активе, због чега се у резервама банака налази као једна од многих класа активе у оквиру процеса диверсификације. „Као некаматоносни облик активе нема принос у виду камате, већ капиталну добит у виду раста цене, па у окружењу високих каматних стопа има и опортунитетне трошкове држања”, истакао је он. Иако би у контексту израженог раста цене злата у протеклом периоду тај аргумент можда деловао ирелевантно, потребно га је посматрати у односу на волатилност цене злата. „Историјски, цена злата је волатилнија у односу на друге облике активе у девизним резервама (пре свега обвезнице и инструменте тржишта новца)”, рекао је Слободан Шојић. Подсетио је и на то да Народна банка Србије континуирано прати кретања на међународном финансијском тржишту, а у склопу тога и тржиште злата као једне од класа активе. Све инвестиционе одлуке, па и она о инвестирању у злато, доносе се уз детаљну анализу текућих и очекиваних кретања на тржишту и из угла целокупних девизних резерви.
Према његовим речима, девизним резервама се управља уз поштовање начела сигурности и ликвидности и ради остваривања приноса. Оне се улажу конзервативно – у најквалитетније хартије од вредности (државне и издавалаца с гаранцијом државе или с квалитетним колатералом), у депозите код финансијских институција као што су централне банке, међународне финансијске институције и првокласне стране комерцијалне банке и сл. Како је истакао, повећањем девизних резерви на рекордне нивое Народна банка Србије појачава отпорност домаћег финансијског система на екстерне потресе, водећи рачуна и о правилном распореду, структури односно диверсификацији девизних резерви. „Доказ томе је и повећање резерви злата – на дан 15. новембра 2024. златне резерве тежиле су 47,7 тона. Вредност златних резерви износи око 3,7 милијарди евра, са учешћем од 13,1% у укупним девизним резервама земље, што је преко шест пута више од њихове вредности крајем 2012. године.” Слободан Шојић је подсетио и на то да, ако се посматрају упоредиве централне банке (по величини, наслеђу, економском окружењу, пракси управљања резервама, политици курса и сл.), Народна банка Србије налази се међу банкама с највећим процентуалним учешћем злата у девизним резервама у ширем региону.
Народна банка Србије инвестира у злато на домаћем и међународном тржишту
Народна банка Србије редовно купује злато из домаће производње – од компаније Serbia Zijin Copper DОО (претходно РТБ Бор), а повремено и на међународном тржишту. Уговорним односом између Народне банке Србије и компаније Serbia Zijin Copper DОО из Бора предвиђено је да Народна банка Србије има право прече куповине злата које та компанија произведе у облику златних полуга. „У складу с тим, током 2024. године од ове компаније купљено је укупно 2,8 тона злата, а од 2018. године, откад је Zijin преузео РТБ Бор, купљене су укупно 10,3 тоне злата”, истакао је Слободан Шојић. Према његовим речима, почетком јула 2024. Народна банка Србије купила је 5 тона злата у иностранству, тако да је од 2019. године на међународном тржишту купила укупно 17 тона злата (све с међународним стандардом LGDS, које гарантује високу финоћу злата од најмање 99,5% злата). Изузев последњих купљених 5 тона злата, које су тренутно још увек на посебном рачуну Народне банке Србије у иностранству, све злато Народна банка Србије од јула 2021. године чува у својим трезорима у Србији. „Средином 2021. године Народна банка Србије је у амбијенту појачане глобалне неизвесности, а у складу с праксом репатријације злата и других централних банака у матичне земље – попут немачке, холандске, аустријске, пољске, мађарске и румунске централне банке – увезла и вратила у земљу, односно у своје трезоре, све злато из иностранства, чиме је Народна банка Србије настојала да повећа расположивост и сигурност златних резерви у периодима кризе и неизвесности”, закључио је на крају Слободан Шојић.
Кабинет гувернера
