03.12.2024.
Zašto je zlato sigurna luka u vremenima ekonomske i geopolitičke neizvesnosti iz ugla Narodne banke Srbije? Koliko danas iznose devizne, a koliko zlatne rezerve? Koja je uloga zlata u deviznim rezervama? Na koji način devizne rezerve pojačavaju otpornost domaćeg finansijskog sistema? O svemu tome saznaćete u današnjoj rubrici „Korisno je da znate” od Slobodana Šojića, višeg savetnika u Odseku za upravljanje deviznim rezervama.
Zlato kao sigurna luka (safe haven) u vremenima ekonomske i geopolitičke neizvesnosti
Na samom početku Slobodan Šojić osvrnuo se na to da zlato kao vrsta ulaganja ima ulogu sigurne aktive (safe haven), koja naročito dolazi do izražaja u periodima krize. „Ovo se odnosi i na ulogu zlata u deviznim rezervama, pa kada se govori o studijama o učešću zlata u deviznim rezervama, navodi se pet glavnih razloga zašto centralne banke drže zlato: 1) istorijski stokovi, tj. nasleđene količine; 2) status zlata kao aktive za dugoročno očuvanje vrednosti; 3) njegove performanse u periodima krize; 4) nepostojanje kreditnog rizika (default risk); 5) korist od diversifikacije portfolija”, ističe Slobodan Šojić. Iz ugla centralne banke, kao institucionalnog investitora, zlato je i garancija poverenja u centralnu banku, a uobičajeno služi i kao oblik zaštite od inflacije na duži rok. „S obzirom na to da je na zlato teže uticati politikom kamatnih stopa različitih monetarnih vlasti, kao klasa aktive u strukturi deviznih rezervi, zlato smanjuje rizik kamatnih stopa i doprinosi očuvanju vrednosti investicija”, kaže on. Dalje navodi da niska korelacija zlata s tradicionalnim oblicima aktive u kojima se drže devizne rezerve, a naročito s rezervnim valutama poput američkog dolara, čini zlato korisnom aktivom u svrhu dodatne diversifikacije.
S druge strane, zlato nije kamatonosni oblik aktive, odlikuje ga veća volatilnost cene i nešto niža likvidnost od nekih tradicionalnih klasa aktive, zbog čega se u rezervama banaka nalazi kao jedna od mnogih klasa aktive u okviru procesa diversifikacije. „Kao nekamatonosni oblik aktive nema prinos u vidu kamate, već kapitalnu dobit u vidu rasta cene, pa u okruženju visokih kamatnih stopa ima i oportunitetne troškove držanja”, istakao je on. Iako bi u kontekstu izraženog rasta cene zlata u proteklom periodu taj argument možda delovao irelevantno, potrebno ga je posmatrati u odnosu na volatilnost cene zlata. „Istorijski, cena zlata je volatilnija u odnosu na druge oblike aktive u deviznim rezervama (pre svega obveznice i instrumente tržišta novca)”, rekao je Slobodan Šojić. Podsetio je i na to da Narodna banka Srbije kontinuirano prati kretanja na međunarodnom finansijskom tržištu, a u sklopu toga i tržište zlata kao jedne od klasa aktive. Sve investicione odluke, pa i ona o investiranju u zlato, donose se uz detaljnu analizu tekućih i očekivanih kretanja na tržištu i iz ugla celokupnih deviznih rezervi.
Prema njegovim rečima, deviznim rezervama se upravlja uz poštovanje načela sigurnosti i likvidnosti i radi ostvarivanja prinosa. One se ulažu konzervativno – u najkvalitetnije hartije od vrednosti (državne i izdavalaca s garancijom države ili s kvalitetnim kolateralom), u depozite kod finansijskih institucija kao što su centralne banke, međunarodne finansijske institucije i prvoklasne strane komercijalne banke i sl. Kako je istakao, povećanjem deviznih rezervi na rekordne nivoe Narodna banka Srbije pojačava otpornost domaćeg finansijskog sistema na eksterne potrese, vodeći računa i o pravilnom rasporedu, strukturi odnosno diversifikaciji deviznih rezervi. „Dokaz tome je i povećanje rezervi zlata – na dan 15. novembra 2024. zlatne rezerve težile su 47,7 tona. Vrednost zlatnih rezervi iznosi oko 3,7 milijardi evra, sa učešćem od 13,1% u ukupnim deviznim rezervama zemlje, što je preko šest puta više od njihove vrednosti krajem 2012. godine.” Slobodan Šojić je podsetio i na to da, ako se posmatraju uporedive centralne banke (po veličini, nasleđu, ekonomskom okruženju, praksi upravljanja rezervama, politici kursa i sl.), Narodna banka Srbije nalazi se među bankama s najvećim procentualnim učešćem zlata u deviznim rezervama u širem regionu.
Narodna banka Srbije investira u zlato na domaćem i međunarodnom tržištu
Narodna banka Srbije redovno kupuje zlato iz domaće proizvodnje – od kompanije Serbia Zijin Copper DOO (prethodno RTB Bor), a povremeno i na međunarodnom tržištu. Ugovornim odnosom između Narodne banke Srbije i kompanije Serbia Zijin Copper DOO iz Bora predviđeno je da Narodna banka Srbije ima pravo preče kupovine zlata koje ta kompanija proizvede u obliku zlatnih poluga. „U skladu s tim, tokom 2024. godine od ove kompanije kupljeno je ukupno 2,8 tona zlata, a od 2018. godine, otkad je Zijin preuzeo RTB Bor, kupljene su ukupno 10,3 tone zlata”, istakao je Slobodan Šojić. Prema njegovim rečima, početkom jula 2024. Narodna banka Srbije kupila je 5 tona zlata u inostranstvu, tako da je od 2019. godine na međunarodnom tržištu kupila ukupno 17 tona zlata (sve s međunarodnim standardom LGDS, koje garantuje visoku finoću zlata od najmanje 99,5% zlata). Izuzev poslednjih kupljenih 5 tona zlata, koje su trenutno još uvek na posebnom računu Narodne banke Srbije u inostranstvu, sve zlato Narodna banka Srbije od jula 2021. godine čuva u svojim trezorima u Srbiji. „Sredinom 2021. godine Narodna banka Srbije je u ambijentu pojačane globalne neizvesnosti, a u skladu s praksom repatrijacije zlata i drugih centralnih banaka u matične zemlje – poput nemačke, holandske, austrijske, poljske, mađarske i rumunske centralne banke – uvezla i vratila u zemlju, odnosno u svoje trezore, sve zlato iz inostranstva, čime je Narodna banka Srbije nastojala da poveća raspoloživost i sigurnost zlatnih rezervi u periodima krize i neizvesnosti”, zaključio je na kraju Slobodan Šojić.
Kabinet guvernera
