03/12/2024
Питања: Да ли се готовина у Србији мање користи него у претходном периоду, односно да ли коришћење готовине у Србији замењује безготовинско плаћање? Какав је тренд? Какав је тренд код плаћања картицама, какав код инстант плаћања, а каква је ситуација код коришћења плаћања путем eBankinga i mBankinga? Да ли имате податке колико клијенти банака користе апликације за плаћање кроз тзв. е-новчанике? Шта можемо, када је реч о безготовинском плаћању, да очекујемо у наредном периоду.
Одговор: Приметан је тренд смањења плаћања у готовом новцу на туђи рачун која се реализују на шалтерским местима пружалаца платних услуга, уз истовремени раст плаћања путем дигиталних канала – електронског и мобилног банкарства, што је показатељ усвајања других платних инструмената и подизања свести, технолошке писмености и дигиталне зрелости корисника – конкретно употребе мобилних телефона (мобилно банкарство) или апликативног софтвера (електронско банкарство). Народна банка Србије бележи континуирани помак ка безготовинским плаћањима, што је знак да грађани и привреда све више препознају предности дигиталних решења у свакодневним трансакцијама. Безготовинска плаћања из године у годину постају неизоставни део модерног финансијског система у Србији, што омогућава брже, једноставније и сигурније обављање новчаних трансакција, као и смањење употребе готовине. Прелазак на дигиталне облике плаћања има и шири позитиван утицај на економију. Смањењем употребе готовине смањује се простор за трансакције које се одвијају ван легалних токова, чиме се директно утиче на сузбијање сиве економије. Дигитална плаћања доносе већу транспарентност у пословању, што доприноси бољој контроли токова новца и стварању повољнијег пословног окружења. На овај начин безготовинска плаћања не само да унапређују ефикасност финансијског система већ и помажу у јачању формалне економије, стварајући основе за дугорочни привредни раст и развој Србије. Раст употребе безготовинских платних инструмената у Србији није случајан. Њему су у значајној мери допринеле бројне активности које је Народна банка Србије предузела у претходном периоду на пољу модернизације платне инфраструктуре и стварању савременог оквира за пружање платних услуга. Народна банка Србије је у октобру 2018. покренула IPS НБС систем, чиме је омогућила да инстант плаћања буду доступна у сваком тренутку, седам дана у недељи, с просечним временом реализације трансакције од око 1,2 секунде. Лакоћа и брзина извршења трансакција, као и сигурност коју обезбеђује овај систем, учиниле су да безготовинске методе буду све привлачније за кориснике. Досадашња популарност овог система – с преко 265 милиона реализованих инстант плаћања од почетка рада система – показује колико су грађани већ прихватили предности брзих и ефикасних безготовинских опција. Управо такви иновативни кораци постављају чврсте темеље за будућност безготовинског друштва у Србији. Поред брзине и једноставности, безготовинска плаћања јачају поверење корисника, пружајући сигурност и поузданост, каква је потребна савременом потрошачу. Народна банка Србије је посвећена сталном унапређењу инфраструктуре, тако да се наш финансијски систем креће у корак с глобалним трендовима.
Када говоримо о плаћању картицама, тренд картичних плаћања у Србији, као и на глобалном нивоу, константно расте. Укупан број плаћања картицама издатих у Србији која су извршена на прихватној мрежи у Србији у 2023. години износио је 521,1 милион. Када се упореде подаци из 2023. године у односу на 2022. годину, број трансакција куповине робе и услуга на ПОС терминалима порастао је за 19,9%, а број трансакција куповине робе и услуга на интернет продајним местима за 33,8%. Тренд раста броја трансакција платним картицама наставља се из године у годину, тако да је, према подацима објављеним на интернет презентацији Народне банке Србије, у 2022. години у односу на 2021. годину порастао број трансакција куповине робе и услуга на ПОС терминалима за 19,8%, док је раст броја трансакција куповине робе и услуга на интернет продајним местима износио 36,3%. У табеларном прегледу дати су подаци који се односе на платне трансакције обављене картицама које је издао пружалац платних услуга из Републике Србије и које су извршене на прихватној мрежи пружаоца платних услуга, с поделом на потрошњу извршену на ПОС терминалима и интернет продајним местима у Републици Србији за период од пет година. Инстант плаћања у Републици Србији такође бележе позитиван тренд и њихов број се константно повећава. У овој години забележени просечни месечни број извршених трансакција је за 1,45 милиона трансакција већи у односу на просек из претходне године и сада износи преко 7 милиона трансакција. На раст броја трансакција инстант плаћања утиче развој сервиса које инстант плаћање нуди, као што су плаћања на продајним местима, услуга Prenesi и плаћање рачуна скенирањем IPS QR кода. Све више корисника апликација мобилног банкарства одлучује се да у радњи плати IPS QR кодом, а да на интернету плати у само неколико кликова без остављања/прекуцавања осетљивих података о свом платном инструменту уз метод плаћања IPS skeniraj. Истим методом корисници апликација мобилног банкарства у Србији плаћају милионе рачуна/фактура на месечном нивоу, што додатно потврђује поверење и квалитет услуга инстант плаћања и мобилног банкарства, с којим је инстант плаћање уско повезано. Трендови у електронском банкарству и мобилном банкарству такође су позитивни, и то најбоље одсликава податак да је број корисника мобилног банкарства у другом тромесечју 2024. године у односу на друго тромесечје 2023. године повећан за 17,3% (4.289.222 према 3.657.691), а број корисника електронског банкарства за 10,7% (4.231.076 према 3.823.484). Када је реч о броју извршених плаћања, у другом тромесечју 2024. године путем мобилног банкарства извршено је 23,1% више плаћања него у истом тромесечју претходне године (26.452.164 према 21.495.845), док је у истом периоду извршено 2,8% мање плаћања путем електронског банкарства (35.657.330 према 36.694.412). На основу прикупљених података, уз повећање дигиталних плаћања, може се приметити и тренд преласка корисника с рачунара на коришћење мобилног телефона за извршавање плаћања. Напомињемо да Народна банка Србије од пружалаца платних услуга прикупља податке у статистичке сврхе у вези с пружањем платних услуга и издавањем електронског новца на основу Одлуке о садржини, роковима и начину достављања података које пружаоци платних услуга достављају Народној банци Србије. Наведени подаци се прикупљају тромесечно и Народна банка Србије те податке објављује на својој интернет презентацији. Подаци су доступни на линку. Народна банка Србије не располаже подацима о готовинским плаћањима на продајним местима трговаца. Народна банка Србије не прикупља податке за плаћања путем тзв. електронских новчаника, али је приметно да употреба мобилних телефона за плаћање путем апликација (нпр. Apple Pay, Google Pay) расте јер омогућава повезивање картица с мобилним уређајима, што повећава сигурност и практичност за кориснике. У Србији се све више банака и fintech компанија фокусира на развој мобилних решења за плаћање. Уз тзв. електронске новчанике, корисницима платних услуга у Србији доступне су и апликације мобилног банкарства путем којих могу да користе различите методе инстант плаћања. Наиме, преко 4 милиона корисника апликација мобилног банкарства могу да извршавају инстант плаћања на продајним местима уз IPS QR кодове и deep линк технологију на интернету путем IPS skeniraj и IPS pokaži. Такође, могу да извршавају плаћања месечних рачуна скенирањем IPS QR кодова који су на њима приказани и плаћања путем услуге Prenesi, познавањем само број телефона примаоца плаћања. Народна банка Србије је у претходном периоду предузела читав низ активности и мера усмерених на развој и унапређење платног промета у земљи и са иностранством. Процес унапређења тржишта платних услуга у Републици Србији започет је још 2014. године доношењем модерног законског оквира за пружање платних услуга – Закона о платним услугама, а његовим изменама 2018. године, као и изменама и допунама из јула ове године, постигнута је потпуна усклађеност с прописима Европске уније у области платних услуга. Најновије измене и допуне Закона о платним услугама имају за циљ да додатно подстакну иновације на тржишту и обезбеде већу конкуренцију и транспарентност у области пружања платних услуга, као и већу заштиту корисника и сигурност при плаћању. Кључна новина коју нови Закон о платним услугама доноси јесте отворено банкарство. Ради се о правном и технолошком оквиру за развој и пружање нових врста платних услуга, као што су услуга иницирања плаћања и услуга обједињеног прегледа информација о платним рачунима корисника, без обзира на то код ког пружаоца има отворен рачун, што ће резултирати повећањем конкуренције на тржишту плаћања, повећањем обима и квалитета пружених услуга и снижавањем цена услуга за крајњег корисника. Поред тога, истичемо и то да је први корак у процесу унапређења платног промета са иностранством – Европском унијом и регионом, прикључење подручју SEPA, а након тога повезивање платних инфраструктура економија Западног Балкана на систем за инстант плаћања Европске централне банке (TIPS), које ће омогућити брже и једноставније извршење прекограничних трансакција. Иницијативу за повезивање IPS НБС система са системом за инстант плаћања Европске централне банке – TIPS Народна банка Србије је покренула још 2022. године и на тај начин изразила спремност за завршну фазу овог пројекта, чиме ће се у потпуности заокружити унапређење платног промета између Европске уније и Републике Србије.
Кабинет гувернера
