03.12.2024.
Pitanja: Da li se gotovina u Srbiji manje koristi nego u prethodnom periodu, odnosno da li korišćenje gotovine u Srbiji zamenjuje bezgotovinsko plaćanje? Kakav je trend? Kakav je trend kod plaćanja karticama, kakav kod instant plaćanja, a kakva je situacija kod korišćenja plaćanja putem eBankinga i mBankinga? Da li imate podatke koliko klijenti banaka koriste aplikacije za plaćanje kroz tzv. e-novčanike? Šta možemo, kada je reč o bezgotovinskom plaćanju, da očekujemo u narednom periodu.
Odgovor: Primetan je trend smanjenja plaćanja u gotovom novcu na tuđi račun koja se realizuju na šalterskim mestima pružalaca platnih usluga, uz istovremeni rast plaćanja putem digitalnih kanala – elektronskog i mobilnog bankarstva, što je pokazatelj usvajanja drugih platnih instrumenata i podizanja svesti, tehnološke pismenosti i digitalne zrelosti korisnika – konkretno upotrebe mobilnih telefona (mobilno bankarstvo) ili aplikativnog softvera (elektronsko bankarstvo). Narodna banka Srbije beleži kontinuirani pomak ka bezgotovinskim plaćanjima, što je znak da građani i privreda sve više prepoznaju prednosti digitalnih rešenja u svakodnevnim transakcijama. Bezgotovinska plaćanja iz godine u godinu postaju neizostavni deo modernog finansijskog sistema u Srbiji, što omogućava brže, jednostavnije i sigurnije obavljanje novčanih transakcija, kao i smanjenje upotrebe gotovine. Prelazak na digitalne oblike plaćanja ima i širi pozitivan uticaj na ekonomiju. Smanjenjem upotrebe gotovine smanjuje se prostor za transakcije koje se odvijaju van legalnih tokova, čime se direktno utiče na suzbijanje sive ekonomije. Digitalna plaćanja donose veću transparentnost u poslovanju, što doprinosi boljoj kontroli tokova novca i stvaranju povoljnijeg poslovnog okruženja. Na ovaj način bezgotovinska plaćanja ne samo da unapređuju efikasnost finansijskog sistema već i pomažu u jačanju formalne ekonomije, stvarajući osnove za dugoročni privredni rast i razvoj Srbije. Rast upotrebe bezgotovinskih platnih instrumenata u Srbiji nije slučajan. Njemu su u značajnoj meri doprinele brojne aktivnosti koje je Narodna banka Srbije preduzela u prethodnom periodu na polju modernizacije platne infrastrukture i stvaranju savremenog okvira za pružanje platnih usluga. Narodna banka Srbije je u oktobru 2018. pokrenula IPS NBS sistem, čime je omogućila da instant plaćanja budu dostupna u svakom trenutku, sedam dana u nedelji, s prosečnim vremenom realizacije transakcije od oko 1,2 sekunde. Lakoća i brzina izvršenja transakcija, kao i sigurnost koju obezbeđuje ovaj sistem, učinile su da bezgotovinske metode budu sve privlačnije za korisnike. Dosadašnja popularnost ovog sistema – s preko 265 miliona realizovanih instant plaćanja od početka rada sistema – pokazuje koliko su građani već prihvatili prednosti brzih i efikasnih bezgotovinskih opcija. Upravo takvi inovativni koraci postavljaju čvrste temelje za budućnost bezgotovinskog društva u Srbiji. Pored brzine i jednostavnosti, bezgotovinska plaćanja jačaju poverenje korisnika, pružajući sigurnost i pouzdanost, kakva je potrebna savremenom potrošaču. Narodna banka Srbije je posvećena stalnom unapređenju infrastrukture, tako da se naš finansijski sistem kreće u korak s globalnim trendovima.
Kada govorimo o plaćanju karticama, trend kartičnih plaćanja u Srbiji, kao i na globalnom nivou, konstantno raste. Ukupan broj plaćanja karticama izdatih u Srbiji koja su izvršena na prihvatnoj mreži u Srbiji u 2023. godini iznosio je 521,1 milion. Kada se uporede podaci iz 2023. godine u odnosu na 2022. godinu, broj transakcija kupovine robe i usluga na POS terminalima porastao je za 19,9%, a broj transakcija kupovine robe i usluga na internet prodajnim mestima za 33,8%. Trend rasta broja transakcija platnim karticama nastavlja se iz godine u godinu, tako da je, prema podacima objavljenim na internet prezentaciji Narodne banke Srbije, u 2022. godini u odnosu na 2021. godinu porastao broj transakcija kupovine robe i usluga na POS terminalima za 19,8%, dok je rast broja transakcija kupovine robe i usluga na internet prodajnim mestima iznosio 36,3%. U tabelarnom pregledu dati su podaci koji se odnose na platne transakcije obavljene karticama koje je izdao pružalac platnih usluga iz Republike Srbije i koje su izvršene na prihvatnoj mreži pružaoca platnih usluga, s podelom na potrošnju izvršenu na POS terminalima i internet prodajnim mestima u Republici Srbiji za period od pet godina. Instant plaćanja u Republici Srbiji takođe beleže pozitivan trend i njihov broj se konstantno povećava. U ovoj godini zabeleženi prosečni mesečni broj izvršenih transakcija je za 1,45 miliona transakcija veći u odnosu na prosek iz prethodne godine i sada iznosi preko 7 miliona transakcija. Na rast broja transakcija instant plaćanja utiče razvoj servisa koje instant plaćanje nudi, kao što su plaćanja na prodajnim mestima, usluga Prenesi i plaćanje računa skeniranjem IPS QR koda. Sve više korisnika aplikacija mobilnog bankarstva odlučuje se da u radnji plati IPS QR kodom, a da na internetu plati u samo nekoliko klikova bez ostavljanja/prekucavanja osetljivih podataka o svom platnom instrumentu uz metod plaćanja IPS skeniraj. Istim metodom korisnici aplikacija mobilnog bankarstva u Srbiji plaćaju milione računa/faktura na mesečnom nivou, što dodatno potvrđuje poverenje i kvalitet usluga instant plaćanja i mobilnog bankarstva, s kojim je instant plaćanje usko povezano. Trendovi u elektronskom bankarstvu i mobilnom bankarstvu takođe su pozitivni, i to najbolje odslikava podatak da je broj korisnika mobilnog bankarstva u drugom tromesečju 2024. godine u odnosu na drugo tromesečje 2023. godine povećan za 17,3% (4.289.222 prema 3.657.691), a broj korisnika elektronskog bankarstva za 10,7% (4.231.076 prema 3.823.484). Kada je reč o broju izvršenih plaćanja, u drugom tromesečju 2024. godine putem mobilnog bankarstva izvršeno je 23,1% više plaćanja nego u istom tromesečju prethodne godine (26.452.164 prema 21.495.845), dok je u istom periodu izvršeno 2,8% manje plaćanja putem elektronskog bankarstva (35.657.330 prema 36.694.412). Na osnovu prikupljenih podataka, uz povećanje digitalnih plaćanja, može se primetiti i trend prelaska korisnika s računara na korišćenje mobilnog telefona za izvršavanje plaćanja. Napominjemo da Narodna banka Srbije od pružalaca platnih usluga prikuplja podatke u statističke svrhe u vezi s pružanjem platnih usluga i izdavanjem elektronskog novca na osnovu Odluke o sadržini, rokovima i načinu dostavljanja podataka koje pružaoci platnih usluga dostavljaju Narodnoj banci Srbije. Navedeni podaci se prikupljaju tromesečno i Narodna banka Srbije te podatke objavljuje na svojoj internet prezentaciji. Podaci su dostupni na linku. Narodna banka Srbije ne raspolaže podacima o gotovinskim plaćanjima na prodajnim mestima trgovaca. Narodna banka Srbije ne prikuplja podatke za plaćanja putem tzv. elektronskih novčanika, ali je primetno da upotreba mobilnih telefona za plaćanje putem aplikacija (npr. Apple Pay, Google Pay) raste jer omogućava povezivanje kartica s mobilnim uređajima, što povećava sigurnost i praktičnost za korisnike. U Srbiji se sve više banaka i fintech kompanija fokusira na razvoj mobilnih rešenja za plaćanje. Uz tzv. elektronske novčanike, korisnicima platnih usluga u Srbiji dostupne su i aplikacije mobilnog bankarstva putem kojih mogu da koriste različite metode instant plaćanja. Naime, preko 4 miliona korisnika aplikacija mobilnog bankarstva mogu da izvršavaju instant plaćanja na prodajnim mestima uz IPS QR kodove i deep link tehnologiju na internetu putem IPS skeniraj i IPS pokaži. Takođe, mogu da izvršavaju plaćanja mesečnih računa skeniranjem IPS QR kodova koji su na njima prikazani i plaćanja putem usluge Prenesi, poznavanjem samo broj telefona primaoca plaćanja. Narodna banka Srbije je u prethodnom periodu preduzela čitav niz aktivnosti i mera usmerenih na razvoj i unapređenje platnog prometa u zemlji i sa inostranstvom. Proces unapređenja tržišta platnih usluga u Republici Srbiji započet je još 2014. godine donošenjem modernog zakonskog okvira za pružanje platnih usluga – Zakona o platnim uslugama, a njegovim izmenama 2018. godine, kao i izmenama i dopunama iz jula ove godine, postignuta je potpuna usklađenost s propisima Evropske unije u oblasti platnih usluga. Najnovije izmene i dopune Zakona o platnim uslugama imaju za cilj da dodatno podstaknu inovacije na tržištu i obezbede veću konkurenciju i transparentnost u oblasti pružanja platnih usluga, kao i veću zaštitu korisnika i sigurnost pri plaćanju. Ključna novina koju novi Zakon o platnim uslugama donosi jeste otvoreno bankarstvo. Radi se o pravnom i tehnološkom okviru za razvoj i pružanje novih vrsta platnih usluga, kao što su usluga iniciranja plaćanja i usluga objedinjenog pregleda informacija o platnim računima korisnika, bez obzira na to kod kog pružaoca ima otvoren račun, što će rezultirati povećanjem konkurencije na tržištu plaćanja, povećanjem obima i kvaliteta pruženih usluga i snižavanjem cena usluga za krajnjeg korisnika. Pored toga, ističemo i to da je prvi korak u procesu unapređenja platnog prometa sa inostranstvom – Evropskom unijom i regionom, priključenje području SEPA, a nakon toga povezivanje platnih infrastruktura ekonomija Zapadnog Balkana na sistem za instant plaćanja Evropske centralne banke (TIPS), koje će omogućiti brže i jednostavnije izvršenje prekograničnih transakcija. Inicijativu za povezivanje IPS NBS sistema sa sistemom za instant plaćanja Evropske centralne banke – TIPS Narodna banka Srbije je pokrenula još 2022. godine i na taj način izrazila spremnost za završnu fazu ovog projekta, čime će se u potpunosti zaokružiti unapređenje platnog prometa između Evropske unije i Republike Srbije.
Kabinet guvernera
