04/12/2024
Питањe: Молим вас да ми одговорите на питање какве промене доноси нови Закон о заштити корисника финансијских услуга када је реч о каматама на кредите и олакшицама онима који отплаћују кредите.
Одговор: Предлогом новог Закона о заштити корисника финансијских услуга предвиђено је одређивање максималне вредности каматних стопа, уз уважавање тренутних тржишних услова, јер би та максимална вредност зависила управо од вредности референтних каматних стопа Народне банке Србије и других централних банака, као и просечних тржишних каматних стопа. Поред остваривања циља који је предвиђен у европској директиви која регулише потрошачке кредите – а то је спречавање наплаћивања превисоких каматних стопа – ова ограничења имају за циљ и да спрече нагли раст каматних стопа и зато су нарочито усмерена према променљивим каматним стопама.
Када је реч о стамбеним кредитима, најпре се предвиђа ограничење каматне стопе од 5%, које ће важити за све постојеће кориснике стамбених кредита с променљивом каматном стопом, али ће се односити и на новоодобрене кредите с фиксном и променљивом стопом. Ограничење ће важити до краја 2025. године, јер је оцењено да ће до краја те године просечна променљива каматна стопа бити на нивоу од око 5% због константног пада стопе EURIBOR (тренутно тромесечни износи 2,985%, а шестомесечни 2,711%). Иначе, важно је указати на то да би без овог ограничења, а након престанка привремене мере, каматна стопа код стамбених кредита с променљивом стопом износила просечно око 6%. Максималне вредности каматних стопа код стамбених кредита за период од 1. јануара 2026. године до краја 2027. године одређене су на основу пондерисане стопе увећане за једну петину, а након тога тај коридор ће бити нешто већи и износиће једну четвртину.
Предложено је и увођење ограничења каматних стопа и за друге врсте кредита физичким лицима (потрошачки, готовински, кредитна картица, дозвољено и недозвољено прекорачење по рачуну), на начин да ће се без ремећења тржишне утакмице остварити циљ да се корисницима не наплаћују превисоке каматне стопе на кредитне производе грађанима. Тако, када је реч о готовинским кредитима с променљивом каматном стопом, предвиђено је да се променљива каматна стопа код ових уговора не може применити у вредности већој од просечне пондерисане каматне стопе за постојеће уговоре о кредиту увећане за једну четвртину те стопе. Поред тога, новоодбрени готовински кредити ограничени су и преко ефективне каматне стопе (готовински кредити с фиксном стопом су ограничени искључиво преко ефективне стопе), тако што је дефинисано да је максимална дозвољена ефективна стопа једнака збиру законске затезне камате регулисане предлогом закона (обрачунате на основу члана 11 овог закона) увећане за четири процентна поена. На тај начин се спречава било какво прекомерно одступање каматних стопа у будућности и стварају повољни услови за смањење стопа на нашем тржишту.
Када је реч о кредитној картици и дозвољеном (недозвољеном) прекорачењу, као тренутно најскупљим кредитним производима, ограничење je везано за висину стопе законске затезне камате (из овог закона), при чему је ограничена ефективна каматна стопа за ове производе. Тако је максимална вредност ефективне каматне стопе код кредитне картице одређена као збир законске затезне камате (обрачунате на основу члана 11 овог закона) и шест процентних поена (што тренутно износи 17,75%), док је код дозвољеног и недозвољеног прекорачења максимална вредност ефективне стопе одређена као збир стопе законске затезне камате и осам процентних поена (што тренутно износи 19,75%). Према подацима Народне банке Србије, просечна пондерисана номинална каматна стопа (која, за разлику од ефективне, не обухвата све трошкове) за становништво у септембру 2024. године код кредитних картица износи 22,3%, a код дозвољеног прекорачења 28,42%. То показује да би се од дана ступања на снагу Закона, уз задржавање постојећих референтних стопа, одмах смањиле каматне стопе на кредитне картице за више од 4,55%, код дозвољеног прекорачења за више од 8,67%.
У погледу олакшица која се корисницима пружају у погледу отплате кредита, предлогом закона предвиђене су одређене олакшице које давалац кредита треба да понуди кориснику који има проблеме у отплати, али за којег се оцени да је способан да редовно измирује дуг уз примену одређених олакшица. С тим у вези, предвиђено је да, ако наступе околности које корисника доводе у тешко имовинско стање, односно друге битне околности на које корисник не може да утиче, давалац кредита мора применити разумне мере којима ће кориснику олакшати отплату дугованог износа пре покретања извршног поступка, при чему ће се посебно узети у обзир личне околности корисника. Као пример разумних мера наведени су продужење рока отплате, промена врсте уговора, одложено плаћање камате, смањење каматне стопе, застој у отплати, делимични опрост дуга, конверзија валута итд. Предузимајући разумне мере ради олакшања отплате дуга, давалац кредита покушава да корисника одржи у редовној отплати, што је и у његовом интересу, као и у интересу корисника.
Овај предлог закона предвиђа још једну могућност за кориснике стамбених кредита који имају проблеме у отплати. Наиме, ти корисници, поред тога што сами могу да продају некретнину и да из продајне цене врате дуг банци, а остатак задрже, сада могу и да дуг према банци измире преносом права својине на хипотекованој непокретности. На тај начин могу да у зависности од околности у којој се налазе (износ дуга који су до тада платили, учешће у купопродајној цени и сл.) одлуче да пренесу право својине на непокретности на банку и тиме затворе свој дуг по основу уговора о кредиту. Наглашавамо да је то само могућност за корисника, коју он може, али не мора да користи.
Кабинет гувернера
