04.12.2024.
Pitanje: Molim vas da mi odgovorite na pitanje kakve promene donosi novi Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga kada je reč o kamatama na kredite i olakšicama onima koji otplaćuju kredite.
Odgovor: Predlogom novog Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga predviđeno je određivanje maksimalne vrednosti kamatnih stopa, uz uvažavanje trenutnih tržišnih uslova, jer bi ta maksimalna vrednost zavisila upravo od vrednosti referentnih kamatnih stopa Narodne banke Srbije i drugih centralnih banaka, kao i prosečnih tržišnih kamatnih stopa. Pored ostvarivanja cilja koji je predviđen u evropskoj direktivi koja reguliše potrošačke kredite – a to je sprečavanje naplaćivanja previsokih kamatnih stopa – ova ograničenja imaju za cilj i da spreče nagli rast kamatnih stopa i zato su naročito usmerena prema promenljivim kamatnim stopama.
Kada je reč o stambenim kreditima, najpre se predviđa ograničenje kamatne stope od 5%, koje će važiti za sve postojeće korisnike stambenih kredita s promenljivom kamatnom stopom, ali će se odnositi i na novoodobrene kredite s fiksnom i promenljivom stopom. Ograničenje će važiti do kraja 2025. godine, jer je ocenjeno da će do kraja te godine prosečna promenljiva kamatna stopa biti na nivou od oko 5% zbog konstantnog pada stope EURIBOR (trenutno tromesečni iznosi 2,985%, a šestomesečni 2,711%). Inače, važno je ukazati na to da bi bez ovog ograničenja, a nakon prestanka privremene mere, kamatna stopa kod stambenih kredita s promenljivom stopom iznosila prosečno oko 6%. Maksimalne vrednosti kamatnih stopa kod stambenih kredita za period od 1. januara 2026. godine do kraja 2027. godine određene su na osnovu ponderisane stope uvećane za jednu petinu, a nakon toga taj koridor će biti nešto veći i iznosiće jednu četvrtinu.
Predloženo je i uvođenje ograničenja kamatnih stopa i za druge vrste kredita fizičkim licima (potrošački, gotovinski, kreditna kartica, dozvoljeno i nedozvoljeno prekoračenje po računu), na način da će se bez remećenja tržišne utakmice ostvariti cilj da se korisnicima ne naplaćuju previsoke kamatne stope na kreditne proizvode građanima. Tako, kada je reč o gotovinskim kreditima s promenljivom kamatnom stopom, predviđeno je da se promenljiva kamatna stopa kod ovih ugovora ne može primeniti u vrednosti većoj od prosečne ponderisane kamatne stope za postojeće ugovore o kreditu uvećane za jednu četvrtinu te stope. Pored toga, novoodbreni gotovinski krediti ograničeni su i preko efektivne kamatne stope (gotovinski krediti s fiksnom stopom su ograničeni isključivo preko efektivne stope), tako što je definisano da je maksimalna dozvoljena efektivna stopa jednaka zbiru zakonske zatezne kamate regulisane predlogom zakona (obračunate na osnovu člana 11 ovog zakona) uvećane za četiri procentna poena. Na taj način se sprečava bilo kakvo prekomerno odstupanje kamatnih stopa u budućnosti i stvaraju povoljni uslovi za smanjenje stopa na našem tržištu.
Kada je reč o kreditnoj kartici i dozvoljenom (nedozvoljenom) prekoračenju, kao trenutno najskupljim kreditnim proizvodima, ograničenje je vezano za visinu stope zakonske zatezne kamate (iz ovog zakona), pri čemu je ograničena efektivna kamatna stopa za ove proizvode. Tako je maksimalna vrednost efektivne kamatne stope kod kreditne kartice određena kao zbir zakonske zatezne kamate (obračunate na osnovu člana 11 ovog zakona) i šest procentnih poena (što trenutno iznosi 17,75%), dok je kod dozvoljenog i nedozvoljenog prekoračenja maksimalna vrednost efektivne stope određena kao zbir stope zakonske zatezne kamate i osam procentnih poena (što trenutno iznosi 19,75%). Prema podacima Narodne banke Srbije, prosečna ponderisana nominalna kamatna stopa (koja, za razliku od efektivne, ne obuhvata sve troškove) za stanovništvo u septembru 2024. godine kod kreditnih kartica iznosi 22,3%, a kod dozvoljenog prekoračenja 28,42%. To pokazuje da bi se od dana stupanja na snagu Zakona, uz zadržavanje postojećih referentnih stopa, odmah smanjile kamatne stope na kreditne kartice za više od 4,55%, kod dozvoljenog prekoračenja za više od 8,67%.
U pogledu olakšica koja se korisnicima pružaju u pogledu otplate kredita, predlogom zakona predviđene su određene olakšice koje davalac kredita treba da ponudi korisniku koji ima probleme u otplati, ali za kojeg se oceni da je sposoban da redovno izmiruje dug uz primenu određenih olakšica. S tim u vezi, predviđeno je da, ako nastupe okolnosti koje korisnika dovode u teško imovinsko stanje, odnosno druge bitne okolnosti na koje korisnik ne može da utiče, davalac kredita mora primeniti razumne mere kojima će korisniku olakšati otplatu dugovanog iznosa pre pokretanja izvršnog postupka, pri čemu će se posebno uzeti u obzir lične okolnosti korisnika. Kao primer razumnih mera navedeni su produženje roka otplate, promena vrste ugovora, odloženo plaćanje kamate, smanjenje kamatne stope, zastoj u otplati, delimični oprost duga, konverzija valuta itd. Preduzimajući razumne mere radi olakšanja otplate duga, davalac kredita pokušava da korisnika održi u redovnoj otplati, što je i u njegovom interesu, kao i u interesu korisnika.
Ovaj predlog zakona predviđa još jednu mogućnost za korisnike stambenih kredita koji imaju probleme u otplati. Naime, ti korisnici, pored toga što sami mogu da prodaju nekretninu i da iz prodajne cene vrate dug banci, a ostatak zadrže, sada mogu i da dug prema banci izmire prenosom prava svojine na hipotekovanoj nepokretnosti. Na taj način mogu da u zavisnosti od okolnosti u kojoj se nalaze (iznos duga koji su do tada platili, učešće u kupoprodajnoj ceni i sl.) odluče da prenesu pravo svojine na nepokretnosti na banku i time zatvore svoj dug po osnovu ugovora o kreditu. Naglašavamo da je to samo mogućnost za korisnika, koju on može, ali ne mora da koristi.
Kabinet guvernera
