The NBS Head Office Building was built from 1888 – 1890, on the basis of blueprints designed by Konstantin Jovanovic (Vienna 1849 – Zurich 1923), son to distinguished artist Anastas Jovanovic...
20/12/2024
Питања: Која је вредност страних директних инвестиција од почетка 2024. године? Из којих десет земаља је стигло највише инвестиција? Председник Вучић је на седници Владе Србије рекао министрима да се активирају када су у питању Кина, Кореја и Јапан и да покушају да привуку више улагача, јер су ове три земље инвестирале 15 милијарди евра у Мађарску. Колико су ове земље инвестирале до сада у Србију? На којем месту по вредности инвестиција су ове године Немачка, Француска и Италија? Колико су уложили инвеститори из Русије? У које секторе се највише улаже и да ли су значајне разлике у зависности од државе порекла инвеститора?
Одговор: Према подацима Народне банке Србије, током десет месеци 2024. године прилив страних директних инвестиција у Србију износио је 4,0 милијарди евра, што представља раст од 5,6% у поређењу са истим периодом претходне године, а када се укључе прелиминарни подаци за новембар, тај прилив је достигао 4,5 милијарди евра.
Када се говори о географској структури страних директних инвестиција, према расположивим подацима за прво полугодиште 2024. године, највећи приливи страних директних инвестиција забележени су из европских (64,6%) и азијских земаља (32,1%). Посматрано по земљама, највеће стране директне инвестиције у Србију забележене су из Кине – укључујући Хонгконг, Тајван и Макао (697,9 милиона евра), Холандије (527,8 милиона евра), Луксембурга (312,3 милиона евра), Велике Британије (284,9 милиона евра), Чешке (66,7 милиона евра), Аустрије (60,0 милиона евра), САД (59,6 милиона евра), Андоре (52,8 милиона евра), Руске Федерације (47,5 милиона евра) и Швајцарске (42,8 милиона евра), при чему треба имати у виду да из Холандије долазе значајна улагања и због чињенице да поједини страни инвеститори услед пореских олакшица своја улагања реализују из подружница у Холандији, иако је седиште матичне компаније у другој земљи. Ипак, скрећемо пажњу на то да податке за прву половину године треба узети с резервом с обзиром на то да је динамика пројеката током године различита, као и чињеницу да многе компаније приписују реинвестирану добит (која такође улази у прилив по основу СДИ) у другој половини године, тако да коначна слика географске структуре прилива може бити другачија од структуре за прву половину године.
Уз одржање географске диверсификације, стране директне инвестиције у Србију остале су и пројектно диверсификоване. Ако посматрамо податке за прва два тромесечја ове године, највећи део инвестиција усмерен је у грађевинарство (28,9%), рударство (25,1%) и прерађивачку индустрију (11,8%).
Скрећемо пажњу на то да све јавно расположиве платнобилансне податке о приливима страних директних инвестиција можете наћи на интернет презентацији Народне банке Србије.
Подаци о укупним приливима и одливима налазе се у оквиру табела Платни биланс, а на сајту су тренутно расположиви подаци закључно са октобром 2024. године.
Кабинет гувернера