20.12.2024.

RT Balkan – pitanja u vezi sa stranim direktnim investicijama

Pitanja: Koja je vrednost stranih direktnih investicija od početka 2024. godine? Iz kojih deset zemalja je stiglo najviše investicija? Predsednik Vučić je na sednici Vlade Srbije rekao ministrima da se aktiviraju kada su u pitanju Kina, Koreja i Japan i da pokušaju da privuku više ulagača, jer su ove tri zemlje investirale 15 milijardi evra u Mađarsku. Koliko su ove zemlje investirale do sada u Srbiju? Na kojem mestu po vrednosti investicija su ove godine Nemačka, Francuska i Italija? Koliko su uložili investitori iz Rusije? U koje sektore se najviše ulaže i da li su značajne razlike u zavisnosti od države porekla investitora?

Odgovor: Prema podacima Narodne banke Srbije, tokom deset meseci 2024. godine priliv stranih direktnih investicija u Srbiju iznosio je 4,0 milijardi evra, što predstavlja rast od 5,6% u poređenju sa istim periodom prethodne godine, a kada se uključe preliminarni podaci za novembar, taj priliv je dostigao 4,5 milijardi evra.

Kada se govori o geografskoj strukturi stranih direktnih investicija, prema raspoloživim podacima za prvo polugodište 2024. godine, najveći prilivi stranih direktnih investicija zabeleženi su iz evropskih (64,6%) i azijskih zemalja (32,1%). Posmatrano po zemljama, najveće strane direktne investicije u Srbiju zabeležene su iz Kine – uključujući Hongkong, Tajvan i Makao (697,9 miliona evra), Holandije (527,8 miliona evra), Luksemburga (312,3 miliona evra), Velike Britanije (284,9 miliona evra), Češke (66,7 miliona evra), Austrije (60,0 miliona evra), SAD (59,6 miliona evra), Andore (52,8 miliona evra), Ruske Federacije (47,5 miliona evra) i Švajcarske (42,8 miliona evra), pri čemu treba imati u vidu da iz Holandije dolaze značajna ulaganja i zbog činjenice da pojedini strani investitori usled poreskih olakšica svoja ulaganja realizuju iz podružnica u Holandiji, iako je sedište matične kompanije u drugoj zemlji. Ipak, skrećemo pažnju na to da podatke za prvu polovinu godine treba uzeti s rezervom s obzirom na to da je dinamika projekata tokom godine različita, kao i činjenicu da mnoge kompanije pripisuju reinvestiranu dobit (koja takođe ulazi u priliv po osnovu SDI) u drugoj polovini godine, tako da konačna slika geografske strukture priliva može biti drugačija od strukture za prvu polovinu godine.

Uz održanje geografske diversifikacije, strane direktne investicije u Srbiju ostale su i projektno diversifikovane. Ako posmatramo podatke za prva dva tromesečja ove godine, najveći deo investicija usmeren je u građevinarstvo (28,9%), rudarstvo (25,1%) i prerađivačku industriju (11,8%).  

Skrećemo pažnju na to da sve javno raspoložive platnobilansne podatke o prilivima stranih direktnih investicija možete naći na internet prezentaciji Narodne banke Srbije.
 
Podaci o ukupnim prilivima i odlivima nalaze se u okviru tabela Platni bilans, a na sajtu su trenutno raspoloživi podaci zaključno sa oktobrom 2024. godine.

Kabinet guvernera