10/01/2025

РТ Балкан – питања у вези с дознакама и страним директним инвестицијама

Питања: Молила бих Вас да ми доставите податке о износу дознака и страних директних инвестиција у 2024. години. Колико дознака је стигло и из којих држава највише? Колики је био износ страних директних инвестиција у 2024. години?

Одговор: Током периода јануар–октобар 2024. прилив дознака у Србију износио је 4.152,6 милиона евра, што је незнатно мање него у истом периоду претходне године (за 115,2 милиона евра, тј. за 2,7% међугодишње).

На основу података о географској структури дознака у току прва три тромесечја 2024. године, види се да је структура дознака остала слична као у претходним годинама и да је највише дознака дошло из Немачке (26%), Швајцарске (13%), Аустрије (9%), Француске (6%) и Хрватске (6%), из земаља из којих традиционално стиже највећи део дознака у Србију.

Наглашавамо и да је прилив девиза из иностранства по основу дознака годинама уназад на релативно стабилном нивоу од око 6–8% бруто домаћег производа, а да су одређене флуктуације у појединим годинама последица и економских дешавања у земљама из којих дознаке долазе, као и да су у условима геополитичких тензија и повишених инфлаторних притисака обично већи приливи по овом основу, номинално посматрано.

Према подацима Народне банке Србије, током десет месеци 2024. године прилив страних директних инвестиција у Србију износио је 3.982,9 милиона евра, што представља раст од 5,6% у поређењу са истим периодом претходне године, а када се укључе прелиминарни подаци закључно са 20. децембром, тај прилив је достигао 5.066,5 милиона евра.

Када се говори о географској структури страних директних инвестиција, према расположивим подацима за прва три тромесечја 2024. године, највећи приливи страних директних инвестиција забележени су из европских (65,6%) и азијских земаља (31,6%). Посматрано по земљама, највеће стране директне инвестиције у Србију забележене су из Кине – укључујући Хонгконг, Тајван и Макао (1.047,3 милиона евра), Холандије (744,4 милиона евра), Велике Британије (425,7 милиона евра), Луксембурга (367,5 милиона евра), Швајцарске (171,3 милиона евра), Аустрије (132,3 милиона евра), Чешке (85,4 милиона евра), САД (85,3 милиона евра) и Уједињених Арапских Емирата (70,8 милиона евра), при чему треба имати у виду да из Холандије долазе значајна улагања и због чињенице да поједини страни инвеститори због пореских олакшица своја улагања реализују из подружница у Холандији, иако је седиште матичне компаније у другој земљи.

Скрећемо пажњу на то да Народна банка Србије користи методологију платног биланса Међународног монетарног фонда (BPM6), према којој су дознаке обухваћене кроз ставку личних трансфера,  која обухвата: дознаке радника, пензије и друга социјална примања, као и помоћи и поклоне из иностранства упућене физичким лицима резидентима Србије. Податке о укупном приливу дознака (лични трансфери) можете наћи на сајту Народне банке Србије у табелама статистике платног биланса (у позицији 1.C.2.1.а).

Подаци о укупним приливима и одливима страних директних инвестиција налазе се у табели Платни биланс, а на сајту су тренутно расположиви подаци закључно са октобром 2024. године. Податке о приливима страних директних инвестиција по земљама и делатностима за прва три тромесечја 2024. године такође можете наћи на наведеном линку, у табелама Страна директна улагања, по земљама и Страна директна улагања по делатностима.

Кабинет гувернера