15/02/2025

Политика – питања у вези с новим рекордом цене злата

Питања: Раније сте напоменули да Нaродна банка Србије није институција која регулише питање инвестиционог злата, као ни да та област није посебно регулисана прописима, али вас молим да нам кажете да ли сматрате да је злато сигурна актива с обзиром на кретања на тржишту.

Одговор: Злато историјски има улогу сигурне активе, па ова одлика нарочито долази до изражаја у периодима појачаних неизвесности и кризе, а често служи и као облик заштите од инфлације на дужи рок. С обзиром на то да је на овај облик активе теже утицати политиком каматних стопа различитих монетарних власти, злато као класа активе, а као део укупног улагања, омогућује смањење ризика и очување вредности инвестиција. Ниска корелација злата с традиционалним облицима активе, а нарочито с валутама попут америчког долара, чини овај племенити метал корисном активом у сврху додатне диверсификације укупних улагања.

Цена злата (изражена у америчким доларима) од почетка 2019. године, закључно са 11. фебруаром 2025, порасла је за преко 125%, што је вишеструко више од раста општег нивоа цена у развијеним земљама у истом периоду. Tоком 2024. године цена злата је порасла за око 27% а од почетка 2025. године око 10%. Ипак, било је и периода када је цена злата падала. Тако је од трећег тромесечја 2011. до средине 2013. године цена злата пала за око 36%, од средине 2020. до трећег тромесечја 2021. за око 18%, а током другог и трећег тромесечја 2022. године за око 20%.

Tреба имати у виду да злато није каматоносни облик активе и да га одликује велика волатилност цене (могућа значајна промена цене злата у оба смера), што значи да се, осим добитака, могу остварити и значајни губици по основу улагања у злато. Поменуту волатилност цене и опортунитетне трошкове (пропуштена камата) свакако треба размотрити приликом доношења инвестиционих одлука.

Штедња грађана, али и улагања институционалних инвеститора, треба да буду пре свега дефинисани специфичним потребама и преференцијама, као и склоности ка ризику самих улагача и пре улагања средстава, треба прикупити све потребне информације и пажљиво сагледати све предности и недостатке сваког облика улагања.

Подсећамо да Народна банка Србије нема податке о улагању грађана у злато, нити се, у оквиру својих законских надлежности, бави том темом. Закон о Народној банци Србије уређује тзв. монетарно злато, тј. злато које је саставни део девизних резерви Народне банке Србије као централне банке Републике Србије, али не и инвестиционо злато и његову трговину у Републици Србији. Промет инвестиционим златом и штедња у инвестиционом злату у Републици Србије нису у овом тренутку посебно уређени домаћим прописима. Народна банка Србије није институција надлежна за регулисање инвестиционог злата и његовог промета.

Кабинет гувернера