24/03/2025
Питања : За потребе текста који пишем за месечник „Бизнис и финансије” о увођењу плаћања картицама у такси возила, замолила бих за одговоре на питања: Колика је просечна наплаћена накнада коју су корисници ПОС терминала (доминантно трговци) платили банкама прихватиоцима за последњи период за који Народна банка Србије има податке? Да ли таксисти потпадају под исте те тарифе или је нешто другачије? Гледано у односу на период од пре једну, две или пет година, да ли се те накнаде смањују и за колико? Колико трговци и власници малих бизниса користе могућност инстант плаћања као могуће јефтиније алтернативе?
Одговор: Народна банка Србије континуирано прикупља податке, анализира кретање висине просечних наплаћених трговачких накнада на тржишту и прати ефекте активности усмерених на снижавање трошкова прихватања безготовинских платних инструмента, од којих издвајамо следеће:
Као резултат Закона о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код платних трансакција на основу платних картица и активности које Народна банка Србије спроводи за поспешивање коришћења трошковно ефикасних безготовинских платних инструмената, трговачка накнада за прихватање платних картица је с просечних 2,11% у трећем тромесечју 2018. године снижена на просечна 1,02% на крају 2023. године. На овај начин трговцима су знатно снижени трошкови прихватања платних картица и створени предуслови да и они трговци који нису омогућили прихватање платних картица то ураде. По основу снижења просечне наплаћене трговачке накнаде, за период од четири године, од 2019. до 2023. године, трговци су остварили уштеду од преко 300 милиона евра. Такође, према подацима које Народна банка Србије прикупља од банака, пре примене Закона било је инсталирано 79.486 ПОС терминала на продајним местима трговаца, а на крају 2023. године – 136.662 ПОС терминала, што показује да су примена Закона и активности Народне банке Србије, поред снижавања трговачких накнада, веома позитивно утицале и на ширење прихватне мреже, што је посебно важно за повећање броја реализованих безготовинских плаћања. Прихватиоци који пружају услугу прихватања платних картица на физичким и интернет продајним местима трговаца пружају ову услугу такси превозницима на уобичајен начин као и трговцима других делатностима. Оно што је важно истаћи јесте да прихватиоци трговачку накнаду уговарају са сваким трговцем посебно и она зависи од више фактора – нпр. укупног промета трговца, висине просечне трансакције, цене прихватног уређаја који се користи за прихватање платних картица итд. Висина трговачке накнаде није ограничена Законом или на други начин, већ је пословни договор између прихватиоца и трговца (такси превозника). Као што је било очекивано, највеће снижавање трговачких накнада десило се непосредно након ступања на снагу Закона о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код платних трансакција на основу платних картица. С обзиром на то да Народна банка Србије непрекидно спроводи активности усмерене на поспешивање безготовинских плаћања и снижавање трговачких накнада, да се учешће трансакција инстант плаћањем и Дина картицама, као знатно јефтинијих безготовинских платних инструмента непрекидно повећава, тренд просечне наплаћене трговачке накнаде опадајући је и на крају 2024. године просечна трговачка накнада износила је 1%. Посебно је важно истаћи да данас на тржишту Републике Србије постоји алтернатива платним картицама за плаћање на интернет и физичким продајним местима, а то је инстант плаћање. Прихватање инстант плаћања је знатно јефтиније од нпр. прихватања платних картица за све учеснике, што је био предуслов да прихватиоци нуде трговцима два до три пута знатно нижу трговачку накнаду за прихватање инстант плаћања. Због својих напредних карактеристика и функционалности и знатно трговачке накнаде, инстант плаћање је безготовински платни инструмент који је на продајним местима донео значајне користи и трговцима и њиховим купцима – корисницима инстант плаћања. Сви трговци и велики и мањи су препознали погодности које им прихватање инстант плаћања на продајним местима доноси. Посебно је важно то што је новац трговцу одмах на располагању након извршене трансакције, а трговачка накнада неколико пута нижа од нпр. прихватања платних картица. Такође, да за прихватање инстант плаћања не постоји потреба за коришћењем скупих уређаја и опреме за прихватање као што су нпр. ПОС терминали, већ се могу користити и мобилни телефони, таблети, рачунари или било који паметни уређаји са интернет конекцијом. Оно што је потребно посебно истаћи јесте могућност имплементације прихватања инстант плаћања у фискални софтвер који трговци већ користе, тако да су многи произвођачи фискалног софтвера својим трговцима већ омогућили прихватање инстант плаћања у оквиру истог и потребно је да трговац само закључи уговор у прихватању инстант плаћања с банком, институцијом електронског новца или платном институцијом која ову услугу нуди. У овом тренутку преко 6.000 наплатних места широм Републике Србије прихвата инстант плаћања, у оквиру којих постоји значајан број продајних места малих трговаца, односно трговаца с ниском просечном вредношћу трансакције, који чак омогућили искључиво прихватање инстант плаћања, без прихватања платних картица, нпр. одређене трафике у Београду прихватају инстант плаћања као једини вид безготовинских плаћања. Сматрамо да је разлог таквог избора поменутих трговаца ниска трговачка накнада и могућност коришћења само мобилног телефона или уређаја који се користи за фискализацију за прихватање инстант плаћања, што значи да трговац нема додатне трошкове одржавања опреме (нпр. ПОС терминала). Управо су одређени такси превозници били једни од трговаца који су веома брзо препознали препознали погодности инстант плаћања као савременог и јефтинијег платног инструмента и пре неколико година имплементирали прихватање инстант плаћања, о чему је Народна банка Србије већ обавештавала јавност –
https://www.nbs.rs/sr/scripts/showcontent/index.html?id=18690
Трговци су посебно препознали користи које прихватање инстант плаћања доноси на интернет продајним местима, које се огледају у ниској трговачкој накнади, која се не разликује у односу на физичка продајна места, као што је то случај нпр. код платних картица и у одличном корисничком искуству за инстант плаћања на интернету. Приликом иницирања трансакције путем инстант плаћања на интернет продајном месту корисник не прекуцава нити оставља никакве осетљиве информације о свом платном инструменту, већ једноставно скенира IPS QR код трговца или активира одговарајуће дугме, након чега у безбедном окружењу своје банке, апликације мобилног банкарства, извршава плаћање. Управо та карактеристика и значајно повећање сигурности корисника приликом инстант плаћања на интернету, као и једноставно корисничко искуство, јесу разлози зашто је инстант плаћање постало веома популарно код корисника који плаћају на интернету и постаје један од најчешће коришћених начина плаћања на интернет продајним местима.
Број трговаца који прихватају инстант плаћања се непрекидно повећава и сматрамо да ће тренд раста постати још интензивнији у наредном периоду. Потребно је истаћи и употребу IPS QR кодова који се користе за плаћање месечних рачуна и фактура. Наиме, иако се коришћење IPS QR кодова разликује од прихватања инстант плаћања на продајном месту, трговци користе и овај метод за наплату производа и услуга на својим продајним местима, а један од примера су туристичке агенције, које својим клијентима обезбеђују плаћање путем IPS QR кода. Код овог метода наплате трговци не добијају нужно информацију о статусу трансакције одмах након извршења, али за њихову делатност то није од суштинског значаја, јер накнадно могу проверити да ли је плаћање извршено увидом у свој рачун. На тај начин њихови корисници плаћају једноставно и сигурно путем мобилног телефона, а трговац нема никакве накнаду за извршену трансакцију. Ово свакако није једини пример коришћења IPS QR кода на продајним местима, тако да, поред наведених броја наплатних места, треба имати у виду и коришћење других сервиса IPS НБС система од стране трговаца који им омогућавају прихватање безготовинских плаћања на нове начин и уз нове пословне моделе. Народна банка Србије ће у наредном периоду наставити са активностима усмереним на ширењу прихватне мреже и поспешивању коришћења трошковно ефикасних безготовинских платних инструмената као што су инстант плаћање и национална Дина картица.
Кабинет гувернера
