26/03/2025
Добар дан свима,
Пре него смо ушли, кратко смо се видели и донели генералан закључак, који желимо да поделимо са вама, а то је да све традиције које обележавају институције и народе носе посебну поруку. Наш нови пријатељ, господин Ђевад, и моја Јелена, која је у публици а која је с Косова и Метохије, посебно су нас мотивисали да разговарамо о обичајима из наших крајева, што смо повезали с традицијом представљања Извештаја о транзицији у Народној банци Србије, која се наставља од 2007. године, као што настављамо све добре традиције. Овде видим многа драга лица која ме подсећају на то да добри људи трају и да добри обичаји треба да трају, и врло сам срећна што се ти добри стари обичаји оплемењују људима. И наша сарадња са Европском банком за обнову и развој наставља да траје.
Сви ви знате да Народна банка Србије није организатор овог догађаја, већ је то Европска банка за обнову и развој, која деценијама ради овај извештај, али смо ми домаћини.
Овом приликом ја желим да поздравим овде присутне представнике Европске банке за обнову и развој – свима добро познатог господина Коланђелија, који ће говорити о активностима Банке у Србији. Поздрављам и господина Санфеја, задуженог за економску стратегију и политике, који ће се осврнути на економска кретања. А с нама је данас и господин Аксој, мој драги Ђевад, којем сам рекла да људе декодирам по осмеху, а он је прошао све квалификације и филтере не само по изузетној биографији коју је успео да направи за овако кратко време и у овим младим годинама него по осмеху који има. По осмеху који говори о знању и о човеку, а ја мислим да ћете се ви у то уверити. Он ће представити налазе Извештаја о транзицији за 2024–2025. годину на тему „Усмеравање индустријске политике”.
Уважене колеге,
На почетку дајем закључак:
Некада заступљене у великим и развијенијим економијама, данас индустријске политике имају све већу заступљеност и у економијама у успону. Мењају се у складу с глобалним изазовима попут зелене и технолошке транзиције, али и у складу с ризицима по основу растућих геополитичких тензија, раста протекционизма у свету и фрагментације светског тржишта. Говоримо о изазовима који захтевају стратешко реструктурирање привреда.
Чињеница је да у периоду од пандемије вируса корона државе активно интервенишу у економским токовима. Користе се бројни инструменти попут субвенција, пореских олакшица и јавних инвестиција, уз фокус на секторе од стратешког значаја, као што су обновљиви извори енергије, дигитална технологија и вештачка интелигенција.
Ја се данас нећу бавити чињеницом да такозване „велике силе” у походу за технолошком и економском доминацијом користе бројне друге инструменте. Уместо тога, ја ћу данас изнети само неколико чињеница о томе где је Србија у погледу нове индустријске политике и структурних реформи.
Почињем констатацијом да нова индустријска политика Србије има за циљ подстицање структурних промена у индустрији, с нагласком на производњу робе и услуга с већом додатом вредношћу, модернизацију, интеграцију у глобалне ланце вредности и развој економије засноване на знању.
Политике које се воде и спроводе у функцији су тог циља.
Србија посебну пажњу посвећује дигитализацији и аутоматизацији, као и улагању у технолошки развој, што јесу важни фактори раста продуктивности и конкурентности наше привреде.
Ови циљеви део су и инвестиционог програма „Скок у будућност – Србија Експо 2027”. Због тога увек истичемо, а ја ћу и данас поновити, да је цео програм значајно шири од међународне изложбе. Инфраструктурни пројекти који су његов део имаће директне и индиректне позитивне ефекте на привредни раст и у дужем року.
Држава је као један од приоритета поставила и изградњу научно-
-технолошких паркова и стартап центара у свим већим регионалним центрима, као и пословних инкубатора који повезују академску и пословну заједницу, као пример развоја економије засноване на знању.
Даље, растућа тражња за енергијом подразумева и повећање производних капацитета и реформе у енергетском сектору. Прилагођавања су неопходна и у домену енергетске транзиције ка климатској неутралности и декарбонизацији, што је Србија већ започела усвајањем интегрисаног националног енергетског и климатског плана.
Једна од тема Извештаја о транзицији јесу и регионалне неједнакости и значај њиховог смањења. За Србију се истиче да су слободне економске зоне концентрисане у мање развијена подручја управо у циљу смањења регионалних неједнакости. Успостављањем добре инфраструктуре, попут путева, железнице, струје и интернета, створена је могућност да се лакше усмере и инвестиције и отворе фабрике у мање развијеним регионима Србије. Оваква политика допринела је смањивању регионалне неједнакости у дохотку, што подаци потврђују. Примера ради, за последњих десет година, у региону јужне и источне Србије број запослених повећан је за 50 хиљада, а у региону централне и западне Србије за око 66 хиљада лица.
И подршка пословању микропредузећа, малих и средњих предузећа јесте и остаје важна. У Србији Министарство привреде има бројне програме за подстицање предузетништва, развој иновација и подршку извозу. И дигитализација јавне управе јесте важан корак на плану уштеде времена и веће ефикасности у раду предузећа.
Ипак, ја ћу и данас да поновим да су за даљи раст и развој сваке економије и друштва, укључујући и нашу, кључни стабилност и извесност пословања. Повољан пословни амбијент, политичка, макроекономска и финансијска стабилност неопходан су предуслов даљег раста инвестиција, а тиме и креирања нових радних места.
Ми смо у Србији креирали управо такво окружење, о чему сведочи и чињеница да смо у октобру прошле године званично добили кредитни рејтинг инвестиционог ранга! Честитам свима!
И овај историјски успех резултат је тимског рада председника, Владе Републике Србије и Народне банке Србије и припада свим нашим грађанима. Ја ћу овде искористити прилику да поделим с вама информацију да нам је J.P. Morgan најавио ребалансирање портфолија обвезница које чине њихове индексе, а које ће се реализовати 31. марта. Најављено је да ће наше нове десетипогодишње динарске обвезнице од тада бити део индекса J.P. Morgan, што ће бити пета динарска хартија која је укључена у тај индекс. И на то смо поносни јер то значи да не стајемо, већ настављамо даље.
Ја ћу да подсетим да је раст нашег бруто домаћег производа од 3,9% у 2024. години био у самом врху у Европи, вођен инвестицијама у основна средства и приватном потрошњом. Расту инвестиција допринели су рекордна профитабилност привреде, високи приливи по основу страних директних инвестиција и капитална улагања државе. Раст приватне потрошње вођен је даљим растом запослености и реалног расположивог дохотка становништва.
У 2024. години стопа незапослености спуштена је на најнижи ниво од 8,6%, уз реални раст зарада од око 9%.
Из године у годину у Србију је усмерено све више страних директних инвестиција, највише у прерађивачку индустрију, а прошле године имали смо рекордан прилив од 5,2 милијарде евра.
У свим годинама пуним изазова очували смо релативну стабилност девизног курса динара према евру, као један од кључних стубова укупне стабилности у земљи.
Обезбедили смо и рекордан ниво девизних резерви од преко 29 милијарди евра на крају прошле године, што је за 120% више него у периоду пре пандемије.
Рекордне су и резерве злата, чија је вредност данас преко седам пута виша него у јулу 2012. године. Тиме се потврђује исправност наших одлука и да инвестирамо у злато, које традиционално има улогу сигурне активе, што данас посебно долази до изражаја.
Овим сам издвојила само неке од резултата које смо остварили у изузетно изазовном амбијенту, а који потврђују да смо у Србији креирали снажне бафере за одбрану од бројних екстерних шокова, којих није мало. Ми не можемо да утичемо на политике и одлуке великих држава, које се одражавају на све нас, директно и индиректно, али морамо, сви заједно, да подржавамо и креирамо наше развојне шансе.
Даме и господо, уважене колеге,
Смањење неједнакости није и не може да буде само реченица која лепо звучи. Уместо принципа рекли смо, залажем се и спроводим принцип урадили смо. Чак и када то није наша законска обавеза, она јесте наша људска обавеза. А лично сматрам да смањењу сваког облика неједнакости најбоље доприносимо чувањем стабилности земље која је неопходни предуслов не само за смањење неједнакости већ за раст уопште. Свака потенцијално изгубљена шанса за раст значи додатно време за враћање на путању раста коју смо обезбедили, а то су стопе изнад 4%, а значи и удаљавање од смањења регионалних неједнакости, које је важан циљ носилаца политика.
И да не заборавимо да је добијање кредитног рејтинга инвестиционог ранга, које је важан елемент даљег раста, резултат добрих и политичких и економских одлука у земљи, јер је једно од другог неодвојиво. И континуитет политичке стабилности неопходан је предуслов за суштинске и нимало лаке структурне реформе које развијају друштво чији смо део.
Стабилност морамо да чувамо у изазовном и конкурентном глобалном окружењу, када се дешавају никада брже промене у свим областима живота и рада! Без ње, и најбоља индустријска политика неће дати одрживе резултате!
Захваљујем се на пажњи и не замерите ми што сам дуже говорила. Ја ретко излазим у јавност. Копаоник бизнис форум никада не пропуштам због мог пријатеља господина Влаховића, на ретке конференције идем такође вођена односом с људима који је грађен деценијама, као што сам и данас овде захваљујући добрим и често изазовним односима са Европском банком за обнову и развој. Али на крају смо увек заједно и победници. Ја сам господину Коланђелију данас саопштила добру вест да смо јуче дали позитивно мишљење за заједнички пројекат који ће бити примењиван у Србији.
Изволите, господине Коланђели.
Кабинет гувернера
