19/05/2025
Питања: Грађани се жале на то да су се нашли у Кредитном бироу због симболичних дугова у банкама преко којих нису примали плате. Да ли банке морају да обавесте клијента о том дугу пре него што заврши у Кредитном бироу?
Одговор: У складу с релевантним прописима, чију правилну примену контролише Народна банка Србије, банке су дужне да успоставе и својим унутрашњим актима уреде одговарајући кредитни процес, и да у оквиру тог процеса уреде критеријуме и принципе за одобравање кредита и других пласмана. Услове под којима конкретан кредитни производ одобрава клијенту, банка утврђује самостално, у складу са својим унутрашњим актима, а у границама принудних прописа.
Приликом доношења одлуке о одобравању кредитног производа, банке цене кредитну способност дужника, као и могућност наплате потраживања и квалитет средстава обезбеђења, те на темељу наведених процена доносе одлуку о евентуалном одобрењу кредитног производа. Кредитна способност дужника цени се на основу података које је доставио дужник, као и на основу увида у базу података о задужености корисника, на основу његове потписане сагласности.
Такође, ради утврђивања кредитне способности, али и процене могућности наплате потраживања и квалитета средстава обезбеђења, банка је, између осталог, дужна да обезбеди документацију о измиривању обавеза дужника према банци у току последњих 12 месеци (осим ако се ради о новим дужницима банке), као и да прибави извештај из базе података о укупним кредитним обавезама, односно о задужености дужника и његовој уредности у извршавању обавеза (тј. извештај из Кредитног бироа). Начин на који банка цени податке из наведене документације односно извештаја зависи од кредитне политике сваке конкретне банке.
Ако банка кориснику не одобри кредит, при чему тај корисник не извршава уредно обавезе у Кредитном бироу, то не значи да је разлог одбијања захтева неуредност, већ то може бити само једна од околности која је утицала на одлуку банке.
Што се тиче питања које се односи на обавезу обавештавања корисника о обавезама пре њиховог уношења у Кредитни биро, указујемо на то да нови Закон о заштити корисника финансијских услуга, који је Народна скупштина усвојила 6. марта 2025. године, а који ће се примењивати од 1. јула 2025. године, предвиђа да је банка дужна да одмах и без одлагања обавести корисника ако је његов рачун задужен за износ који је довео до недозвољеног прекорачења, што представља ситуацију у којој банка има обавезу да пре уношења тог податка у базу података о задужености кориснику о томе достави обавештење. Овакво законско решење предвиђено је управо зато што корисници неретко нису ни свесни својих обавеза према банци по основу недозвољеног прекорачења, док с друге стране то није случај са обавезама из уговора о кредиту, где корисници имају увид у план отплате, висину ануитета и све друге релевантне податке о својој обавези.
Имајући у виду да је разумна претпоставка да су корисници упознати са својим обавезама по основу коришћења других кредитних производа, као и чињеницу да у току трајања уговора о кредиту банке редовно обавештавају кориснике о доспелости њихових обавеза, законом није предвиђена обавеза обавештавања непосредно пре уношења у базу података о задужености код тих производа, већ постоји обавеза за банку да у року од 15 дана од дана уношења података о доцњи корисника у базу података о задужености, кориснику без накнаде достави обавештење о стању његовог дуга по уговору о кредиту, револвинг кредиту, односно лизингу. Истовремено, у случају недозвољеног прекорачења, предвиђен је и подстрек за кориснике да без одлагања измире дуг по основу недозвољеног прекорачења, па је тако дефинисано да, ако корисник измири овај дуг у року од пет дана од дана када уђе у недозвољено прекорачење, банка му неће наплатити камату на то прекорачење нити било коју другу накнаду.
Кабинет гувернера
