19.05.2025.
Pitanja: Građani se žale na to da su se našli u Kreditnom birou zbog simboličnih dugova u bankama preko kojih nisu primali plate. Da li banke moraju da obaveste klijenta o tom dugu pre nego što završi u Kreditnom birou?
Odgovor: U skladu s relevantnim propisima, čiju pravilnu primenu kontroliše Narodna banka Srbije, banke su dužne da uspostave i svojim unutrašnjim aktima urede odgovarajući kreditni proces, i da u okviru tog procesa urede kriterijume i principe za odobravanje kredita i drugih plasmana. Uslove pod kojima konkretan kreditni proizvod odobrava klijentu, banka utvrđuje samostalno, u skladu sa svojim unutrašnjim aktima, a u granicama prinudnih propisa.
Prilikom donošenja odluke o odobravanju kreditnog proizvoda, banke cene kreditnu sposobnost dužnika, kao i mogućnost naplate potraživanja i kvalitet sredstava obezbeđenja, te na temelju navedenih procena donose odluku o eventualnom odobrenju kreditnog proizvoda. Kreditna sposobnost dužnika ceni se na osnovu podataka koje je dostavio dužnik, kao i na osnovu uvida u bazu podataka o zaduženosti korisnika, na osnovu njegove potpisane saglasnosti.
Takođe, radi utvrđivanja kreditne sposobnosti, ali i procene mogućnosti naplate potraživanja i kvaliteta sredstava obezbeđenja, banka je, između ostalog, dužna da obezbedi dokumentaciju o izmirivanju obaveza dužnika prema banci u toku poslednjih 12 meseci (osim ako se radi o novim dužnicima banke), kao i da pribavi izveštaj iz baze podataka o ukupnim kreditnim obavezama, odnosno o zaduženosti dužnika i njegovoj urednosti u izvršavanju obaveza (tj. izveštaj iz Kreditnog biroa). Način na koji banka ceni podatke iz navedene dokumentacije odnosno izveštaja zavisi od kreditne politike svake konkretne banke.
Ako banka korisniku ne odobri kredit, pri čemu taj korisnik ne izvršava uredno obaveze u Kreditnom birou, to ne znači da je razlog odbijanja zahteva neurednost, već to može biti samo jedna od okolnosti koja je uticala na odluku banke.
Što se tiče pitanja koje se odnosi na obavezu obaveštavanja korisnika o obavezama pre njihovog unošenja u Kreditni biro, ukazujemo na to da novi Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji je Narodna skupština usvojila 6. marta 2025. godine, a koji će se primenjivati od 1. jula 2025. godine, predviđa da je banka dužna da odmah i bez odlaganja obavesti korisnika ako je njegov račun zadužen za iznos koji je doveo do nedozvoljenog prekoračenja, što predstavlja situaciju u kojoj banka ima obavezu da pre unošenja tog podatka u bazu podataka o zaduženosti korisniku o tome dostavi obaveštenje. Ovakvo zakonsko rešenje predviđeno je upravo zato što korisnici neretko nisu ni svesni svojih obaveza prema banci po osnovu nedozvoljenog prekoračenja, dok s druge strane to nije slučaj sa obavezama iz ugovora o kreditu, gde korisnici imaju uvid u plan otplate, visinu anuiteta i sve druge relevantne podatke o svojoj obavezi.
Imajući u vidu da je razumna pretpostavka da su korisnici upoznati sa svojim obavezama po osnovu korišćenja drugih kreditnih proizvoda, kao i činjenicu da u toku trajanja ugovora o kreditu banke redovno obaveštavaju korisnike o dospelosti njihovih obaveza, zakonom nije predviđena obaveza obaveštavanja neposredno pre unošenja u bazu podataka o zaduženosti kod tih proizvoda, već postoji obaveza za banku da u roku od 15 dana od dana unošenja podataka o docnji korisnika u bazu podataka o zaduženosti, korisniku bez naknade dostavi obaveštenje o stanju njegovog duga po ugovoru o kreditu, revolving kreditu, odnosno lizingu. Istovremeno, u slučaju nedozvoljenog prekoračenja, predviđen je i podstrek za korisnike da bez odlaganja izmire dug po osnovu nedozvoljenog prekoračenja, pa je tako definisano da, ako korisnik izmiri ovaj dug u roku od pet dana od dana kada uđe u nedozvoljeno prekoračenje, banka mu neće naplatiti kamatu na to prekoračenje niti bilo koju drugu naknadu.
Kabinet guvernera
