21/05/2025
Питања: Да ли примећујете тренд раста или опадања фалсификованог новца током претходних година? Који апоени су најчешће мета фалсификатора? Које новчанице се најлакше фалсификују, а које најтеже? Одакле најчешће долазе лажне новчанице које су откривене у Србији – из иностранства или с домаћег тржишта? Да ли постоје одређена места или градови где је примећен већи број фалсификата и како се то објашњава? За шта се лажни новац најчешће користи, тј. како се пласира? Каква је процедура након што се утврди да је новчаница лажна? Како препознати лажне новчанице? Шта грађани треба да ураде ако посумњају да су примили фалсификовану новчаницу?
Одговор: На основу података за последњих пет година, не може се уочити јасан тренд ни пораста ни опадања броја фалсификованих новчаница, било да је реч о домаћој или страној валути. Бројеви осцилирају из године у годину, што указује на то да број фалсификованих новчаница зависи од више фактора – активности фалсификатора, успешности полиције у откривању и заплени фалсификата, ефикасности провере новца у банкарском сектору и технолошког нивоа заштите самих новчаница.
Најчешће мета фалсификатора су новчанице од 50 и 100 евра, 100 америчких долара и 2000 динара. Ови апоени су довољно вредни да фалсификаторима обезбеде имовинску корист, а истовремено су у односу на друге апоене заступљени у знатном броју тако да не изазивају сумњу у фалсификат.
Апоени мале вредности фалсификаторима нису интересантни, јер су трошкови израде исти или се незнатно разликују од израде апоена веће вредности, а имовинска корист је мала. Апоени велике вредности, на пример 5000 динара или 500 евра, ређе су у оптицају, па прималац новца често има проблем с враћањем кусура, такве новчанице пажљивије разгледа и већа је вероватноћа да се посумња да се ради о фалсификату.
Амерички долар се сматра валутом коју је најлакше фалсификовати, пре свега због заштитних елемената, који су, иако присутни, мање сложени у поређењу с другим светским валутама. Швајцарски франак је међу најбезбеднијим валутама захваљујући изузетно софистицираним техникама заштите и напредном дизајну, што га чини готово немогућим за веродостојно копирање.
Када је реч о динарима, највећи број фалсификата потиче из Србије, тј. производе се у земљи. Када се ради о еврима и доларима, ситуација је комплекснија – фалсификати се откривају и из домаћих и из иностраних извора. Полиција је забележила бројне случајеве увоза фалсификованог новца из суседних земаља, али и домаће производње страних валута. У претходних неколико година Министарство унутрашњих послова је у већим акцијама запленило знатне количине фалсификованог новца, и то:
Наведене заплене фалсификованог новца извршене су пре него што је он пуштен у оптицај, чиме је избегнута материјална штета, која би иначе наступила за примаоца таквог новца.
Прецизни подаци о местима у којима се најчешће појављују фалсификати нису јавно доступни. За конкретне информације о географском распореду и учесталости појаве лажног новца потребно је обратити се Министарству унутрашњих послова.
Лажни новац се најчешће користи за куповину робе или услуга или враћање дугова, а регистрован је и случај пуштања у оптицај фалсификованог новца у виду поклона на свадби, где је фалсификатор дао једну лажну новчаницу од 500 евра и тражио кусур од 300 евра. Лажни новац пушта се у оптицај нарочито на местима с већим прометом и слабијим надзором, попут пијаца, дискотека, ноћних клубова или уличних продајних пунктова. Такође, фалсификати се често користе за тзв. кусур стратегију, када се куповина робе или услуге мале вредности обави лажним новцем с циљем да се добије аутентичан новац у кусуру. На тај начин фалсификатор заправо мења безвредан папир за аутентичан новац, при чему је купљена роба или плаћена услуга за фалсификатора потпуно небитна.
Уколико се открије да је новчаница фалсификат, она се чува у Народној банци Србије до уништења, а може се ставити на располагање полицији и правосудним органима ради вођења кривичног поступка за кривично дело фалсификовање новца.
Информације о заштитним елементима новчаница доступне су на званичним сајтовима централних банака, где се могу пронаћи детаљни описи, увећане фотографије заштитних елемената новца, кратки филмови с приказом заштитних елемената, као и упутства за проверу аутентичности конкретне валуте. То је најпоузданији начин да се грађани информишу и заштите од ризика да буду преварени фалсификованим новцем.
Народна банка Србије упознаје најширу јавност са елементима заштите динарских новчаница на свом сајту.
У случају постојања сумње у аутентичност (оригиналност) новца, такав новац треба предати било којој банци или полицијској станици. Банка или полиција ће подносиоцу новца издати потврду о пријему новца, а новац ће послати Народној банци Србије на експертизу. Извештај о експертизи новца достављеног под сумњом да је фалсификован биће, преко банке или полиције, достављен подносиоцу новца. За фалсификовани новац нема надокнаде.
Напомињемо да је пуштање у оптицај лажног новца кривично дело, због чега је важно да свако ко се нађе у ситуацији да у свом поседу има новац за који сумња да није оригиналан поступи на описани начин.
Кабинет гувернера
