21.05.2025.
Pitanja: Da li primećujete trend rasta ili opadanja falsifikovanog novca tokom prethodnih godina? Koji apoeni su najčešće meta falsifikatora? Koje novčanice se najlakše falsifikuju, a koje najteže? Odakle najčešće dolaze lažne novčanice koje su otkrivene u Srbiji – iz inostranstva ili s domaćeg tržišta? Da li postoje određena mesta ili gradovi gde je primećen veći broj falsifikata i kako se to objašnjava? Za šta se lažni novac najčešće koristi, tj. kako se plasira? Kakva je procedura nakon što se utvrdi da je novčanica lažna? Kako prepoznati lažne novčanice? Šta građani treba da urade ako posumnjaju da su primili falsifikovanu novčanicu?
Odgovor: Na osnovu podataka za poslednjih pet godina, ne može se uočiti jasan trend ni porasta ni opadanja broja falsifikovanih novčanica, bilo da je reč o domaćoj ili stranoj valuti. Brojevi osciliraju iz godine u godinu, što ukazuje na to da broj falsifikovanih novčanica zavisi od više faktora – aktivnosti falsifikatora, uspešnosti policije u otkrivanju i zapleni falsifikata, efikasnosti provere novca u bankarskom sektoru i tehnološkog nivoa zaštite samih novčanica.
Najčešće meta falsifikatora su novčanice od 50 i 100 evra, 100 američkih dolara i 2000 dinara. Ovi apoeni su dovoljno vredni da falsifikatorima obezbede imovinsku korist, a istovremeno su u odnosu na druge apoene zastupljeni u znatnom broju tako da ne izazivaju sumnju u falsifikat.
Apoeni male vrednosti falsifikatorima nisu interesantni, jer su troškovi izrade isti ili se neznatno razlikuju od izrade apoena veće vrednosti, a imovinska korist je mala. Apoeni velike vrednosti, na primer 5000 dinara ili 500 evra, ređe su u opticaju, pa primalac novca često ima problem s vraćanjem kusura, takve novčanice pažljivije razgleda i veća je verovatnoća da se posumnja da se radi o falsifikatu.
Američki dolar se smatra valutom koju je najlakše falsifikovati, pre svega zbog zaštitnih elemenata, koji su, iako prisutni, manje složeni u poređenju s drugim svetskim valutama. Švajcarski franak je među najbezbednijim valutama zahvaljujući izuzetno sofisticiranim tehnikama zaštite i naprednom dizajnu, što ga čini gotovo nemogućim za verodostojno kopiranje.
Kada je reč o dinarima, najveći broj falsifikata potiče iz Srbije, tj. proizvode se u zemlji. Kada se radi o evrima i dolarima, situacija je kompleksnija – falsifikati se otkrivaju i iz domaćih i iz inostranih izvora. Policija je zabeležila brojne slučajeve uvoza falsifikovanog novca iz susednih zemalja, ali i domaće proizvodnje stranih valuta. U prethodnih nekoliko godina Ministarstvo unutrašnjih poslova je u većim akcijama zaplenilo znatne količine falsifikovanog novca, i to:
Navedene zaplene falsifikovanog novca izvršene su pre nego što je on pušten u opticaj, čime je izbegnuta materijalna šteta, koja bi inače nastupila za primaoca takvog novca.
Precizni podaci o mestima u kojima se najčešće pojavljuju falsifikati nisu javno dostupni. Za konkretne informacije o geografskom rasporedu i učestalosti pojave lažnog novca potrebno je obratiti se Ministarstvu unutrašnjih poslova.
Lažni novac se najčešće koristi za kupovinu robe ili usluga ili vraćanje dugova, a registrovan je i slučaj puštanja u opticaj falsifikovanog novca u vidu poklona na svadbi, gde je falsifikator dao jednu lažnu novčanicu od 500 evra i tražio kusur od 300 evra. Lažni novac pušta se u opticaj naročito na mestima s većim prometom i slabijim nadzorom, poput pijaca, diskoteka, noćnih klubova ili uličnih prodajnih punktova. Takođe, falsifikati se često koriste za tzv. kusur strategiju, kada se kupovina robe ili usluge male vrednosti obavi lažnim novcem s ciljem da se dobije autentičan novac u kusuru. Na taj način falsifikator zapravo menja bezvredan papir za autentičan novac, pri čemu je kupljena roba ili plaćena usluga za falsifikatora potpuno nebitna.
Ukoliko se otkrije da je novčanica falsifikat, ona se čuva u Narodnoj banci Srbije do uništenja, a može se staviti na raspolaganje policiji i pravosudnim organima radi vođenja krivičnog postupka za krivično delo falsifikovanje novca.
Informacije o zaštitnim elementima novčanica dostupne su na zvaničnim sajtovima centralnih banaka, gde se mogu pronaći detaljni opisi, uvećane fotografije zaštitnih elemenata novca, kratki filmovi s prikazom zaštitnih elemenata, kao i uputstva za proveru autentičnosti konkretne valute. To je najpouzdaniji način da se građani informišu i zaštite od rizika da budu prevareni falsifikovanim novcem.
Narodna banka Srbije upoznaje najširu javnost sa elementima zaštite dinarskih novčanica na svom sajtu.
U slučaju postojanja sumnje u autentičnost (originalnost) novca, takav novac treba predati bilo kojoj banci ili policijskoj stanici. Banka ili policija će podnosiocu novca izdati potvrdu o prijemu novca, a novac će poslati Narodnoj banci Srbije na ekspertizu. Izveštaj o ekspertizi novca dostavljenog pod sumnjom da je falsifikovan biće, preko banke ili policije, dostavljen podnosiocu novca. Za falsifikovani novac nema nadoknade.
Napominjemo da je puštanje u opticaj lažnog novca krivično delo, zbog čega je važno da svako ko se nađe u situaciji da u svom posedu ima novac za koji sumnja da nije originalan postupi na opisani način.
Kabinet guvernera
