09/06/2025
Драге даме и господо, драга Марина, поштоване колеге банкари,
Да ли је предност што се већ дуго знамо и препознајем лица председника извршних одбора и ви мене са ове стране, то треба да кажу цифре које говоре о стабилности финансијског система, и ја ћу се усудити да кажем да је то предност јер тај континуитет говори да добро радимо свој посао.
Мени је задовољство што вас поздрављам и у име Народне банке Србије, а имате привилегију да је готово комплетан Извршни одбор овде с вама. Ове године бих искористила прилику да највише говорим о пословима који нас чекају, а које смо предвидели законском регулативом усвојеном у парламенту.
Мени је задовољство што трајете као удружење дуже од сто година, што довољно говори о квалитету, као и то што сте прошли кроз разне историјске и економске турбуленције – сама та чињеница о сто година трајања говори много. Све оно што прође тест времена вреди. Желим вам макар још сто година трајања.
Посебно задовољство је што смо данас на месту које је дом културне и интелектуалне традиције Србије – у Задужбини Илије М. Коларца, која симболизује трајност улагања у знање, стабилност и поверење. Не знам колико нас може да се похвали врлином коју је имао господин Илија Коларац, а то је да је имао једну највећу страст – трговину, једну љубав – супругу Синђелију, и једну мисију – научно и културно уздизање свог народа. Нека вам највећа страст буде банкарство, поверење, а не само профит. Да и – профит, али пре свега поверење. Избор једне љубави лични је избор, али заједничка мисија треба да нам буде сигуран и модеран банкарски сектор.
Где смо на глобалном нивоу у односу на период пре годину дана? Инфлација је битно смањена, смањене су и референтне каматне стопе и сада је фокус враћен на раст продуктивности. На поделу у трговинске блокове и неке нетржишне мере, због чега опрезан приступ остаје императив!
Ми смо у Србији свели инфлацију у циљане оквире, где је и била до њене ескалације на глобалном нивоу, и до краја године очекујемо да буде око централне вредности нашег циља од око 3%.
Пред вама ћу поновити податак, који ће 12. јуна бити јавно објављен, да је инфлација сада на нивоу од 3,8 одсто, али за мене још значајнији податак јесте да је базна инфлација са 5% пала на 4,6% и очекујемо да тај тренд пада буде стабилан.
Поновићу да за нас релативна стабилност курса динара према евру нема алтернативу, а верујем да је и та врста извесности изузетно важна и за финансијски и за реални сектор, чак и на кратак, а посебно на дуг рок. Иако релативно стабилна, валута сама по себи није довољна за просперитет, док је нестабилна валута довољна за кризу.
У овом нашем кругу морам да кажем, и ово није жалба, напротив, да нас рејтинг агенције током састанака уопште и не питају за банкарски сектор. Њихова је оцена већ годинама иста. Цитираћу Standard & Poor's: „Оцењујемо да ће ризици по финансијску стабилности у Србији остати ниски, подржани добро капитализованим, профитабилним и ликвидним банкарским системом финансираним домаћим депозитима. Показатељ проблематичних кредита остао је на историјски најнижем нивоу, упркос глобалним економским изазовима.” Завршен цитат. Данас је тај важан показатељ квалитета активе банака на нивоу од 2,3%!
Како изгледа лако и једноставно изговорити ову реченицу, а само ви и ми из Народне банке Србије знамо колико је то тешко постићи, али и очувати. Генерално и појединачно, банке у Србији су добро капитализоване, профитабилне и имају високе резерве ликвидности:
Висина депозита и раст депозита показатељ су поверења у систем, што потврђује и динарска штедња од близу 194 милијарде динара, чиме је у овој години додатно повећана за преко 1% и 11 пута је већа него 2012. године. Девизна штедња грађана у овој години повећана је за 2%, на 15,7 милијарди евра, а у односу на 2012. годину удвостручена је.
Ови успеси јесу заједнички, јер ми то без пословних банака не бисмо могли да урадимо. А ни ви без свог регулатора. Ја сам и у децембру, на другом банкарском самиту нашим колегама из региона пожелела да имају сарадњу између банкарског сектора и регулатора и супервизора – онакву какву ми имамо у Републици Србији. То значи да имамо дијалог о свему, о могућностима развоја сектора, али и о проблемима које заједнички решавамо. То је модел сарадње који говори да имамо отвореност за размену аргумената и који само као такав може да опстане и траје. Принцип „по мом или никако”, било ког појединца, гране индустрије или лобија, не може да буде основ трајања, и зато сам поносна што га не примењујемо ни код нас. Народна банка Србије је ту да обезбеди добар регулаторни оквир и да подржи стабилно пословно окружење, јер само у квалитетној синергији између финансијског и реалног сектора, оба могу да напредују.
Ми смо и ове године додатно унапредили регулаторни оквир. Усвајањем Закона о изменама и допунама Закона о банкама, као кровног закона за пословање банака, употпунили смо ефективност и ефикасност оквира за пословање, супервизију и реструктурирање банака. Нормативна решења и новине обликовали смо:
– Унапредили смо и оквир за реструктурирање банака, укључујући и образовање Фонда за реструктурирање банака, којим ће управљати Народна банка Србије. Тиме се врши и додатно усклађивање с релевантном директивом за опоравак и реструктурирање банака.
Кроз законско препознавање кључних функција и носилаца кључних функција у банци појачали смо значај корпоративног управљања у банкама.
Полазећи од потреба на које је указала пракса и узимањем у обзир решења кровних аката Европске уније, унапредили смо и пруденцијални оквир за банке. Прописали смо додатне дужности банака, али смо и појачали супервизорска овлашћења и одговорности Народне банке Србије. Прецизирали смо и процес супервизорске процене коју обавља Народна банка Србије – у начелу, материјално и процесно, и то у складу с досадашњом праксом и основним принципима европских смерница и прописа.
Важне измене и допуне извршили смо и у делу управљања ризиком од прања новца и финансирања тероризма, чиме се додатно повећава правна сигурност у обављању трансакција. Тиме се и додатно доприноси позитивној оцени српског система за борбу против прања новца и финансирања тероризма у шестом кругу евалуације који спроводи Комитет Савета Европе Манивал.
Још један важан закон који смо донели јесте Закон о заштити корисника финансијских услуга. На основу досадашњег искуства и праксе, израду Закона почели смо у априлу прошле године, а читав законодавни процес био је потпуно транспарентан и отворен за банке и грађане. Ипак, оно што је највише било у фокусу јавности јесу ограничења каматних стопа. Иако у Србији нису значајније били заступљени производи који су били непосредан повод за увођење ограничења каматних стопа у нову Директиву о потрошачким кредитима Европске уније, наш циљ је јасан – спречавање наглог раста каматних стопа на тржишту, као и раст учешћа кредита с фиксном каматном стопом, чиме штитимо читав систем од такозваних системских ризика.
Међутим, овај закон не треба да се изједначава са ограничењем каматних стопа, јер је он много више од тога.
Сврха Закона јесте и да обезбеди да интерес корисника финансијских услуга буде у целини уважен, од самог почетка. И то не само приликом уговарања услуга – оглашавања и предуговорног информисања, него и приликом креирања тих производа, као и приликом извршавања уговора.
С тим циљем, увели смо нове обавезе и институте, од којих издвајам неколико:
На крају, примену свега тога сада ћемо моћи да контролишемо много ефикасније прикривеном контролом, што ће, верујем, помоћи и самим банкама да јасније виде своје недостатке и да их ефикасније отклањају.
Ја сам један од ретких сведока који зна колико, без обзира на вашу упућеност у све проблеме и пословање банака које водите, ипак постоје скривени, затамњени углови пословања које бисте сигурно решили брзо и ефикасно ако бисте знали да тај проблем постоји. У много случајева, а у то сам се уверила, за одређене проблеме не знате, док вам се регулатор – Народна банка Србије, добронамерно, тихо и без прашине не обрати и не укаже на такве проблеме. Ту ћемо праксу наставити, али ће и овај пример прикривене контроле бити новина.
Желим да с вама поделим задовољство што смо дошли у фазу у којој нам колеге из земаља Европске уније траже да им доставимо неке наше ставове, али и праксу у примени транспонованих прописа Европске уније.
Сада прелазим на најактуелнију тему. Подсетићу вас да је 22. мај ове године значајан датум не само за Народну банку Србије и финансијске институције наше земље већ за све наше грађане и привредне субјекте. Тог дана Република Србија је постала део подручја SEPA – Јединственог подручја за плаћања у еврима. Тог дана јесмо примљени, али су томе претходиле бројне активности које је Народна банка Србије, у сарадњи с Министарством финансија и другим институцијама наше земље, предузимала ради потпуног усклађивања домаћег правног оквира и стандарда са европским.
Према календару Европског платног савета, предвиђено је да пружаоци платних услуга из Србије од новембра ове године могу подносити документацију за приступање платним шемама SEPA, а мај 2026. године предвиђен је као датум од када може да се крене с реализацијом плаћања у оквиру ових шема.
Због чега је ово важно? Прикључење подручју SEPA, као формалноправни предуслов даљег унапређења прекограничних плаћања са Европском унијом и регионом, омогућава нам да пређемо на другу, много значајнију фазу овог процеса, а то је техничко повезивање домаће платне инфраструктуре са европском, без које прикључење подручју SEPA представља само замену једног сета правила другим, без суштинских користи.
Република Србија, као прва земља у региону с напредним системом за инстант плаћања – нашим IPS НБС системом, овде има значајну предност у односу на земље окружења, јер имамо систем који готово седам година ради на истим стандардима односно формату порука као европски систем TIPS. Циљ нам је да исти тај квалитет обезбедимо и када је реч о плаћањима са земљама Европске уније и региона, због чега интензивно радимо с колегама из Европске централне банке на развоју модела повезивања нашег IPS НБС система на европски систем TIPS. Посебно водимо рачуна да се повезивање изврши уз што мање трошкове и уз минималне измене у информационом систему наших пружалаца платних услуга.
Иако се то подразумева, ја ћу поновити да ће Србија урадити све да наши грађани и наша привреда од маја следеће године заиста осете праве предности прикључења подручју SEPA, а то су јефтинија и бржа међународна плаћања и олакшан приступ тржишту Европске уније.
Поштоване колеге,
Ви као приоритете у свом раду и у 2025. години наводите „даље позиционирање Удружења банака Србије као институције с традицијом вредном поштовања, која, пратећи трендове на тржишту, штити интересе банака и банкарског сектора, али и шире друштвене заједнице и свих грађана”.
Нисам неко ко дели људе на добитнике и губитнике, и верујем да сви можемо бити добитници ако сарађујемо и ако увек имамо у виду због кога радимо и постојимо – а то су наши грађани. Ви сте то лепо дефинисали као шира друштвена заједница и сви грађани. Ово „сви” јесте нешто што треба да нас одређује, јер ми можемо да делујемо у корист свих. Наша задужбина мора да буде ефикасан и сигуран банкарски систем који служи свим клијентима.
Наш систем се мери показатељима стабилности, али и степеном поверења које грађани имају у наше институције. Због тога поздравно обраћање завршавам речима једног од оснивача модерног централног банкарства: „Најважније својство новчаног система није профит, већ поверење”. И ако ми дозволите да вам одузмем још који минут својим виђењем ових дана које живимо. Ја сам 5. јуна направила једну кратку белешку о значају времена у којем живимо, коју желим да поделим с вама..
Дугујемо будућим данима
и будућим људима
Макар то била и жртва
коју неће препознати
коју неће признати ни поштовати
И тек кад прођу добра времена
кад дођу тешки дани
кад људи немају на кога
љути и бесни да буду
кад остану сами
сетиће се да је неко умео
од мало много да створи
јер је поштовао и оне
који су га саплитали
и оне који су му завидели
Сетиће се да је неко и смео и хтео
да брани своје порекло и осваја будућност
јер је у човека веровао
Проћи ће бес, одрашће деца
Незрели ће зрели постати
Некима ће увек други криви бити
што су нечије играчке били
што нису на време схватили
да много губе а мало добијају
што време нико није успео да врати.
Ја ћу извући из Марининог излагања потребу да надокнадимо изгубљено у првом периоду ове године, и да радом, као и до сада, надокнадимо изгубљено и време, али и новац који је требало да стигне као стране директне инвестиције, и као раст, осим банкарског, и у другим секторима где баш и немамо задовољавајући раст, али се надам да ћемо га заједничким снагама постићи јер поновићу оно што сам рекла на Савету за бруто домаћи производ – нека нико не каже како недостаје ликвидност јер имамо банкоцентрични систем, али довољно ликвидности и довољно воље да се уложи у сваки добар пројекат. На томе вам се искрено захваљујем.
Др Јоргованка Табаковић, гувернер
