09.06.2025.

Obraćanje guvernera Jorgovanke Tabaković na Godišnjoj skupštini Udruženja banaka Srbije

Drage dame i gospodo, draga Marina, poštovane kolege bankari,

Da li je prednost što se već dugo znamo i prepoznajem lica predsednika izvršnih odbora i vi mene sa ove strane, to treba da kažu cifre koje govore o stabilnosti finansijskog sistema, i ja ću se usuditi da kažem da je to prednost jer taj kontinuitet govori da dobro radimo svoj posao.

Meni je zadovoljstvo što vas pozdravljam i u ime Narodne banke Srbije, a imate privilegiju da je gotovo kompletan Izvršni odbor ovde s vama. Ove godine bih iskoristila priliku da najviše govorim o poslovima koji nas čekaju, a koje smo predvideli zakonskom regulativom usvojenom u parlamentu.

Meni je zadovoljstvo što trajete kao udruženje duže od sto godina, što dovoljno govori o kvalitetu, kao i to što ste prošli kroz razne istorijske i ekonomske turbulencije – sama ta činjenica o sto godina trajanja govori mnogo. Sve ono što prođe test vremena vredi. Želim vam makar još sto godina trajanja.

Posebno zadovoljstvo je što smo danas na mestu koje je dom kulturne i intelektualne tradicije Srbije – u Zadužbini Ilije M. Kolarca, koja simbolizuje trajnost ulaganja u znanje, stabilnost i poverenje. Ne znam koliko nas može da se pohvali vrlinom koju je imao gospodin Ilija Kolarac, a to je da je imao jednu najveću strast – trgovinu, jednu ljubav – suprugu Sinđeliju, i jednu misiju – naučno i kulturno uzdizanje svog naroda. Neka vam najveća strast bude bankarstvo, poverenje, a ne samo profit. Da i – profit, ali pre svega poverenje. Izbor jedne ljubavi lični je izbor, ali zajednička misija treba da nam bude siguran i moderan bankarski sektor.

Gde smo na globalnom nivou u odnosu na period pre godinu dana? Inflacija je bitno smanjena, smanjene su i referentne kamatne stope i sada je fokus vraćen na rast produktivnosti. Na podelu u trgovinske blokove i neke netržišne mere, zbog čega oprezan pristup ostaje imperativ!

Mi smo u Srbiji sveli inflaciju u ciljane okvire, gde je i bila do njene eskalacije na globalnom nivou, i do kraja godine očekujemo da bude oko centralne vrednosti našeg cilja od oko 3%.

Pred vama ću ponoviti podatak, koji će 12. juna biti javno objavljen, da je inflacija sada na nivou od 3,8 odsto, ali za mene još značajniji podatak jeste da je bazna inflacija sa 5% pala na 4,6% i očekujemo da taj trend pada bude stabilan.

Ponoviću da za nas relativna stabilnost kursa dinara prema evru nema alternativu, a verujem da je i ta vrsta izvesnosti izuzetno važna i za finansijski i za realni sektor, čak i na kratak, a posebno na dug rok. Iako relativno stabilna, valuta sama po sebi nije dovoljna za prosperitet, dok je nestabilna valuta dovoljna za krizu.

U ovom našem krugu moram da kažem, i ovo nije žalba, naprotiv, da nas rejting agencije tokom sastanaka uopšte i ne pitaju za bankarski sektor. Njihova je ocena već godinama ista. Citiraću Standard & Poor's: „Ocenjujemo da će rizici po finansijsku stabilnosti u Srbiji ostati niski, podržani dobro kapitalizovanim, profitabilnim i likvidnim bankarskim sistemom finansiranim domaćim depozitima. Pokazatelj problematičnih kredita ostao je na istorijski najnižem nivou, uprkos globalnim ekonomskim izazovima.” Završen citat. Danas je taj važan pokazatelj kvaliteta aktive banaka na nivou od 2,3%!

Kako izgleda lako i jednostavno izgovoriti ovu rečenicu, a samo vi i mi iz Narodne banke Srbije znamo koliko je to teško postići, ali i očuvati. Generalno i pojedinačno, banke u Srbiji su dobro kapitalizovane, profitabilne i imaju visoke rezerve likvidnosti:

• pokazatelj adekvatnosti kapitala na nivou sistema iznosi 21%,
• pokazatelj pokrića likvidnom aktivom iznosi 190%, a
• pokazatelj neto stabilnih izvora finansiranja 178%
• rast kreditne aktivnosti vođen je rastom kredita i stanovništvu i privredi, i u najvećoj meri finansiran je depozitima.

Visina depozita i rast depozita pokazatelj su poverenja u sistem, što potvrđuje i dinarska štednja od blizu 194 milijarde dinara, čime je u ovoj godini dodatno povećana za preko 1% i 11 puta je veća nego 2012. godine. Devizna štednja građana u ovoj godini povećana je za 2%, na 15,7 milijardi evra, a u odnosu na 2012. godinu udvostručena je.

Ovi uspesi jesu zajednički, jer mi to bez poslovnih banaka ne bismo mogli da uradimo. A ni vi bez svog regulatora. Ja sam i u decembru, na drugom bankarskom samitu našim kolegama iz regiona poželela da imaju saradnju između bankarskog sektora i regulatora i supervizora – onakvu kakvu mi imamo u Republici Srbiji. To znači da imamo dijalog o svemu, o mogućnostima razvoja sektora, ali i o problemima koje zajednički rešavamo. To je model saradnje koji govori da imamo otvorenost za razmenu argumenata i koji samo kao takav može da opstane i traje. Princip „po mom ili nikako”, bilo kog pojedinca, grane industrije ili lobija, ne može da bude osnov trajanja, i zato sam ponosna što ga ne primenjujemo ni kod nas. Narodna banka Srbije je tu da obezbedi dobar regulatorni okvir i da podrži stabilno poslovno okruženje, jer samo u kvalitetnoj sinergiji između finansijskog i realnog sektora, oba mogu da napreduju.

Mi smo i ove godine dodatno unapredili regulatorni okvir. Usvajanjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o bankama, kao krovnog zakona za poslovanje banaka, upotpunili smo efektivnost i efikasnost okvira za poslovanje, superviziju i restrukturiranje banaka. Normativna rešenja i novine oblikovali smo:

• koristeći iskustva iz kontrole primene zakona, kao i dosadašnje potrebe njegovog tumačenja, a
• koristili smo i informacije koje smo dobili prateći stanje i trendove u domaćem finansijskom sektoru, ali i standarde i trendove u međunarodnom okruženju.
• Time smo i dodatno uskladili naš regulatorni i supervizorski okvir za banke s propisima Evropske unije.

–    Unapredili smo i okvir za restrukturiranje banaka, uključujući i obrazovanje Fonda za restrukturiranje banaka, kojim će upravljati Narodna banka Srbije. Time se vrši i dodatno usklađivanje s relevantnom direktivom za oporavak i restrukturiranje banaka.

Kroz zakonsko prepoznavanje ključnih funkcija i nosilaca ključnih funkcija u banci pojačali smo značaj korporativnog upravljanja u bankama.

• Veći fokus je i na sistemu unutrašnjih kontrola u banci.
• Tu je i propisivanje dodatnog uslova za članstvo u upravnom odboru banke na način da se prilikom imenovanja ceni i njegova mogućnost da obavljanju tih poslova svaki od članova posveti dovoljno vremena.
• Takođe, dodatno smo precizirali uslove za članstvo u organima upravljanja, ali i delokrug tih organa.

Polazeći od potreba na koje je ukazala praksa i uzimanjem u obzir rešenja krovnih akata Evropske unije, unapredili smo i prudencijalni okvir za banke. Propisali smo dodatne dužnosti banaka, ali smo i pojačali supervizorska ovlašćenja i odgovornosti Narodne banke Srbije. Precizirali smo i proces supervizorske procene koju obavlja Narodna banka Srbije – u načelu, materijalno i procesno, i to u skladu s dosadašnjom praksom i osnovnim principima evropskih smernica i propisa.

Važne izmene i dopune izvršili smo i u delu upravljanja rizikom od pranja novca i finansiranja terorizma, čime se dodatno povećava pravna sigurnost u obavljanju transakcija. Time se i dodatno doprinosi pozitivnoj oceni srpskog sistema za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma u šestom krugu evaluacije koji sprovodi Komitet Saveta Evrope Manival.

Još jedan važan zakon koji smo doneli jeste Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Na osnovu dosadašnjeg iskustva i prakse, izradu Zakona počeli smo u aprilu prošle godine, a čitav zakonodavni proces bio je potpuno transparentan i otvoren za banke i građane. Ipak, ono što je najviše bilo u fokusu javnosti jesu ograničenja kamatnih stopa. Iako u Srbiji nisu značajnije bili zastupljeni proizvodi koji su bili neposredan povod za uvođenje ograničenja kamatnih stopa u novu Direktivu o potrošačkim kreditima Evropske unije, naš cilj je jasan – sprečavanje naglog rasta kamatnih stopa na tržištu, kao i rast učešća kredita s fiksnom kamatnom stopom, čime štitimo čitav sistem od takozvanih sistemskih rizika.

• U aprilu je prosečna ponderisana kamatna stopa na indeksirane stambene kredite iznosila 4,73% i bila je za 27 baznih poena ispod ograničenja, dok je prosečna ponderisana stopa na postojeće stanje bila na nivou od 4,92%
• Od ukupnog broja novoodobrenih stambenih kredita u periodu od primene prvog ograničenja iz 2023. godine do kraja decembra 2024. godine, čak 45,24% je ugovoreno s fiksnom stopom, što je ogroman napredak.
•  Ovi podaci pokazuju da smo ciljeve i postigli.

Međutim, ovaj zakon ne treba da se izjednačava sa ograničenjem kamatnih stopa, jer je on mnogo više od toga.

Svrha Zakona jeste i da obezbedi da interes korisnika finansijskih usluga bude u celini uvažen, od samog početka. I to ne samo prilikom ugovaranja usluga – oglašavanja i predugovornog informisanja, nego i prilikom kreiranja tih proizvoda, kao i prilikom izvršavanja ugovora.

S tim ciljem, uveli smo nove obaveze i institute, od kojih izdvajam nekoliko:

• Odgovorno zaduživanje, koje na strani banke znači procenu kreditne sposobnosti orijentisanu na korisnika i njegovu sposobnost da bez znatnih teškoća otplati kredit, a ne samo procenu kreditnog rizika u smislu prudencijalnih propisa. U slučaju da je, naravno zbog objektivnih okolnosti, korisnik zapao u teškoće, banka treba da pokuša da ga vrati u redovnu otplatu nuđenjem odgovarajućih olakšica, što je dugoročno i u interesu banke.
• Takođe, verujem i da će i praksa apsolutno potvrditi ispravnost naše odluke u vezi sa obavezom banke da nakon raskida ugovora o stambenom kreditu, a pre prodaje nekretnine, ponudi korisniku da sam proda nekretninu ili da prenese pravo svojine na banku.
• Izdvajam i uvođenje instituta savetodavne usluge i regulisanje načina pružanja tih usluga, što bi korisnicima trebalo da pomogne da izaberu uslugu koja najviše odgovara njihovim potrebama i koja je najbolja vrednost za dati novac. Istovremeno, vodili smo računa da se spreči sukob interesa između podsticaja prodaje bankarskih usluga i koliko-toliko „nezavisnog saveta” koji je u interesu korisnika. Da bi ovo bilo moguće, neophodno je da banke u svojim filijalama imaju ljude sa adekvatnim stručnim i profesionalnim kvalitetima da odgovore tim zadacima.
• Digitalizacija jeste potrebna, ali ljudski kontakt i savet nemaju zamenu, i sigurna sam da racionalizacija i smanjenje troškova u toj oblasti neće dati željeni rezultat. Potpuno namerno, iz iskustva mnogih od nas, javno iznosim ovo mišljenje – koje nije tek mišljenje ni rečenica koju izgovaram pred vama, već obaveza za sve nas. Kol-centri, automati i nemogućnost da rešite problem – volela bih da se nađete sa druge strane i da osetite šta to znači.

Na kraju, primenu svega toga sada ćemo moći da kontrolišemo mnogo efikasnije prikrivenom kontrolom, što će, verujem, pomoći i samim bankama da jasnije vide svoje nedostatke i da ih efikasnije otklanjaju.

Ja sam jedan od retkih svedoka koji zna koliko, bez obzira na vašu upućenost u sve probleme i poslovanje banaka koje vodite, ipak postoje skriveni, zatamnjeni uglovi poslovanja koje biste sigurno rešili brzo i efikasno ako biste znali da taj problem postoji. U mnogo slučajeva, a u to sam se uverila, za određene probleme ne znate, dok vam se regulator – Narodna banka Srbije, dobronamerno, tiho i bez prašine ne obrati i ne ukaže na takve probleme. Tu ćemo praksu nastaviti, ali će i ovaj primer prikrivene kontrole biti novina.

Želim da s vama podelim zadovoljstvo što smo došli u fazu u kojoj nam kolege iz zemalja Evropske unije traže da im dostavimo neke naše stavove, ali i praksu u primeni transponovanih propisa Evropske unije.

Sada prelazim na najaktuelniju temu. Podsetiću vas da je 22. maj ove godine značajan datum ne samo za Narodnu banku Srbije i finansijske institucije naše zemlje već za sve naše građane i privredne subjekte. Tog dana Republika Srbija je postala deo područja SEPA – Jedinstvenog područja za plaćanja u evrima. Tog dana jesmo primljeni, ali su tome prethodile brojne aktivnosti koje je Narodna banka Srbije, u saradnji s Ministarstvom finansija i drugim institucijama naše zemlje, preduzimala radi potpunog usklađivanja domaćeg pravnog okvira i standarda sa evropskim.

Prema kalendaru Evropskog platnog saveta, predviđeno je da pružaoci platnih usluga iz Srbije od novembra ove godine mogu podnositi dokumentaciju za pristupanje platnim šemama SEPA, a maj 2026. godine predviđen je kao datum od kada može da se krene s realizacijom plaćanja u okviru ovih šema.

Zbog čega je ovo važno? Priključenje području SEPA, kao formalnopravni preduslov daljeg unapređenja prekograničnih plaćanja sa Evropskom unijom i regionom, omogućava nam da pređemo na drugu, mnogo značajniju fazu ovog procesa, a to je tehničko povezivanje domaće platne infrastrukture sa evropskom, bez koje priključenje području SEPA predstavlja samo zamenu jednog seta pravila drugim, bez suštinskih koristi.

Republika Srbija, kao prva zemlja u regionu s naprednim sistemom za instant plaćanja – našim IPS NBS sistemom, ovde ima značajnu prednost u odnosu na zemlje okruženja, jer imamo sistem koji gotovo sedam godina radi na istim standardima odnosno formatu poruka kao evropski sistem TIPS. Cilj nam je da isti taj kvalitet obezbedimo i kada je reč o plaćanjima sa zemljama Evropske unije i regiona, zbog čega intenzivno radimo s kolegama iz Evropske centralne banke na razvoju modela povezivanja našeg IPS NBS sistema na evropski sistem TIPS. Posebno vodimo računa da se povezivanje izvrši uz što manje troškove i uz minimalne izmene u informacionom sistemu naših pružalaca platnih usluga.

Iako se to podrazumeva, ja ću ponoviti da će Srbija uraditi sve da naši građani i naša privreda od maja sledeće godine zaista osete prave prednosti priključenja području SEPA, a to su jeftinija i brža međunarodna plaćanja i olakšan pristup tržištu Evropske unije.

Poštovane kolege,
Vi kao prioritete u svom radu i u 2025. godini navodite „dalje pozicioniranje Udruženja banaka Srbije kao institucije s tradicijom vrednom poštovanja, koja, prateći trendove na tržištu, štiti interese banaka i bankarskog sektora, ali i šire društvene zajednice i svih građana”.

Nisam neko ko deli ljude na dobitnike i gubitnike, i verujem da svi možemo biti dobitnici ako sarađujemo i ako uvek imamo u vidu zbog koga radimo i postojimo – a to su naši građani. Vi ste to lepo definisali kao šira društvena zajednica i svi građani. Ovo „svi” jeste nešto što treba da nas određuje, jer mi možemo da delujemo u korist svih. Naša zadužbina mora da bude efikasan i siguran bankarski sistem koji služi svim klijentima.

Naš sistem se meri pokazateljima stabilnosti, ali i stepenom poverenja koje građani imaju u naše institucije. Zbog toga pozdravno obraćanje završavam rečima jednog od osnivača modernog centralnog bankarstva: „Najvažnije svojstvo novčanog sistema nije profit, već poverenje”. I ako mi dozvolite da vam oduzmem još koji minut svojim viđenjem ovih dana koje živimo. Ja sam 5. juna napravila jednu kratku belešku o značaju vremena u kojem živimo, koju želim da podelim s vama..
    
Dugujemo budućim danima
i budućim ljudima
Makar to bila i žrtva
koju neće prepoznati
koju neće priznati ni poštovati
I tek kad prođu dobra vremena
kad dođu teški dani
kad ljudi nemaju na koga
ljuti i besni da budu
kad ostanu sami
setiće se da je neko umeo
od malo mnogo da stvori
jer je poštovao i one
koji su ga saplitali
i one koji su mu zavideli
Setiće se da je neko i smeo i hteo
da brani svoje poreklo i osvaja budućnost
jer je u čoveka verovao
Proći će bes, odrašće deca
Nezreli će zreli postati
Nekima će uvek drugi krivi biti
što su nečije igračke bili
što nisu na vreme shvatili
da mnogo gube a malo dobijaju
što vreme niko nije uspeo da vrati.

Ja ću izvući iz Marininog izlaganja potrebu da nadoknadimo izgubljeno u prvom periodu ove godine, i da radom, kao i do sada, nadoknadimo izgubljeno i vreme, ali i novac koji je trebalo da stigne kao strane direktne investicije, i kao rast, osim bankarskog, i u drugim sektorima gde baš i nemamo zadovoljavajući rast, ali se nadam da ćemo ga zajedničkim snagama postići jer ponoviću ono što sam rekla na Savetu za bruto domaći proizvod – neka niko ne kaže kako nedostaje likvidnost jer imamo bankocentrični sistem, ali dovoljno likvidnosti i dovoljno volje da se uloži u svaki dobar projekat. Na tome vam se iskreno zahvaljujem.

Dr Jorgovanka Tabaković, guverner