30/06/2025
На седници одржаној 30. јуна Одбор извршних директора Међународног монетарног фонда (MMФ) донео је одлуке о:
1. успешном завршетку првог разматрања спровођења економског програма у оквиру Инструмента за координацију политика (Policy Coordination Instrument – PCI);
2. успешном закључењу редовних консултација по члану IV Статута ММФ-а за 2025. годину за Републику Србију.
Након прве ревизије спровођења програма у оквиру актуелног нефинансијског инструмента, ММФ је оценио да власти у Србији одржавају фискалну дисциплину и спроводе макрокритичне структурне реформе у оквиру Инструмента за координацију политика. Упркос домаћим и спољним неизвесностима, Србија је изградила јаке механизме за апсорбовање потенцијалних удара. Даље спровођење реформи у циљу наставка побољшања пословног окружења подржаће снажан привредни раст Србије на средњи рок.
• Добрим макроекономским политикама подржана је отпорност привреде Србије и у условима неизвесног глобалног окружења.
• Након краткотрајног успоравања почетком 2025. године, ММФ пројектује раст реалног бруто домаћег производа од 3% у 2025. години, уз убрзање на 4% у 2026. и 4,5% у 2027. години.
• Укупна инфлација вратила се у циљани распон Народне банке Србије (3% ± 1,5 процентних поена) захваљујући и паду цена енергената и успоравању базне инфлације. Монетарна политика је одговарајуће рестриктивна, а ММФ за 2026. и 2027. годину пројектује инфлацију од око 3%, односно око централне вредности циља Народне банке Србије.
• Упркос већем увозу, који је у складу с већим јавним инвестицијама, као и слабијој екстерној тражњи, девизне резерве Србије су очуване на високом нивоу. ММФ пројектује и да ће девизне резерве бити на високом нивоу и у наредном периоду, остајући важна подршка одрживости екстерне позиције Србије.
• ММФ оцењује и да, упркос додатно повећаним јавним инвестицијама, фискални дефицит остаје под контролом захваљујући снажним приходима и пажљивом управљању текућом потрошњом.
ММФ оцењује и да су ризици за наредни период повећани. Глобално успоравање и даља геоекономска фрагментација могу утицати на извоз и стране директне инвестиције. На домаћем плану, појачане политичке тензије могу утицати на инвестиционо и потрошачко поверење. Ипак, Србија је добро позиционирана за управљање потенцијалним шоковима – девизне резерве и депозити владе су високи, јавни дуг опада, а банке су добро капитализоване и ликвидне.
Госпођа Гита Гопинат, први заменик генералног директора ММФ-а, истакла је следеће:
• Промишљене макроекономске политике Србије и снажна сарадња с ММФ-ом донеле су импресивне резултате. Раст је остао отпоран, а фискални и спољни заштитни механизми су ојачани. Захваљујући и томе, Србија је 2024. године први пут добила инвестициони кредитни рејтинг.
• У оквиру актуелног Инструмента за координацију политика, српске власти су наставиле посвећеност здравим економским политикама и структурним реформама.
• С обзиром на ублажавање инфлације и појачане изазове из домаћег и спољног окружења, планирана фискална експанзија која је усмерена на инвестиције може ублажити краткорочно успоравање и подржати раст на средњи рок. Фискална политика која обезбеђује циљани дефицит, који чува фискални кредибилитет и ограничава текућу потрошњу, остаје важно сидро укупне стабилности.
• Даље реформе у енергетском сектору кључне су за стабилно снабдевање енергијом.
Србија се суочава са изазовима средњег рока, укључујући старење становништва. Даље јачање продуктивности биће кључно за одржавање конвергенције с развијеним економијама.
Генерално, извршни директори ММФ-а похвалили су добре макроекономске политике Србије и снажну посвећеност реформама.
Истакли су значај одржавања фискалне дисциплине, поновног јачања заштитних механизама од шокова и повећања продуктивности. Нагласили су да фискални дефицит од 3,0% бруто домаћег производа или нижи омогућава приоритетно инвестиционо трошење, уз очување тешко стеченог фискалног кредибилитета. Поздравили су посвећеност власти примени посебних фискалних правила за плате и пензије, која ће подржати стабилну путању смањења учешћа јавног дуга у бруто домаћем производу и додатно ојачати поверење инвеститора. Поздравили су и посвећеност власти јачању финансијске одрживости државних предузећа из енергетског сектора и подршку улагањима у разноврснији енергетски микс.
„И одлука Одбора извршних директора ММФ-а јесте додатна потврда да у Србији водимо добру економску политику. У периоду изражене глобалне неизвесности, резерве које смо изградили и стабилност коју смо обезбедили нису само основа поверења грађана и инвеститора – они су ресурс за будућност. И ММФ оцењује да су девизне резерве Србије и према њиховој методологији на изузетно високом нивоу, а ја додајем да смо у јуну били нето купци девиза на међубанкарском девизном тржишту и да смо количину злата у нашим резервама повећали на преко педесет тона, што говори о одговорном управљању, које је увек важно, а посебно у условима у којима свет данас послује”, закључила је гувернер Јоргованка Табаковић.
(Актуелни Инструмент за координацију политика одобрен је Републици Србији 9. децембра 2024. на период од 36 месеци саветодавног је карактера и не предвиђа коришћење финансијских средстава. Одобрава се земљама које спроводе кредибилну економску политику. Програм се разматра у оквиру редовних полугодишњих разматрања.
Консултације по члану IV Статута ММФ-а обављају се са свим земљама чланицама у оквиру надзорне функције и представљају редован, годишњи преглед економске и финансијске политике једне земље, којим се даје сигнал инвеститорима и међународним институцијама о кредибилитету спровођења економске политике и реформским приоритетима земље. Претходне консултације по овом основу с Републиком Србијом успешно су обављене 2023. године).
Кабинет гувернера
