10/07/2025
Поводом неистине садржане у наслову на првој страни данашњег издања дневних новина „Данас“, где се наводи да је у фокусу спољни дуг, који износи скоро 50 милијарди евра, и да су највећи дугови према домаћој привреди, Међународном монетарном фонду и Кинезима, Народна банка Србије има обавезу да прецизно информише јавност и детаљно образложи податке о висини и структури спољног дуга, као и о томе ко су највећи повериоци, како би се избегла погрешна тумачења у јавности.
Спољни дуг земље представља укупан спољни дуг резидената Републике Србије према иностранству – државе и приватног сектора, тј. дуг државе, домаће привреде, банака и осталих сектора према иностранству. Из саме дефиниције спољног дуга произлази да у оквиру спољног дуга не могу бити највећа дуговања према домаћој привреди, јер оно што једни резиденти дугују другим резидентима не улази у спољни дуг.
Према последњим расположивим подацима Народне банке Србије за март 2025. године, спољни дуг земље износи 49,0 милијарди евра, а његово учешће у бруто домаћем производу 58,6% и смањено је у односу на крај 2024, када је износило 59,2%. Од укупног спољног дуга, спољни дуг јавног сектора износи 26,4 милијарде евра, или 53,8% укупног спољног дуга. У оквиру приватног сектора, дуг привреде према иностранству износи 19,1 милијарду евра, или 39% укупног спољног дуга, док дуг банака износи 7,2% укупног спољног дуга. У односу на крај 2024, стање спољног дуга повећано је за близу 252 милиона евра, у потпуности по основу раста задуживања приватног сектора, док је спољни дуг јавног сектора смањен за 266 милиона евра.
Од укупног спољног дуга јавног сектора од 26,4 милијарде евра на крају марта, дуг државе према Међународном монетарном фонду износи 2,4 милијарде евра, што чини 9% укупног спољног дуга државе и половина дуга се односи на средства Међународног монетарног фонда по основу алокације специјалних права вучења, а половина на средства повучена у оквиру стендбај аранжмана из 2022. године. Напомињемо да Народна банка Србије нема дуг према Међународном монетарном фонду. При томе, средства која су била планирана стендбај аранжманом с Међународним монетарним фондом из 2022. године у укупном износу од 1,9 милијарди специјалних права вучења (oко 2,4 милијарде евра), а која су била намењена макроекономској стабилности у условима светске енергетске кризе, нису повучена у целости, већ у износу од 1,2 милијарде евра кроз две транше, заједно посматрано. Након завршетка другог разматрања овог програма, а с обзиром на акумулирање знатног износа девизних резерви, стварање фискалног простора и одрживо финансирање платног биланса, у преосталом трајању овај аранжман је био третиран као аранжман из предострожности. У међувремену је тај аранжман замењен новим видом сарадње у оквиру Инструмента за координацију политика, који не подразумева повлачење финансијских средстава. Такође, важно је нагласити да алокације специјалних права вучења Међународног монетарног фонда немају обавезу враћања главнице, већ се само камата измирује на тромесечном нивоу, а имају за циљ да утичу позитивно на јачање резерви и отпорности земље на екстерне ризике.
Највећи део спољног дуга јавног сектора представља дуг по основу емитованих еврообвезница на међународном тржишту од близу 9 милијарди евра, за којим следе средства од међународних финансијских институција у износу од 7,83 милијарде евра, у које спада и Међународни монетарни фонд, док се на дуг према страним владама, развојним банкама и агенцијама страних влада односи 7,2 милијарде евра.
Кабинет гувернера
