10.07.2025.
Povodom neistine sadržane u naslovu na prvoj strani današnjeg izdanja dnevnih novina „Danas“, gde se navodi da je u fokusu spoljni dug, koji iznosi skoro 50 milijardi evra, i da su najveći dugovi prema domaćoj privredi, Međunarodnom monetarnom fondu i Kinezima, Narodna banka Srbije ima obavezu da precizno informiše javnost i detaljno obrazloži podatke o visini i strukturi spoljnog duga, kao i o tome ko su najveći poverioci, kako bi se izbegla pogrešna tumačenja u javnosti.
Spoljni dug zemlje predstavlja ukupan spoljni dug rezidenata Republike Srbije prema inostranstvu – države i privatnog sektora, tj. dug države, domaće privrede, banaka i ostalih sektora prema inostranstvu. Iz same definicije spoljnog duga proizlazi da u okviru spoljnog duga ne mogu biti najveća dugovanja prema domaćoj privredi, jer ono što jedni rezidenti duguju drugim rezidentima ne ulazi u spoljni dug.
Prema poslednjim raspoloživim podacima Narodne banke Srbije za mart 2025. godine, spoljni dug zemlje iznosi 49,0 milijardi evra, a njegovo učešće u bruto domaćem proizvodu 58,6% i smanjeno je u odnosu na kraj 2024, kada je iznosilo 59,2%. Od ukupnog spoljnog duga, spoljni dug javnog sektora iznosi 26,4 milijarde evra, ili 53,8% ukupnog spoljnog duga. U okviru privatnog sektora, dug privrede prema inostranstvu iznosi 19,1 milijardu evra, ili 39% ukupnog spoljnog duga, dok dug banaka iznosi 7,2% ukupnog spoljnog duga. U odnosu na kraj 2024, stanje spoljnog duga povećano je za blizu 252 miliona evra, u potpunosti po osnovu rasta zaduživanja privatnog sektora, dok je spoljni dug javnog sektora smanjen za 266 miliona evra.
Od ukupnog spoljnog duga javnog sektora od 26,4 milijarde evra na kraju marta, dug države prema Međunarodnom monetarnom fondu iznosi 2,4 milijarde evra, što čini 9% ukupnog spoljnog duga države i polovina duga se odnosi na sredstva Međunarodnog monetarnog fonda po osnovu alokacije specijalnih prava vučenja, a polovina na sredstva povučena u okviru stendbaj aranžmana iz 2022. godine. Napominjemo da Narodna banka Srbije nema dug prema Međunarodnom monetarnom fondu. Pri tome, sredstva koja su bila planirana stendbaj aranžmanom s Međunarodnim monetarnim fondom iz 2022. godine u ukupnom iznosu od 1,9 milijardi specijalnih prava vučenja (oko 2,4 milijarde evra), a koja su bila namenjena makroekonomskoj stabilnosti u uslovima svetske energetske krize, nisu povučena u celosti, već u iznosu od 1,2 milijarde evra kroz dve tranše, zajedno posmatrano. Nakon završetka drugog razmatranja ovog programa, a s obzirom na akumuliranje znatnog iznosa deviznih rezervi, stvaranje fiskalnog prostora i održivo finansiranje platnog bilansa, u preostalom trajanju ovaj aranžman je bio tretiran kao aranžman iz predostrožnosti. U međuvremenu je taj aranžman zamenjen novim vidom saradnje u okviru Instrumenta za koordinaciju politika, koji ne podrazumeva povlačenje finansijskih sredstava. Takođe, važno je naglasiti da alokacije specijalnih prava vučenja Međunarodnog monetarnog fonda nemaju obavezu vraćanja glavnice, već se samo kamata izmiruje na tromesečnom nivou, a imaju za cilj da utiču pozitivno na jačanje rezervi i otpornosti zemlje na eksterne rizike.
Najveći deo spoljnog duga javnog sektora predstavlja dug po osnovu emitovanih evroobveznica na međunarodnom tržištu od blizu 9 milijardi evra, za kojim slede sredstva od međunarodnih finansijskih institucija u iznosu od 7,83 milijarde evra, u koje spada i Međunarodni monetarni fond, dok se na dug prema stranim vladama, razvojnim bankama i agencijama stranih vlada odnosi 7,2 milijarde evra.
Kabinet guvernera
