13/07/2025
Питања: Хрвати су предложили измене закона којим се предвиђа увођење пакета бесплатних услуга за све грађане који на своје рачуне примају редовна примања, као што су плата, пензија или социјална давања. Према предлогу биће бесплатно отварање, управљање и затварање основног рачуна, коришћење онлајн или мобилног банкарства, полагање и подизање готовине на шалтерима или банкоматима, издавање и коришћење дебитне картице, плаћање картицама у продавницама. Да ли је реално да и банке које послују у Србији се одлуче на овај корак?
Одговор: Народна банка Србије је пре три године, односно у августу 2022. постигла договор са банкама да уведу мораторијум на повећање накнада у вези са платним услугама (дакле обухвата све накнаде, а не само месечну накнаду за одржавање рачуна), а да оне које су те накнаде повећале од 2020. године те накнаде врате на претходни ниво пре повећања, односно да их смање за 30%. Поред ове краткорочне мере, Народна банка Србије je, у циљу заштите стандарда грађана у погледу платних услуга, као трајну меру усвојила Одлуку о платном рачуну са основним услугама којом се ближе уређују право потрошача на платни рачун са основним услугама, врсте услуга које тај рачун обухвата и ограничавају износи накнада које банке могу да наплате у вези с тим рачуном.
У складу са Законом о платним услугама, као и претходно наведеном Одлуком, банка је дужна да потрошачу који има законит боравак у Републици Србији а нема отворен платни рачун код банке – на његов захтев омогући отварање и коришћење платног рачуна са основним услугама, чиме је омогућено отварање рачуна који је доступан свим грађанима и који притом може да задовољи потребе за платним услугама веома широког круга становништва. Максимални износ месечне накнаде за платни рачун са основним услугама износи 150 динара, и обухвата најмање следеће услуге: отварање, вођење и гашење платног рачуна, уплата/исплата готовог новца (на шалтеру/банкомату исте банке); пренос са рачуна на рачун (на шалтеру/путем електронског и мобилног банкарства); коришћење дебитне картице и достављање обавештења у вези са извршеним платним трансакцијама у складу са начином уговореним оквирним уговором. Притом, евентуална накнада за налог који се издају путем електронског или мобилног банкарства мора бити нижи за 30% у односу на ту најнижу накнаду коју банка наплаћује корисницима других пакета. Поред тога, гарантовано је корисницима да могу да тај рачун надограде са неким додатним услугама, а да их ти додаци у збиру са 150 динара и даље коштају мање од месечне накнаде за следећи, скупљи пакет. Те додатне услуге које се могу надоградити по ограниченој цени су: дозвољено прекорачење рачуна, услуга коришћења основне кредитне картице са свим функционалностима које тај платни инструмент има код следећег пакета платних рачуна , услуга отварања и вођења девизног платног рачуна и услуга издавања чекова. Ограничење се огледа у томе да ако корисник надогради једну од ове две услуге, цена за ту додатну услугу не може бити већа од 50% разлике између цене скупљег пакета где је та додатна услуга бесплатна (обухваћена пакетом) и 150 динара. Нпр. ако је месечна накнада пакета који укључује кредитну картицу 300 динара, накнада за издавање и коришћење кредитне картице у оквиру пакета основног рачуна не може бити већа од 75 динара. Постоји још једно ограничење, а то је да ако корисник користи више додатних услуга, онда га у збиру са месечном накнадом од 150 динара те додатне услуге не могу коштати више од 80% месечне накнаде за следећи скупљи пакет. На овај начин је веома широком кругу корисника омогућено да по ограниченој цени користе услуге које задовољавају готово све њихове потребе за платним услугама.
Када говоримо о упоредним примерима, треба имати у виду да је Португал као вишедеценијска чланица ЕУ, применио модел који је веома сличан моделу који је прописала НБС. Иначе, приликом одлучивања о примени одређеног решења и модела, те 2022. разматрана су решења попут овог који наводите, али то решење иако је популарно (бесплатно одржавање рачуна) те површно посматрано и краткорочно заиста представља бенефит за кориснике, упитно је из више разлога.
Најпре, хрватски модел који значи да корисник рачуна за плаћање (појам који обухвата све врсте трансакционих рачуна грађана) има право на одређене врсте (број) бесплатних услуга. То значи да ће корисници који желе неке додатне услуге које нису обухваћене пакетом бесплатних, морати да их плате одвојено. Другим речима, ради се о подстицању, а можемо рећи и принудном одвајања услуга (eng. unbundling) што дугорочно посматрано може бити скупље за кориснике, а такође и нарушити њихово корисничко искуство. Европска унија изричито дозвољава обједињавање услуга (што значи право корисника да купи пакет услуга или те услуге одвојено) управо зато јер таква пракса често води бенефитима за кориснике, квалитетнијим услугама и бољем корисничком искуству уз истовремено ниже трошкове за пружаоце тих услуга и подстицај ка иновацијама.
Осим тога, поставља се питање тзв. унакрсног негативног субвенционисања, будући да банке свакако имају трошкове у вези са пружањем платних услуга – другим речима поставља се питање од кога ће банке да наплате те трошкове, када их не наплаћују од оних који их користе. С тим у вези подсећамо на искуство из Уједињеног Краљевства, где од средине 80-тих постоји најшире коришћен производ – бесплатан текући рачун ако је салдо позитиван (free if in credit account). Када је Канцеларија за фер трговину (Office of Fair Trading) покренула поступак пред судом ради утврђивања неправичности накнаде за недозвољено прекорачење по рачуну, откривено је да је тај бесплатан текући рачун (free if in credit account) „опасан мит“ како га је садашњи гувернер Централне банке Енглеске назвао. Другим речима, показало се како мањина корисника (око 12 милиона) који једва „састављају крај са крајем“ (енг. hard to make ends meet) и плаћају високе накнаде и камате на недозвољено и дозвољено прекорачење покривају трошкове одржавања бесплатних рачуна (око 42 милиона корисника).
Иначе, у Хрватској се до сада платни рачун са основним услугама користио знатно мање него у Србији. Наиме, како се наводи у образложењу предлога закона на који се позивате, у Хрватској је у 2024. било 6.791 основних платних рачуна, док у Србији само једна банка има отворених (активних) 140.000 основних рачуна (то је додуше између осталог и резултат статусне промене где је банка све кориснике ранијег основног пакета пребацила на овај рачун, с тим да је само у периоду од априла до данас отворила нових 2.683 рачуна са основним услугама).
У сваком случају, НБС активно прати и анализира упоредна законска решења али и искуства у њиховој примени, што укључује и Хрватску, али и многе друге земље ЕУ и шире, водећи рачуна о краткорочним, али и дугорочним ефектима мера које предузима.
Кабинет гувернера
