13.07.2025.
Pitanja: Hrvati su predložili izmene zakona kojim se predviđa uvođenje paketa besplatnih usluga za sve građane koji na svoje račune primaju redovna primanja, kao što su plata, penzija ili socijalna davanja. Prema predlogu biće besplatno otvaranje, upravljanje i zatvaranje osnovnog računa, korišćenje onlajn ili mobilnog bankarstva, polaganje i podizanje gotovine na šalterima ili bankomatima, izdavanje i korišćenje debitne kartice, plaćanje karticama u prodavnicama. Da li je realno da i banke koje posluju u Srbiji se odluče na ovaj korak?
Odgovor: Narodna banka Srbije je pre tri godine, odnosno u avgustu 2022. postigla dogovor sa bankama da uvedu moratorijum na povećanje naknada u vezi sa platnim uslugama (dakle obuhvata sve naknade, a ne samo mesečnu naknadu za održavanje računa), a da one koje su te naknade povećale od 2020. godine te naknade vrate na prethodni nivo pre povećanja, odnosno da ih smanje za 30%. Pored ove kratkoročne mere, Narodna banka Srbije je, u cilju zaštite standarda građana u pogledu platnih usluga, kao trajnu meru usvojila Odluku o platnom računu sa osnovnim uslugama kojom se bliže uređuju pravo potrošača na platni račun sa osnovnim uslugama, vrste usluga koje taj račun obuhvata i ograničavaju iznosi naknada koje banke mogu da naplate u vezi s tim računom.
U skladu sa Zakonom o platnim uslugama, kao i prethodno navedenom Odlukom, banka je dužna da potrošaču koji ima zakonit boravak u Republici Srbiji a nema otvoren platni račun kod banke – na njegov zahtev omogući otvaranje i korišćenje platnog računa sa osnovnim uslugama, čime je omogućeno otvaranje računa koji je dostupan svim građanima i koji pritom može da zadovolji potrebe za platnim uslugama veoma širokog kruga stanovništva. Maksimalni iznos mesečne naknade za platni račun sa osnovnim uslugama iznosi 150 dinara, i obuhvata najmanje sledeće usluge: otvaranje, vođenje i gašenje platnog računa, uplata/isplata gotovog novca (na šalteru/bankomatu iste banke); prenos sa računa na račun (na šalteru/putem elektronskog i mobilnog bankarstva); korišćenje debitne kartice i dostavljanje obaveštenja u vezi sa izvršenim platnim transakcijama u skladu sa načinom ugovorenim okvirnim ugovorom. Pritom, eventualna naknada za nalog koji se izdaju putem elektronskog ili mobilnog bankarstva mora biti niži za 30% u odnosu na tu najnižu naknadu koju banka naplaćuje korisnicima drugih paketa. Pored toga, garantovano je korisnicima da mogu da taj račun nadograde sa nekim dodatnim uslugama, a da ih ti dodaci u zbiru sa 150 dinara i dalje koštaju manje od mesečne naknade za sledeći, skuplji paket. Te dodatne usluge koje se mogu nadograditi po ograničenoj ceni su: dozvoljeno prekoračenje računa, usluga korišćenja osnovne kreditne kartice sa svim funkcionalnostima koje taj platni instrument ima kod sledećeg paketa platnih računa , usluga otvaranja i vođenja deviznog platnog računa i usluga izdavanja čekova. Ograničenje se ogleda u tome da ako korisnik nadogradi jednu od ove dve usluge, cena za tu dodatnu uslugu ne može biti veća od 50% razlike između cene skupljeg paketa gde je ta dodatna usluga besplatna (obuhvaćena paketom) i 150 dinara. Npr. ako je mesečna naknada paketa koji uključuje kreditnu karticu 300 dinara, naknada za izdavanje i korišćenje kreditne kartice u okviru paketa osnovnog računa ne može biti veća od 75 dinara. Postoji još jedno ograničenje, a to je da ako korisnik koristi više dodatnih usluga, onda ga u zbiru sa mesečnom naknadom od 150 dinara te dodatne usluge ne mogu koštati više od 80% mesečne naknade za sledeći skuplji paket. Na ovaj način je veoma širokom krugu korisnika omogućeno da po ograničenoj ceni koriste usluge koje zadovoljavaju gotovo sve njihove potrebe za platnim uslugama.
Kada govorimo o uporednim primerima, treba imati u vidu da je Portugal kao višedecenijska članica EU, primenio model koji je veoma sličan modelu koji je propisala NBS. Inače, prilikom odlučivanja o primeni određenog rešenja i modela, te 2022. razmatrana su rešenja poput ovog koji navodite, ali to rešenje iako je popularno (besplatno održavanje računa) te površno posmatrano i kratkoročno zaista predstavlja benefit za korisnike, upitno je iz više razloga.
Najpre, hrvatski model koji znači da korisnik računa za plaćanje (pojam koji obuhvata sve vrste transakcionih računa građana) ima pravo na određene vrste (broj) besplatnih usluga. To znači da će korisnici koji žele neke dodatne usluge koje nisu obuhvaćene paketom besplatnih, morati da ih plate odvojeno. Drugim rečima, radi se o podsticanju, a možemo reći i prinudnom odvajanja usluga (eng. unbundling) što dugoročno posmatrano može biti skuplje za korisnike, a takođe i narušiti njihovo korisničko iskustvo. Evropska unija izričito dozvoljava objedinjavanje usluga (što znači pravo korisnika da kupi paket usluga ili te usluge odvojeno) upravo zato jer takva praksa često vodi benefitima za korisnike, kvalitetnijim uslugama i boljem korisničkom iskustvu uz istovremeno niže troškove za pružaoce tih usluga i podsticaj ka inovacijama.
Osim toga, postavlja se pitanje tzv. unakrsnog negativnog subvencionisanja, budući da banke svakako imaju troškove u vezi sa pružanjem platnih usluga – drugim rečima postavlja se pitanje od koga će banke da naplate te troškove, kada ih ne naplaćuju od onih koji ih koriste. S tim u vezi podsećamo na iskustvo iz Ujedinjenog Kraljevstva, gde od sredine 80-tih postoji najšire korišćen proizvod – besplatan tekući račun ako je saldo pozitivan (free if in credit account). Kada je Kancelarija za fer trgovinu (Office of Fair Trading) pokrenula postupak pred sudom radi utvrđivanja nepravičnosti naknade za nedozvoljeno prekoračenje po računu, otkriveno je da je taj besplatan tekući račun (free if in credit account) „opasan mit“ kako ga je sadašnji guverner Centralne banke Engleske nazvao. Drugim rečima, pokazalo se kako manjina korisnika (oko 12 miliona) koji jedva „sastavljaju kraj sa krajem“ (eng. hard to make ends meet) i plaćaju visoke naknade i kamate na nedozvoljeno i dozvoljeno prekoračenje pokrivaju troškove održavanja besplatnih računa (oko 42 miliona korisnika).
Inače, u Hrvatskoj se do sada platni račun sa osnovnim uslugama koristio znatno manje nego u Srbiji. Naime, kako se navodi u obrazloženju predloga zakona na koji se pozivate, u Hrvatskoj je u 2024. bilo 6.791 osnovnih platnih računa, dok u Srbiji samo jedna banka ima otvorenih (aktivnih) 140.000 osnovnih računa (to je doduše između ostalog i rezultat statusne promene gde je banka sve korisnike ranijeg osnovnog paketa prebacila na ovaj račun, s tim da je samo u periodu od aprila do danas otvorila novih 2.683 računa sa osnovnim uslugama).
U svakom slučaju, NBS aktivno prati i analizira uporedna zakonska rešenja ali i iskustva u njihovoj primeni, što uključuje i Hrvatsku, ali i mnoge druge zemlje EU i šire, vodeći računa o kratkoročnim, ali i dugoročnim efektima mera koje preduzima.
Kabinet guvernera
