28/07/2025
Питања: Под којим условима банка може (и да ли искључиво другој банци) да уступи потраживања према клијенту физичком лицу? Да ли је банка обавезна да клијента обавести, и у ком року, да је потраживање прешло на другу банку? Сме ли нова банка да дужнику зарачунава другачију камату од иницијално одобрене? Када је реч о уступању потраживања банака у стечају, да ли важе иста правила као и за активне банке? Када застаревају потраживања банака од дужника физичког лица по основу кредитног задужења? Да ли је реч о општем року застарелости из Закона о облигационом односу (десет година)? Да ли се наступање застарелости овог потраживања рачуна од дана истека тог рока (нпр. тих десет година) у односу на датум доспећа последње рате кредита или на неки други начин? Шта се дешава у ситуацији ако су банци заједно са уступљеним потраживањем уступљена и средства обезбеђења – хипотека на непокретности, залога на аутомобилу или менице, на пример да ли нова банка може да се наплати из тих средстава обезбеђења чак и ако је потраживање застарело? Да ли Народна банка Србије поседује податке колико потраживања (број и износ) су банке до сада уступиле другим банкама?
Одговор: Пропис који је у надлежности Народне банке Србије – Закон о заштити корисника финансијских услуга допушта могућност уступања потраживања које банка има према физичком лицу кориснику финансијских услуга једино другој банци. У складу са овим законом, банка је дужна да о уступању потраживања обавести корисника без одлагања, при чему корисник задржава сва права која су уговорена, као и право истицања приговора према другој банци које је имао и према првој банци, а друга банка не може корисника довести у неповољнији положај од положаја који би имао да то потраживање није пренето и корисник због тога не може бити изложен додатним трошковима. То заправо значи да нова банка не може да зарачуна вишу камату од иницијално уговорене, с тим што нема препрека да примени нижу каматну стопу тј. повољније услове отплате. Такође, банка има обавезу да пре доношења одлуке о уступању потраживања од физичког лица другој банци процени утицај тог уступања на одређене параметре пословања, као и да о намераваном уступању обавести Народну банку Србије најкасније 30 дана пре закључења уговора о уступању, уз достављање прописане документације, те да о извршеном уступању обавесте Народну банку Србије у року од пет дана од дана уступања. Предмет уступања могу бити потраживања банке из уговора о кредиту, уговора о дозвољеном прекорачењу рачуна и уговора о издавању и коришћењу кредитне картице, као и по основу недозвољеног прекорачења.
У ситуацији када се стекну услови за отварање стечајног поступка или поступка ликвидације престају све надлежности Народне банке Србије у односу на ту банку, а функцију стечајног/ликвидационог управника врши Агенција за осигурање депозита, која је надлежна за спровођење свих радњи и поступака банке у стечају, односно у ликвидацији. Међутим, услед наведеног не престаје обавеза корисника финансијских услуга да и даље измирује своје обавезе према банци у стечају, што је дефинисано другим релевантним прописима.
У вези с питањем о застарелости потраживања банке од дужника физичких лица по основу уговора о кредиту, указујемо на то да се у конкретном случају примењују општа правила за застарелост која су уређена одредбама Закона о облигационим односима, те се на уговор о кредиту примењује општи рок застарелости од десет година. Међутим, указујемо на прекид застарелости, уређен истим законом, који подразумева ситуацију која настаје радњом повериоца или дужника, а има за последицу да се време које је протекло пре прекида не рачуна у законом предвиђени рок за застарелост, те застарни рок почиње тећи изнова после прекида. Застаревање које почиње тећи изнова после прекида навршава се кад протекне онолико времена колико је законом одређено за застаревање које је прекинуто. Радње које утичу на прекид застарелости јесу радње дужника (на пример, признање или исплата дуга, давање обезбеђења, отплата камате од стране дужника) и повериоца (на пример, подношење тужбе односно предузимање било које друге радње пред судом или надлежним органом ради утврђивања, обезбеђења или остварења потраживања).
Са уступањем потраживања преносе се и споредна права, као што су хипотека, залога, права из уговора с јемцем, права на камату, уговорну казну и слично. Дужник чије је потраживање уступљено задржава сва права која су уговорена, као и право истицања приговора према пријемнику, а пријемник га не може довести у неповољнији положај од положаја који би имао да његово потраживање није уступљено и не може бити изложен додатним трошковима.
Застарелост потраживања које је обезбеђено уређено је такође одредбама Закона о облигационим односима, којима је прописано да се, кад протекне време застарелости, поверилац чије је потраживање обезбеђено залогом или хипотеком може намирити само из оптерећене ствари ако је држи у рукама или ако је његово право уписано у јавној књизи. Међутим, застарела потраживања камата и других повремених давања не могу се намирити ни из оптерећене ствари. Када је реч о хипотеци, као средству обезбеђења, у складу са одредбама Закона о хипотеци, хипотекарни поверилац може да се намири из вредности хипотековане непокретности и после застарелости обезбеђеног потраживања, при чему се камата и друга повремена давања не могу намирити из предмета хипотеке.
Најзад, према подацима којима располаже Народна банка Србије, у периоду 2013–2025. године укупан износ уступљених потраживања банака од правних и физичких лица која су пренетa другим банкама износи 81,8 милијарди динара.
Кабинет гувернера
