04/09/2025
Питања: У Европској унији се за неколико година планира увођење дигиталног евра. Када би тако нешто требало очекивати у Србији? Да ли се размишља о увођењу дигиталног динара? Колики је удео готовине у плаћањима у Србији? Да ли увођење дигиталног евра значи гашење готовинског плаћања? Које су предности, а које мане плаћања дигиталним евром?
Одговор: Дигиталне валуте централних банака (енгл. Central Bank Digital Currencies – CBDC) издаје и за њихову вредност гарантује централна банка, те оне самим тим представљају законско средство плаћања у дигиталном облику, због чега их треба разликовати од виртуелних, тј. криптовалута које издају приватна, правна и/или физичка лица и које не представљају законско средство плаћања (осим у занемарљивом броју случајева у одређеним државама). У складу са Законом о Народној банци Србије, Народна банка Србије има искључиво право издавања динара у дигиталном облику (дигитални динар), у складу с прописом који може донети Извршни одбор.
Народна банка Србије пажљиво прати развој у области дигиталних валута централних банака на глобалном нивоу (укључујући дигитални евро) и учествује у размени искустава и дискусијама на ту тему с другим централним банкама. Посебна пажња поклања се анализи питања веће финансијске инклузије, заштите приватности и веће ефикасности у односу на електронско и дигитално банкарство и електронски новац, инструменте који су већ дужи низ година присутни у финансијском сектору. Осим поменутог, актуелно је и питање примене дигиталних валута за унапређење реализације прекограничних трансакција развојем инфраструктуре за повезивање решења различитих земаља. У овом тренутку обављају се само прелиминарне анализе у вези са увођењем дигиталног динара у Републици Србији јер његово увођење није неопходно у кратком року, будући да је у Републици Србији од октобра 2018. године у употреби систем за инстант плаћања – IPS НБС систем, којим је омогућено извршавање трансакција у било које доба дана током сваког дана у години, и то готово тренутно, односно у року од свега неколико секунди, што и јесу основне функционалности дигиталних валута централних банака у оном облику који се тренутно разматра у државама које имају конкретне пројекте о увођењу ових дигиталних валута.
Напомињемо да у свим државама у којима постоје пројекти који се односе на могућност увођења дигиталне валуте централне банке издавање таквих дигиталних валута не значи укидање готовине, него би представљало алтернативу постојећим готовинским и безготовинским начинима плаћања, што се односи и на дигитални евро. Као основна предност дигиталних валута централних банака (укључујући дигитални евро) у односу на постојеће безготовинске начине плаћања наводи се могућност офлајн (енгл. offline) плаћања (тако што се одређени новчани износ претходно депонује у дигитални новчаник), чиме се у одређеној мери обезбеђује приватност корисника при плаћању, јер посредници у плаћању (банке и други овлашћени посредници преко којих се корисницима дистрибуира дигитална валута) немају податке о свим трансакцијама корисника. С друге стране, офлајн плаћање је ограничено на одређени износ, како би се спречило прекомерно депоновање новца у дигиталне новчанике и очувала финансијска стабилност, тако да је за трансакције у већем износу потребно повезивање дигиталног новчаника с банкарским рачуном.
Народна банка Србије сагласно Одлуци о садржини, роковима и начину достављања података које пружаоци платних услуга достављају Народној банци Србије прикупља податке од пружалаца платних услуга о употреби платних инструмената, али не располаже подацима о плаћањима извршеним готовином код трговаца на продајним местима. Према подацима за друго тромесечје 2025. године, безготовинска плаћања и даље бележе тренд раста, тако да је употребом картица које су издале домаће банке у продајним објектима широм Србије у другом тромесечју 2025. извршено за 18,4% више трансакција него у другом тромесечју 2024. године, а број плаћања употребом картица банака које не послују у Републици Србији порастао је за 8,9%. У другом тромесечју 2025. проширена је и прихватна мрежа на укупно 177.185 ПОС терминала, што је за 19,0%, или за 28.262 нова уређаја више него у другом тромесечју 2024. године, а број виртуелних продајних места порастао је за 19,1%. Поред тога, у другом тромесечју 2025. извршено је за 38,3% више трансакција куповине робе и услуга картицама и електронским новцем на интернету у свим валутама него у другом тромесечју 2024.године.
Кабинет гувернера
