04.09.2025.
Pitanja: U Evropskoj uniji se za nekoliko godina planira uvođenje digitalnog evra. Kada bi tako nešto trebalo očekivati u Srbiji? Da li se razmišlja o uvođenju digitalnog dinara? Koliki je udeo gotovine u plaćanjima u Srbiji? Da li uvođenje digitalnog evra znači gašenje gotovinskog plaćanja? Koje su prednosti, a koje mane plaćanja digitalnim evrom?
Odgovor: Digitalne valute centralnih banaka (engl. Central Bank Digital Currencies – CBDC) izdaje i za njihovu vrednost garantuje centralna banka, te one samim tim predstavljaju zakonsko sredstvo plaćanja u digitalnom obliku, zbog čega ih treba razlikovati od virtuelnih, tj. kriptovaluta koje izdaju privatna, pravna i/ili fizička lica i koje ne predstavljaju zakonsko sredstvo plaćanja (osim u zanemarljivom broju slučajeva u određenim državama). U skladu sa Zakonom o Narodnoj banci Srbije, Narodna banka Srbije ima isključivo pravo izdavanja dinara u digitalnom obliku (digitalni dinar), u skladu s propisom koji može doneti Izvršni odbor.
Narodna banka Srbije pažljivo prati razvoj u oblasti digitalnih valuta centralnih banaka na globalnom nivou (uključujući digitalni evro) i učestvuje u razmeni iskustava i diskusijama na tu temu s drugim centralnim bankama. Posebna pažnja poklanja se analizi pitanja veće finansijske inkluzije, zaštite privatnosti i veće efikasnosti u odnosu na elektronsko i digitalno bankarstvo i elektronski novac, instrumente koji su već duži niz godina prisutni u finansijskom sektoru. Osim pomenutog, aktuelno je i pitanje primene digitalnih valuta za unapređenje realizacije prekograničnih transakcija razvojem infrastrukture za povezivanje rešenja različitih zemalja. U ovom trenutku obavljaju se samo preliminarne analize u vezi sa uvođenjem digitalnog dinara u Republici Srbiji jer njegovo uvođenje nije neophodno u kratkom roku, budući da je u Republici Srbiji od oktobra 2018. godine u upotrebi sistem za instant plaćanja – IPS NBS sistem, kojim je omogućeno izvršavanje transakcija u bilo koje doba dana tokom svakog dana u godini, i to gotovo trenutno, odnosno u roku od svega nekoliko sekundi, što i jesu osnovne funkcionalnosti digitalnih valuta centralnih banaka u onom obliku koji se trenutno razmatra u državama koje imaju konkretne projekte o uvođenju ovih digitalnih valuta.
Napominjemo da u svim državama u kojima postoje projekti koji se odnose na mogućnost uvođenja digitalne valute centralne banke izdavanje takvih digitalnih valuta ne znači ukidanje gotovine, nego bi predstavljalo alternativu postojećim gotovinskim i bezgotovinskim načinima plaćanja, što se odnosi i na digitalni evro. Kao osnovna prednost digitalnih valuta centralnih banaka (uključujući digitalni evro) u odnosu na postojeće bezgotovinske načine plaćanja navodi se mogućnost oflajn (engl. offline) plaćanja (tako što se određeni novčani iznos prethodno deponuje u digitalni novčanik), čime se u određenoj meri obezbeđuje privatnost korisnika pri plaćanju, jer posrednici u plaćanju (banke i drugi ovlašćeni posrednici preko kojih se korisnicima distribuira digitalna valuta) nemaju podatke o svim transakcijama korisnika. S druge strane, oflajn plaćanje je ograničeno na određeni iznos, kako bi se sprečilo prekomerno deponovanje novca u digitalne novčanike i očuvala finansijska stabilnost, tako da je za transakcije u većem iznosu potrebno povezivanje digitalnog novčanika s bankarskim računom.
Narodna banka Srbije saglasno Odluci o sadržini, rokovima i načinu dostavljanja podataka koje pružaoci platnih usluga dostavljaju Narodnoj banci Srbije prikuplja podatke od pružalaca platnih usluga o upotrebi platnih instrumenata, ali ne raspolaže podacima o plaćanjima izvršenim gotovinom kod trgovaca na prodajnim mestima. Prema podacima za drugo tromesečje 2025. godine, bezgotovinska plaćanja i dalje beleže trend rasta, tako da je upotrebom kartica koje su izdale domaće banke u prodajnim objektima širom Srbije u drugom tromesečju 2025. izvršeno za 18,4% više transakcija nego u drugom tromesečju 2024. godine, a broj plaćanja upotrebom kartica banaka koje ne posluju u Republici Srbiji porastao je za 8,9%. U drugom tromesečju 2025. proširena je i prihvatna mreža na ukupno 177.185 POS terminala, što je za 19,0%, ili za 28.262 nova uređaja više nego u drugom tromesečju 2024. godine, a broj virtuelnih prodajnih mesta porastao je za 19,1%. Pored toga, u drugom tromesečju 2025. izvršeno je za 38,3% više transakcija kupovine robe i usluga karticama i elektronskim novcem na internetu u svim valutama nego u drugom tromesečju 2024.godine.
Kabinet guvernera
