06/11/2025

Говор гувернера Јоргованке Табаковић на презентацији извештаја Међународног монетарног фонда „Регионални економски изгледи – Европа”

Господине Штефане, добро нам дошли. Леву не могу да кажем добродошао јер је он овде наш домаћи, више смо ми добродошли на ову презентацију.

Али, пре него вам се обратим, морам да кажем да има нека стара изрека која каже „Срећа прати храбре“. Јел тако? Чак се срећом бави и Међународни монетарни фонд кроз питање да ли је срећа или добра политика иза резултата у тешким околностима. А ја ћу да кажем да ми имамо срећу. Заслужили смо је храброшћу да у овим најтежим временима, имамо подршку у Међународном монетарном фонду коју у Србији представља Лев Ратновски, шеф мисије и госпођа Анет Кјобе са њеним тимом. И заиста, да смо их бирали не бисмо могли изабрати тако посвећене, отворене и добронамерне сараднике какве смо добили у њима. И са посебним задовољством поздрављам, прво, наравно, оне који су увек ту, своје сараднике, поздрављам своје колеге, наше банкаре чији смо супервизори, а ја увек волим да кажем партнери, као и што је ММФ наш партнер, и све остале који су нашли за сходно да данас буду овде са нама.

Пре тачно једанаест месеци господин Вебер је у Народној банци Србије презентовао налазе прошлогодишњег регионалног економског извештаја Међународног монетарног фонда за Европу.

Ја данас желим посебну добродошлицу у Србију и Народну банку Србије господину Штефану Данингеру, који је помоћник директора Сектора за Европу у Међународном монетарном фонду. И посебно поздрављам и захваљујем се господину Леву Ратновском, који је и данас у функцији модератора, а за нас много важнија јесте његова функција сталног представника Међународног монетарног фонда у Србији.

У вашем овогодишњем извештају фокус је на изазовима и перспективама раста у Европи у условима растућих трговинских тензија, протекционизма и повећане државне потрошње. У окружењу обележеном геополитичким тензијама, фискалним ризицима и неповољним демографским кретањима — трговинске политике и структурне реформе издвајају се као кључни инструменти за убрзање опоравка и подстицање дугорочног раста.

Такође, у извештају се дају могући правци деловања за креаторе политика, а као одговор на стратешко питање: како пронаћи одрживу комбинацију мера која ће обуздати инфлацију, сачувати финансијску стабилност и отворити нове могућности за међународну трговину и развој?

Добра вест јесте то што анализе Међународног монетарног фонда показују да су изгледи за раст у државама Европске уније повољни, али постоје и важни предуслови да би се потенцијали преточили у конкретне резултате.

Да би повољни изгледи били на прави начин и искоришћени, носиоци политика морају да буду посвећени стратешком приступу заснованом на минимум три стуба – ефикаснија употреба ресурса, продубљивање јединственог тржишта и усклађивање националних и европских реформи.

Шта је једна од препорука носиоцима политика? Наставак отворене трговинске политике уз јачање трговинских споразума и продубљивање јединственог тржишта, док мере подршке морају да буду привремене и циљане.

У том смислу, важна је анализа Међународног монетарног фонда која показује да би смањење унутрашњих трговинских баријера за 1,25 процентних поена или спољних трговинских баријера за 3,5 процентних поена могло у потпуности да надокнади ефекат америчких тарифа на извоз Европске уније.

Једна од препорука јесте и неопходност креирања фискалних и екстерних резерви, чиме се јача отпорност економија. Због тога ћу се осврнути на ваше налазе изнете у октобарским Светским економским изгледима за 2025. годину у поглављу под називом „Добра срећа или добре политике у земљама у успону”. Закључак је очекиван. Добре политике, ојачани монетарни, фискални и макропруденцијални оквири у земљама у успону имали су кључну улогу током периода глобалних шокова, доприносећи вишем расту и нижој инфлацији. У поређењу с периодом пре глобалне финансијске кризе, напредак у овим областима допринео је у просеку вишем привредном расту за 0,5 процентних поена и нижој инфлацији за 0,6 процентних поена током новијих глобалних шокова.

У анализи је обухваћена и Србија, за коју важи иста оцена, што је и тим Међународног монетарног фонда за Србију недавно закључио. Цитирам.

„Захваљујући обезбеђеној макроекономској отпорности, привреда Србије добро је позиционирана да поново убрза раст када привремени шокови прођу. Ризике из екстерног и домаћег окружења ублажавају значајне фискалне и екстерне резерве, укључујући високе девизне резерве и депозите државе, отпоран банкарски сектор и умерен јавни дуг. Монетарна политика је адекватна и наставља да подржава макроекономску стабилност Србије.” Ја ту немам ништа да додам. У Србији су девизне резерве и у периоду од пандемије на растућој путањи, а јавни дуг је на опадајућој путањи.

Исто тако, један од резултата анализа Међународног монетарног фонда указује да без структурних реформи, фискалне консолидације и одрживог раста, Европи прети раст јавног дуга који би се у просеку могао приближити цифри од 130% бруто домаћег производа до 2040. године, док би у неким земљама отишао чак и значајно изнад тога. Због тога ћу у наредних неколико минута указати на значај фискалне консолидације, као и координације фискалне и монетарне политике, на примеру Србије.

• Полазна основа за здраве јавне финансије и одржив ниво и путању јавног дуга била је фискална консолидација спроведена у периоду од 2015 до 2017. године. Болна и непопуларна, али неопходна реформа за решавање претходно нагомиланих структурних неравнотежа.
• Иако нису чести случајеви да земља током фискалне консолидације бележи позитивне стопе раста, Србија је у том периоду имала кумулативан реални раст бруто домаћег производа од 7%, уз позитивне стопе раста у свим годинама, што није уобичајено.
• Таквом резултату монетарна политика је битно допринела јер смо у периоду пре тога решили проблем наслеђене волатилне и високе инфлације и високе референтне каматне стопе, која је у појединим месецима била и 18%.
• Конкретно, инфлацију у Србији смо за мање од годину дана спустили са 12,2% крајем 2012. на 2,2% у октобру 2013. године.
• Док је у периоду 2009–2013. године просечна инфлација у Србији била за 4,9 процентних поена виша од инфлације у земљама средње Европе, у периоду од краја 2013. године просечна инфлација у Србији и земљама средње Европе готово је на истом нивоу.
• Референтну каматну стопу смо пре почетка консолидације спустили за 325 базних поена, а током периода консолидација и за додатних 450 базних поена. Укупно за 775 базних поена.
• Обезбедили смо и очували релативно стабилан курс динара према евру, као и рекордне девизне резерве земље. Значајно смо повећали и резерве злата, које сада чине око 20% наших девизних резерви. Банкарски сектор је стабилан и високо капитализован, а проблематични кредити су на историјском минимуму.
• Све то омогућило је да кризу изазвану пандемијом вируса корона дочекамо у знатно бољој макроекономској позицији у односу на претходну светску економску кризу из 2008. године. Посматрано у региону средње и југоисточне Европе, Србија је имала једну од најповољнијих путања јавног дуга, који је спуштен на 43,2% бруто домаћег производа. Значајно је побољшана и структура дуга у свим сегментима – од валутне структуре и структуре каматних стопа, до повољнијих услова финансирања и рочне структуре обавеза. Важан је и средњорочни фискални оквир који обезбеђује наставак опадајуће путање учешћа јавног дуга у бруто домаћем производу, а истовремено омогућава задржавање релативно високог нивоа капиталних инвестиција државе који подижу производни потенцијал српске привреде.
• Домаћа привреда је показала високу отпорност, нарочито у сектору повезаном са аутомобилском индустријом, док је робни извоз порастао захваљујући производној и географској диверсификацији и извозно оријентисаним инвестицијама. Поред раста профитабилности домаће привреде, и тржиште рада се побољшало.

Даме и господо,

Да ли су неки случајни догађаји заиста случајности, ја то не знам. Али знам да смо научили тешку лекцију: имамо обавезу да се од свих „случајности” бранимо стварањем бафера и дугорочним гледањем унапред.

Добра координација политика јесте кључни стуб одрживих резултата. Због тога је важно да наше одлуке наставимо да сагледавамо из угла њиховог утицаја на сваки сегмент екосистема и економског мозаика – на привредни раст, запосленост, зараде, инфлацију и куповну моћ грађана.

Захваљујем на пажњи и дајем реч господину Данингеру.

Кабинет гувернера