06.11.2025.

Govor guvernera Jorgovanke Tabaković na prezentaciji izveštaja Međunarodnog monetarnog fonda „Regionalni ekonomski izgledi – Evropa”

Gospodine Štefane, dobro nam došli. Levu ne mogu da kažem dobrodošao jer je on ovde naš domaći, više smo mi dobrodošli na ovu prezentaciju.

Ali, pre nego vam se obratim, moram da kažem da ima neka stara izreka koja kaže „Sreća prati hrabre“. Jel tako? Čak se srećom bavi i Međunarodni monetarni fond kroz pitanje da li je sreća ili dobra politika iza rezultata u teškim okolnostima. A ja ću da kažem da mi imamo sreću. Zaslužili smo je hrabrošću da u ovim najtežim vremenima, imamo podršku u Međunarodnom monetarnom fondu koju u Srbiji predstavlja Lev Ratnovski, šef misije i gospođa Anet Kjobe sa njenim timom. I zaista, da smo ih birali ne bismo mogli izabrati tako posvećene, otvorene i dobronamerne saradnike kakve smo dobili u njima. I sa posebnim zadovoljstvom pozdravljam, prvo, naravno, one koji su uvek tu, svoje saradnike, pozdravljam svoje kolege, naše bankare čiji smo supervizori, a ja uvek volim da kažem partneri, kao i što je MMF naš partner, i sve ostale koji su našli za shodno da danas budu ovde sa nama.

Pre tačno jedanaest meseci gospodin Veber je u Narodnoj banci Srbije prezentovao nalaze prošlogodišnjeg regionalnog ekonomskog izveštaja Međunarodnog monetarnog fonda za Evropu.

Ja danas želim posebnu dobrodošlicu u Srbiju i Narodnu banku Srbije gospodinu Štefanu Daningeru, koji je pomoćnik direktora Sektora za Evropu u Međunarodnom monetarnom fondu. I posebno pozdravljam i zahvaljujem se gospodinu Levu Ratnovskom, koji je i danas u funkciji moderatora, a za nas mnogo važnija jeste njegova funkcija stalnog predstavnika Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji.

U vašem ovogodišnjem izveštaju fokus je na izazovima i perspektivama rasta u Evropi u uslovima rastućih trgovinskih tenzija, protekcionizma i povećane državne potrošnje. U okruženju obeleženom geopolitičkim tenzijama, fiskalnim rizicima i nepovoljnim demografskim kretanjima — trgovinske politike i strukturne reforme izdvajaju se kao ključni instrumenti za ubrzanje oporavka i podsticanje dugoročnog rasta.

Takođe, u izveštaju se daju mogući pravci delovanja za kreatore politika, a kao odgovor na strateško pitanje: kako pronaći održivu kombinaciju mera koja će obuzdati inflaciju, sačuvati finansijsku stabilnost i otvoriti nove mogućnosti za međunarodnu trgovinu i razvoj?

Dobra vest jeste to što analize Međunarodnog monetarnog fonda pokazuju da su izgledi za rast u državama Evropske unije povoljni, ali postoje i važni preduslovi da bi se potencijali pretočili u konkretne rezultate.

Da bi povoljni izgledi bili na pravi način i iskorišćeni, nosioci politika moraju da budu posvećeni strateškom pristupu zasnovanom na minimum tri stuba – efikasnija upotreba resursa, produbljivanje jedinstvenog tržišta i usklađivanje nacionalnih i evropskih reformi.

Šta je jedna od preporuka nosiocima politika? Nastavak otvorene trgovinske politike uz jačanje trgovinskih sporazuma i produbljivanje jedinstvenog tržišta, dok mere podrške moraju da budu privremene i ciljane.

U tom smislu, važna je analiza Međunarodnog monetarnog fonda koja pokazuje da bi smanjenje unutrašnjih trgovinskih barijera za 1,25 procentnih poena ili spoljnih trgovinskih barijera za 3,5 procentnih poena moglo u potpunosti da nadoknadi efekat američkih tarifa na izvoz Evropske unije.

Jedna od preporuka jeste i neophodnost kreiranja fiskalnih i eksternih rezervi, čime se jača otpornost ekonomija. Zbog toga ću se osvrnuti na vaše nalaze iznete u oktobarskim Svetskim ekonomskim izgledima za 2025. godinu u poglavlju pod nazivom „Dobra sreća ili dobre politike u zemljama u usponu”. Zaključak je očekivan. Dobre politike, ojačani monetarni, fiskalni i makroprudencijalni okviri u zemljama u usponu imali su ključnu ulogu tokom perioda globalnih šokova, doprinoseći višem rastu i nižoj inflaciji. U poređenju s periodom pre globalne finansijske krize, napredak u ovim oblastima doprineo je u proseku višem privrednom rastu za 0,5 procentnih poena i nižoj inflaciji za 0,6 procentnih poena tokom novijih globalnih šokova.

U analizi je obuhvaćena i Srbija, za koju važi ista ocena, što je i tim Međunarodnog monetarnog fonda za Srbiju nedavno zaključio. Citiram.

„Zahvaljujući obezbeđenoj makroekonomskoj otpornosti, privreda Srbije dobro je pozicionirana da ponovo ubrza rast kada privremeni šokovi prođu. Rizike iz eksternog i domaćeg okruženja ublažavaju značajne fiskalne i eksterne rezerve, uključujući visoke devizne rezerve i depozite države, otporan bankarski sektor i umeren javni dug. Monetarna politika je adekvatna i nastavlja da podržava makroekonomsku stabilnost Srbije.” Ja tu nemam ništa da dodam. U Srbiji su devizne rezerve i u periodu od pandemije na rastućoj putanji, a javni dug je na opadajućoj putanji.

Isto tako, jedan od rezultata analiza Međunarodnog monetarnog fonda ukazuje da bez strukturnih reformi, fiskalne konsolidacije i održivog rasta, Evropi preti rast javnog duga koji bi se u proseku mogao približiti cifri od 130% bruto domaćeg proizvoda do 2040. godine, dok bi u nekim zemljama otišao čak i značajno iznad toga. Zbog toga ću u narednih nekoliko minuta ukazati na značaj fiskalne konsolidacije, kao i koordinacije fiskalne i monetarne politike, na primeru Srbije.

• Polazna osnova za zdrave javne finansije i održiv nivo i putanju javnog duga bila je fiskalna konsolidacija sprovedena u periodu od 2015 do 2017. godine. Bolna i nepopularna, ali neophodna reforma za rešavanje prethodno nagomilanih strukturnih neravnoteža.
• Iako nisu česti slučajevi da zemlja tokom fiskalne konsolidacije beleži pozitivne stope rasta, Srbija je u tom periodu imala kumulativan realni rast bruto domaćeg proizvoda od 7%, uz pozitivne stope rasta u svim godinama, što nije uobičajeno.
• Takvom rezultatu monetarna politika je bitno doprinela jer smo u periodu pre toga rešili problem nasleđene volatilne i visoke inflacije i visoke referentne kamatne stope, koja je u pojedinim mesecima bila i 18%.
• Konkretno, inflaciju u Srbiji smo za manje od godinu dana spustili sa 12,2% krajem 2012. na 2,2% u oktobru 2013. godine.
• Dok je u periodu 2009–2013. godine prosečna inflacija u Srbiji bila za 4,9 procentnih poena viša od inflacije u zemljama srednje Evrope, u periodu od kraja 2013. godine prosečna inflacija u Srbiji i zemljama srednje Evrope gotovo je na istom nivou.
• Referentnu kamatnu stopu smo pre početka konsolidacije spustili za 325 baznih poena, a tokom perioda konsolidacija i za dodatnih 450 baznih poena. Ukupno za 775 baznih poena.
• Obezbedili smo i očuvali relativno stabilan kurs dinara prema evru, kao i rekordne devizne rezerve zemlje. Značajno smo povećali i rezerve zlata, koje sada čine oko 20% naših deviznih rezervi. Bankarski sektor je stabilan i visoko kapitalizovan, a problematični krediti su na istorijskom minimumu.
• Sve to omogućilo je da krizu izazvanu pandemijom virusa korona dočekamo u znatno boljoj makroekonomskoj poziciji u odnosu na prethodnu svetsku ekonomsku krizu iz 2008. godine. Posmatrano u regionu srednje i jugoistočne Evrope, Srbija je imala jednu od najpovoljnijih putanja javnog duga, koji je spušten na 43,2% bruto domaćeg proizvoda. Značajno je poboljšana i struktura duga u svim segmentima – od valutne strukture i strukture kamatnih stopa, do povoljnijih uslova finansiranja i ročne strukture obaveza. Važan je i srednjoročni fiskalni okvir koji obezbeđuje nastavak opadajuće putanje učešća javnog duga u bruto domaćem proizvodu, a istovremeno omogućava zadržavanje relativno visokog nivoa kapitalnih investicija države koji podižu proizvodni potencijal srpske privrede.
• Domaća privreda je pokazala visoku otpornost, naročito u sektoru povezanom sa automobilskom industrijom, dok je robni izvoz porastao zahvaljujući proizvodnoj i geografskoj diversifikaciji i izvozno orijentisanim investicijama. Pored rasta profitabilnosti domaće privrede, i tržište rada se poboljšalo.

Dame i gospodo,

Da li su neki slučajni događaji zaista slučajnosti, ja to ne znam. Ali znam da smo naučili tešku lekciju: imamo obavezu da se od svih „slučajnosti” branimo stvaranjem bafera i dugoročnim gledanjem unapred.

Dobra koordinacija politika jeste ključni stub održivih rezultata. Zbog toga je važno da naše odluke nastavimo da sagledavamo iz ugla njihovog uticaja na svaki segment ekosistema i ekonomskog mozaika – na privredni rast, zaposlenost, zarade, inflaciju i kupovnu moć građana.

Zahvaljujem na pažnji i dajem reč gospodinu Daningeru.

Kabinet guvernera