21/11/2025
Питања: Да ли на основу досада расположивих података постоји нeка посeбна спeцифичност у пословању осигуравајућeг сeктора током овe годинe – било да јe рeч о нeком вeћeм расту одрeђeнe врстe производа, или паду нeкe другe; или пак расту нeких штeта итд.? Или другим рeчима, какво јe пословањe осигуравача током овe годинe? Овe годинe сe опeт актуeлизовала тeма инфлацијe – Народна банка Србије прати и пословањe осигуравача по свакој линији бизниса – колико јe инфлација заступљeна код осигуравача у смислу раста висинe прeмијe? Каква јe била ситуација прeтходних година и да ли постојe битнe промeнe током овe годинe?
На тржишту Србијe послујe и јeдан руски осигуравач – Согаз. Да ли би сe могло очeкивати да због свих околности у вeзи с руским капиталом нeко прeузмe то осигурањe и тако стeкнe лицeнцу? Какво јe трeнутно стањe што сe тичe тог осигуравача из угла надзорног органа? Говори сe доста о утицају ЕXPO на сва гранe приврeдe, а како мислите да ћe ЕXPO утицати на сектор осигурања? Шта чeка сeктор осигурања у нарeдном приоду када јe рeч о рeгулативи, надзору?
Одговор: У првој половини 2025. године наставља се позитиван тренд кретања у осигурању. Категорије као што су билансна сума, капитал и техничке резерве сектора осигурања бележе међугодишњи раст: билансна сума за 9,0% (440,7 милијарди динара), капитал за 12,2% (82,5 милијарди динара), а техничке резерве за 6,6% (297,4 милијарде динара).
Укупна премија друштава за осигурање у посматраном периоду износи 97,6 милијарди динара, с међугодишњим растом од 9,8%, уз доминацију неживотних осигурања, чији раст у просеку износи 11,5%. Посматрано према врстама неживотних осигурања у расту предњаче добровољно здравствено осигурање (22,0%) и осигурање моторних возила – каско (17,4%), при чему је ова стопа виша од просечне стопе која је остварена током претходних десет година, односно од другог тромесечја 2015. године до другог тромесечја 2024. године (11,7%), док је раст добровољног здравственог осигурања испод те стопе (27,9%), код ког су највише стопе раста забележене током 2022. и 2023. године. Раст добровољног здравственог осигурања је очекиван, с обзиром на то да ово осигурање пружа могућност избора, као и бржу, квалитетнију и доступнију здравствену услугу, која би морала да утиче на бољи квалитет и продужење трајања живота. На тржишту осигурања је присутно интересовање послодаваца да својим запосленима понуде добровољно здравствено осигурање као вид стимулације и вид везивања за послодавца. Истовремено, све је већи број грађана свестан потребе и неопходности закључења овог осигурања, па је број и индивидуалних уговора грађана с друштвима у константном порасту. Имoвинска осигурања која у учешћу у укупној премији заузимају другу позицију, иза осигурања од одговорности због употребе моторних возила, бележе двоцифрен раст у последње четири године (2021. до 2024), с тим што је у неким тромесечјима тог периода било и успоравања (прво тромесечје 2023), док је у првом тромесечју ове године забележен њихов пад (–10,5%), а у другом скроман раст (2,3%).
Кад је реч о начину продаје, уочава се да је банкоосигурање са учешћем од 17% у премији животних осигурања у 2024. постало један од значајних канала продаје и други по значају продајни канал животних осигурања (после запослених у друштву). Такође, дигиталне платформе, које пружају једноставан и брз приступ, постају стандард у дистрибуцији осигурања и отварају нови простор за нове, прилагођене и једноставне производе. За сада наши грађани путем дигиталних канала претежно закључују осигурање помоћи на путовању. Иако учешће премије остварене преко дигиталних канала износи свега 0,5% укупне премије неживотних осигурања, дистрибуција преко овог канала расте из године у годину.
Решене штете с трошковима настављају на крају посматраног периода да бележе двоцифрен раст присутан и у претходне три године (2022. до 2024) међугодишњим повећањем за 10,3%, на 44,9 милијарди динара, вођен растом решених штета код осигурања од одговорности због употребе моторних возила (12,6%) и добровољног здравственог осигурања (14,5%), чије заједничко учешће у укупним решеним штетама износи 41,6%. При томе, износ решених штета добровољног здравственог осигурања у 2024. години удвостручен је у односу на 2022. годину.
Резервисане штете с трошковима, након двоцифреног раста претходне две године (2023. и 2024), на крају другог тромесечја 2025. године бележе раст од свега 5,1%, као, између осталог, резултат делимичног или потпуног решавања великих имовинских штета од поплаве, пожара и олује, пријављених у претходне две године. Највеће учешће у укупним резервисаним штетама перманентно припада осигурању од одговорности због употребе моторних возила, које на крају другог тромесечја 2025. године износи 50,9%.
* Напомињемо да је на интернет презентацији Народне банке Србије објављен Извештај сектора осигурања у Републици Србији за друго тромесечје 2025. године, као и подаци о пословању друштава за осигурање и друштава за реосигурање, за наведени период.
Инфлација увећавап трошкове поправки, медицинских услуга, лекова, цене рада и делова/материјала, па осигуравачи, да би одржали профитабилност, морају стално да анализирају своје тарифе.
У 2024. години и другом тромесечју 2025. године инфлација је била 4,3% и 4,6%, респективно, док је раст укупне премије износио 14,3% и 9,8%, респективно. Раст премије који није покривен инфлацијом, тј. реалан раст премије, могао би се приписати расту броја уговора, промени структуре портфеља или промени/повећању тарифа. Промена тарифа у смислу повећања учешћа у штети, повећања доплатака, смањења попуста или смањења покрића могу изазвати промену у износу премије, уз непромењен броја уговора, што се у неким случајевима манифестује чак као пад премије (нпр. код добровољног здравственог осигурања у 2024).
Добровољно здравствено осигурање и осигурање моторних возила – каско јесу врсте осигурања које предњаче у расту премије (повећање тарифа, виши односи штета с трошковима и премија), што би могло значити да код тих врста осигурања инфлација има јачу директну улогу. Овим врстама би се, у смислу јачег утицаја инфлације и последично повећања цене од стране појединих осигуравача у последње две године, могло додати и осигурање помоћи на путу. Ако се посматра премија најзаступљеније врсте осигурања на тржишту осигурања – осигурање од одговорности због употребе моторних возила – утицај инфлације у виду повећања тарифа премије био је мање изражен. Наиме, повећања цене била су у мају (5,26%) и августу 2024. године (од 2,2% до 2,6% код седам друштава), као и у јануару 2025. године (2,6% код још једног друштва).
Кретање укупне премије, решених и резервисаних штета утичу на профитабилност. Тако, однос штета и премија, мерен комбинованим рацијом у самопридржају неживотних осигурања, бележи повољно кретање, односно пад почев од првог тромесечја 2024. године, да би на крају другог тромесечја 2025. године износио 89,4%, као последица нешто већег раста премије од раста штета с трошковима, тачније: нешто бољег раста меродавне премије у самопридржају, од раста збира меродавних штета и трошкова спровођења осигурања у самопридржају.
Према информацијама којима располаже Народна банка Србије, наведено друштво није изменило стратешку оријентацију у погледу даљег присуства на тржишту осигурања Републике Србије, континуитет пословања, нити пословни план за 2025. годину. Према подацима са стањем на дан 30. јуна 2025. године, ово друштво испуњава регулаторне услове у погледу адекватности капитала, при чему је гарантна резерва, односно расположива маргина солвентности вишеструко већа од захтеване маргине солвентности, а висина гарантног капитала већа од прописаног цензуса за обављање послова неживотних осигурања.
Друштво је у мају 2025. године изменило пословно име, тако да ново пословно име сада гласи „Акционарско друштво за осигурање СГ ОСИГУРАЊЕ а.д.о. Нови Сад”, док je у августу ове године већински власник Акционарско друштво „Осигуравајуће друштво гасне индустрије” Руска Федерација, Москва, смањило своје непосредно учешће у основном капиталу друштва на 48%.
Манифестације као што је изложба EXPO, по правилу, подразумевају значајан број обавезних осигурања као што су осигурање имовине, осигурање експоната, осигурање објеката у изградњи и монтажи, осигурање робе у превозу, здравствено осигурање и осигурања од повреда на раду учесника, различита осигурања од одговорности итд. Утицај изложбе EXPO на сектор осигурања ће у значајној мери зависити од коначно утврђених правила којима ће се регулисати осигурање учесника изложбе и резидената и нерезидената. Свакако, С обзиром на обим манифестације, могуће ризике, дужину њеног трајања, очекује се значајно учешће домаћих друштава за осигурање у осигурању грађевинских објеката, као и другим осигурањима у зависности од претходно утврђених правила.
Народна банка Србија, као водећа институција у Преговарачкој групи 9, активно ради на припреми нацрта новог Закона о осигурању усклађеним с Директивом Солвентност II и Директивом о дистрибуцији осигурања, те пратећим подзаконским актима. Циљ израде поменутих прописа, осим испуњавања обавезе потпуног усклађивања националног права у области осигурања с релевантним правним актима Европске уније, огледа се и у обезбеђивању свеобухватније и боље заштите права и интереса корисника услуга осигурања, као и праћења финансијског пословања односно положаја пре свега друштава за осигурање и друштава за реосигурање, односно свеобухватном регулисању тржишта осигурања и унапређењу супервизорске функције Народне банке Србије.
Нацрт новог Закона о осигурању замењује једноставан сет правила у вези са адекватношћу капитала из Солвентности I и, између осталог, уводи нови оквир за пруденцијални надзор који је заснован на ризицима и усклађен с тржишним показатељима, чиме се потпуно трансформише начин на који осигуравачи процењују солвентност, а, самим тим, управљају ризицима и извештавају за потребе надзора.
Имплементацијом директиве о дистрибуцији осигурања у домаћи правни оквир увели би се нови стандарди тржишног понашања учесника на тржишту осигурања и ближе прописали постојећи, како би се обезбедило професионално, поштено и транспарентно обављање послова осигурања према корисницима услуге осигурања – од креирања производа осигурања, активности пре и током закључења уговора о осигурању, све до момента испуњења обавеза предвиђених уговором о осигурању, као и потпуно интегрисање ризика који проистичу из тржишног понашања у управљање ризицима друштва за осигурање.
Важно је узети у обзир да је професионалан и фер однос према корисницима услуге осигурања основа управљачке и пословне културе успешног друштва за осигурање и дистрибутера и да успостављање и подстицање културе оријентисане ка осигуранику ствара окружење које гради поверење и добре дугорочне односе с њима, а што је и фокус континуираног надзора тржишног понашања.
Кабинет гувернера
