21.11.2025.
Pitanja: Da li na osnovu dosada raspoloživih podataka postoji neka posebna specifičnost u poslovanju osiguravajućeg sektora tokom ove godine – bilo da je reč o nekom većem rastu određene vrste proizvoda, ili padu neke druge; ili pak rastu nekih šteta itd.? Ili drugim rečima, kakvo je poslovanje osiguravača tokom ove godine? Ove godine se opet aktuelizovala tema inflacije – Narodna banka Srbije prati i poslovanje osiguravača po svakoj liniji biznisa – koliko je inflacija zastupljena kod osiguravača u smislu rasta visine premije? Kakva je bila situacija prethodnih godina i da li postoje bitne promene tokom ove godine?
Na tržištu Srbije posluje i jedan ruski osiguravač – Sogaz. Da li bi se moglo očekivati da zbog svih okolnosti u vezi s ruskim kapitalom neko preuzme to osiguranje i tako stekne licencu? Kakvo je trenutno stanje što se tiče tog osiguravača iz ugla nadzornog organa? Govori se dosta o uticaju EXPO na sva grane privrede, a kako mislite da će EXPO uticati na sektor osiguranja? Šta čeka sektor osiguranja u narednom priodu kada je reč o regulativi, nadzoru?
Odgovor: U prvoj polovini 2025. godine nastavlja se pozitivan trend kretanja u osiguranju. Kategorije kao što su bilansna suma, kapital i tehničke rezerve sektora osiguranja beleže međugodišnji rast: bilansna suma za 9,0% (440,7 milijardi dinara), kapital za 12,2% (82,5 milijardi dinara), a tehničke rezerve za 6,6% (297,4 milijarde dinara).
Ukupna premija društava za osiguranje u posmatranom periodu iznosi 97,6 milijardi dinara, s međugodišnjim rastom od 9,8%, uz dominaciju neživotnih osiguranja, čiji rast u proseku iznosi 11,5%. Posmatrano prema vrstama neživotnih osiguranja u rastu prednjače dobrovoljno zdravstveno osiguranje (22,0%) i osiguranje motornih vozila – kasko (17,4%), pri čemu je ova stopa viša od prosečne stope koja je ostvarena tokom prethodnih deset godina, odnosno od drugog tromesečja 2015. godine do drugog tromesečja 2024. godine (11,7%), dok je rast dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja ispod te stope (27,9%), kod kog su najviše stope rasta zabeležene tokom 2022. i 2023. godine. Rast dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja je očekivan, s obzirom na to da ovo osiguranje pruža mogućnost izbora, kao i bržu, kvalitetniju i dostupniju zdravstvenu uslugu, koja bi morala da utiče na bolji kvalitet i produženje trajanja života. Na tržištu osiguranja je prisutno interesovanje poslodavaca da svojim zaposlenima ponude dobrovoljno zdravstveno osiguranje kao vid stimulacije i vid vezivanja za poslodavca. Istovremeno, sve je veći broj građana svestan potrebe i neophodnosti zaključenja ovog osiguranja, pa je broj i individualnih ugovora građana s društvima u konstantnom porastu. Imovinska osiguranja koja u učešću u ukupnoj premiji zauzimaju drugu poziciju, iza osiguranja od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila, beleže dvocifren rast u poslednje četiri godine (2021. do 2024), s tim što je u nekim tromesečjima tog perioda bilo i usporavanja (prvo tromesečje 2023), dok je u prvom tromesečju ove godine zabeležen njihov pad (–10,5%), a u drugom skroman rast (2,3%).
Kad je reč o načinu prodaje, uočava se da je bankoosiguranje sa učešćem od 17% u premiji životnih osiguranja u 2024. postalo jedan od značajnih kanala prodaje i drugi po značaju prodajni kanal životnih osiguranja (posle zaposlenih u društvu). Takođe, digitalne platforme, koje pružaju jednostavan i brz pristup, postaju standard u distribuciji osiguranja i otvaraju novi prostor za nove, prilagođene i jednostavne proizvode. Za sada naši građani putem digitalnih kanala pretežno zaključuju osiguranje pomoći na putovanju. Iako učešće premije ostvarene preko digitalnih kanala iznosi svega 0,5% ukupne premije neživotnih osiguranja, distribucija preko ovog kanala raste iz godine u godinu.
Rešene štete s troškovima nastavljaju na kraju posmatranog perioda da beleže dvocifren rast prisutan i u prethodne tri godine (2022. do 2024) međugodišnjim povećanjem za 10,3%, na 44,9 milijardi dinara, vođen rastom rešenih šteta kod osiguranja od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila (12,6%) i dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja (14,5%), čije zajedničko učešće u ukupnim rešenim štetama iznosi 41,6%. Pri tome, iznos rešenih šteta dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u 2024. godini udvostručen je u odnosu na 2022. godinu.
Rezervisane štete s troškovima, nakon dvocifrenog rasta prethodne dve godine (2023. i 2024), na kraju drugog tromesečja 2025. godine beleže rast od svega 5,1%, kao, između ostalog, rezultat delimičnog ili potpunog rešavanja velikih imovinskih šteta od poplave, požara i oluje, prijavljenih u prethodne dve godine. Najveće učešće u ukupnim rezervisanim štetama permanentno pripada osiguranju od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila, koje na kraju drugog tromesečja 2025. godine iznosi 50,9%.
* Napominjemo da je na internet prezentaciji Narodne banke Srbije objavljen Izveštaj sektora osiguranja u Republici Srbiji za drugo tromesečje 2025. godine, kao i podaci o poslovanju društava za osiguranje i društava za reosiguranje, za navedeni period.
Inflacija uvećavap troškove popravki, medicinskih usluga, lekova, cene rada i delova/materijala, pa osiguravači, da bi održali profitabilnost, moraju stalno da analiziraju svoje tarife.
U 2024. godini i drugom tromesečju 2025. godine inflacija je bila 4,3% i 4,6%, respektivno, dok je rast ukupne premije iznosio 14,3% i 9,8%, respektivno. Rast premije koji nije pokriven inflacijom, tj. realan rast premije, mogao bi se pripisati rastu broja ugovora, promeni strukture portfelja ili promeni/povećanju tarifa. Promena tarifa u smislu povećanja učešća u šteti, povećanja doplataka, smanjenja popusta ili smanjenja pokrića mogu izazvati promenu u iznosu premije, uz nepromenjen broja ugovora, što se u nekim slučajevima manifestuje čak kao pad premije (npr. kod dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u 2024).
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje i osiguranje motornih vozila – kasko jesu vrste osiguranja koje prednjače u rastu premije (povećanje tarifa, viši odnosi šteta s troškovima i premija), što bi moglo značiti da kod tih vrsta osiguranja inflacija ima jaču direktnu ulogu. Ovim vrstama bi se, u smislu jačeg uticaja inflacije i posledično povećanja cene od strane pojedinih osiguravača u poslednje dve godine, moglo dodati i osiguranje pomoći na putu. Ako se posmatra premija najzastupljenije vrste osiguranja na tržištu osiguranja – osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila – uticaj inflacije u vidu povećanja tarifa premije bio je manje izražen. Naime, povećanja cene bila su u maju (5,26%) i avgustu 2024. godine (od 2,2% do 2,6% kod sedam društava), kao i u januaru 2025. godine (2,6% kod još jednog društva).
Kretanje ukupne premije, rešenih i rezervisanih šteta utiču na profitabilnost. Tako, odnos šteta i premija, meren kombinovanim racijom u samopridržaju neživotnih osiguranja, beleži povoljno kretanje, odnosno pad počev od prvog tromesečja 2024. godine, da bi na kraju drugog tromesečja 2025. godine iznosio 89,4%, kao posledica nešto većeg rasta premije od rasta šteta s troškovima, tačnije: nešto boljeg rasta merodavne premije u samopridržaju, od rasta zbira merodavnih šteta i troškova sprovođenja osiguranja u samopridržaju.
Prema informacijama kojima raspolaže Narodna banka Srbije, navedeno društvo nije izmenilo stratešku orijentaciju u pogledu daljeg prisustva na tržištu osiguranja Republike Srbije, kontinuitet poslovanja, niti poslovni plan za 2025. godinu. Prema podacima sa stanjem na dan 30. juna 2025. godine, ovo društvo ispunjava regulatorne uslove u pogledu adekvatnosti kapitala, pri čemu je garantna rezerva, odnosno raspoloživa margina solventnosti višestruko veća od zahtevane margine solventnosti, a visina garantnog kapitala veća od propisanog cenzusa za obavljanje poslova neživotnih osiguranja.
Društvo je u maju 2025. godine izmenilo poslovno ime, tako da novo poslovno ime sada glasi „Akcionarsko društvo za osiguranje SG OSIGURANjE a.d.o. Novi Sad”, dok je u avgustu ove godine većinski vlasnik Akcionarsko društvo „Osiguravajuće društvo gasne industrije” Ruska Federacija, Moskva, smanjilo svoje neposredno učešće u osnovnom kapitalu društva na 48%.
Manifestacije kao što je izložba EXPO, po pravilu, podrazumevaju značajan broj obaveznih osiguranja kao što su osiguranje imovine, osiguranje eksponata, osiguranje objekata u izgradnji i montaži, osiguranje robe u prevozu, zdravstveno osiguranje i osiguranja od povreda na radu učesnika, različita osiguranja od odgovornosti itd. Uticaj izložbe EXPO na sektor osiguranja će u značajnoj meri zavisiti od konačno utvrđenih pravila kojima će se regulisati osiguranje učesnika izložbe i rezidenata i nerezidenata. Svakako, S obzirom na obim manifestacije, moguće rizike, dužinu njenog trajanja, očekuje se značajno učešće domaćih društava za osiguranje u osiguranju građevinskih objekata, kao i drugim osiguranjima u zavisnosti od prethodno utvrđenih pravila.
Narodna banka Srbija, kao vodeća institucija u Pregovaračkoj grupi 9, aktivno radi na pripremi nacrta novog Zakona o osiguranju usklađenim s Direktivom Solventnost II i Direktivom o distribuciji osiguranja, te pratećim podzakonskim aktima. Cilj izrade pomenutih propisa, osim ispunjavanja obaveze potpunog usklađivanja nacionalnog prava u oblasti osiguranja s relevantnim pravnim aktima Evropske unije, ogleda se i u obezbeđivanju sveobuhvatnije i bolje zaštite prava i interesa korisnika usluga osiguranja, kao i praćenja finansijskog poslovanja odnosno položaja pre svega društava za osiguranje i društava za reosiguranje, odnosno sveobuhvatnom regulisanju tržišta osiguranja i unapređenju supervizorske funkcije Narodne banke Srbije.
Nacrt novog Zakona o osiguranju zamenjuje jednostavan set pravila u vezi sa adekvatnošću kapitala iz Solventnosti I i, između ostalog, uvodi novi okvir za prudencijalni nadzor koji je zasnovan na rizicima i usklađen s tržišnim pokazateljima, čime se potpuno transformiše način na koji osiguravači procenjuju solventnost, a, samim tim, upravljaju rizicima i izveštavaju za potrebe nadzora.
Implementacijom direktive o distribuciji osiguranja u domaći pravni okvir uveli bi se novi standardi tržišnog ponašanja učesnika na tržištu osiguranja i bliže propisali postojeći, kako bi se obezbedilo profesionalno, pošteno i transparentno obavljanje poslova osiguranja prema korisnicima usluge osiguranja – od kreiranja proizvoda osiguranja, aktivnosti pre i tokom zaključenja ugovora o osiguranju, sve do momenta ispunjenja obaveza predviđenih ugovorom o osiguranju, kao i potpuno integrisanje rizika koji proističu iz tržišnog ponašanja u upravljanje rizicima društva za osiguranje.
Važno je uzeti u obzir da je profesionalan i fer odnos prema korisnicima usluge osiguranja osnova upravljačke i poslovne kulture uspešnog društva za osiguranje i distributera i da uspostavljanje i podsticanje kulture orijentisane ka osiguraniku stvara okruženje koje gradi poverenje i dobre dugoročne odnose s njima, a što je i fokus kontinuiranog nadzora tržišnog ponašanja.
Kabinet guvernera
